„Osjećam se kao da imam klompe na nogama ko neki pijani Nizozemac!“ namršeno sam prokomentirala.
Evan, koja je stajala pored mene, okrenula je očima. Zurila sam u ogledalo ispred sebe s otvorenim ustima kako bi izrazla svoje čuđenje činjenicom da je moj odraz na stopalima imao – marte. Ja, koja nikad nisam voljela tu vrstu obuće i bila sam vjerna svojim šarenim cipelicama i starkama, sada sam se dala nagovoriti da ih obujem. Vani je kiša lijevala kao iz kabla pa bi sva moja obuća promočila sekundu nakon što bi nogom promolila izvan stana. Tako da mi nije bilo druge nego da zamolim Evan da mi ustupi svoje marte ukoliko sam željela na utakmicu suhih stopala.
Još jednom sam uzdahnula i zagledala se u ogledalo. Na sebi sam imala crnu tuniku te trobojne tajice s vertikalnim prugama u zelenoj, bijeloj i narančastoj boji – baš kao irska zastava. Uz nebrojeno mnogo narukvica na obje ruke, oko vrata mi je visio lančić s privjeskom djeteline. Kosu sam svezala u konjski rep i ukrasila je zelenom vrpcom.
„Doći će svaki tren“, podsjetio me Bradin iz ležećeg položaja na kauču ispred TV – a.
„Znam“, odbrusila sam mu nervozno.
Od ranog jutra bila sam skroz nabrijana i širila uzbuđenje stanom. Evan se smirivala pušenjem, a Bradin preslušavanjem Vana Morrisona iako mu to nije naročito pomagalo – žudio je da i on ode na tu utakmicu.
Začulo se zvono na vratima i potrčala sam da ih otvorim, pritom se popiknuvši. Podigla sam glavu i zaderala se: „Nije mi ništa!“
Ustavši, odjurila sam do vrata i otvorila ih. „Misty, Semmy, Mickey!“
Najprije sam skočila na Seamusa i luđački ga zagrlila, a potom izljubila Doru. Na kraju sam cmoknula gospodina Finnigana u oba obraza. Svo troje su mi djelovali dobro raspoloženi.
„Uđite“, osmjehnula sam se.
„Michael!“ iznenadio se Bradin, vidjevši Seamusova oca.
„Bradin, lijepo te vidjeti“, gospodin Finnigan se nasmiješio i pristojno kimnuo glavom, rukovavši se s Bradinom.
„Vaša Honda još uvijek vozi?“ Bradin je upitao svojim stručnim glasom, držeći se isključivo profesionalno.
„Otkako si je podmazao, brunda ko gladni grizli!“ Michael mu je namignuo.
„Gospon Finn, vi vozite motor?!“ zaprepašteno sam uzdahnula.
„Recimo“, procijedio je kroz zube. „Fidelma to baš i ne dopušta pa ga držim kod starog Lyncha u radioni.“
Bubnula sam Seamusa u rame. „Nisi mi rekao da ti je stari motorist!“
„To je zato što ni ja nisam znao!“ branio se, trljajući bolno rame. „Ovo mi je prvi glas!"
Bacila sam brzinski pogled prema Misty. Odmjeravala je Michaela Finnigana kao predator koji će svaki čas skočiti na njega i gladno ga proždrti.
Nakon što je Bradin upoznao Seamusovog oca s Evan, a on joj je uputio par komplimenata te su otkrili da oboje dijele ljubav prema grungeu, Bradina je okupirao razgovor sa Seamusom. Semmy je upijao svaku Bradinovu riječ kao spužva, a ovaj mu je prenosio svoju dugogodišnu stečenu mudrost.
Kad se ponovno oglasilo zvono na vratima, ponovno sam ih ja morala otvoriti. Svi ostali su bili zauzeti razgovorom.
„Blaise!“ i njemu sam skočila u zagrljaj, pritom udišući njegov parfem sa zelene palestinke koju je imao oko vrata.
Nasmiješio mi se. „Bok Alexis!“
Pustivši ga u stan, morala sam na sve moguće načine odvratiti pažnju Dori i Seamusu koji me nisu šljivili ni pol' posto. Stavila sam prste u usta i fućnula. Konačno je nastao muk.
„Moramo ići“, podsjetila sam ih i okrenula očima.
„Kako ćete uopće dospjeti u Wales?“ sumnjičavo je upitao gospodin Finnigan.
„Autom“, objasni Zabini. „Moj bratić Alec nas vozi.“
Razrogačila sam oči. „Alec? Alec Zabini?!“
Balise se zločesto nasmijao. Bradin je sumnjičavo podigao obrvu. „Tko je taj?“
„Bradin, mani se tog zaštitničkog stava“, prezrivo sam ga upozorila. „Nije silovatelj ili tako nešto.“
„Ne, ali je napaljeni tinejdžer kojem divljaju hormoni i kojemu se digne na sve što hoda i ima sise“, Bradin je mračno prokomentirao.
„Odbij!“ izbeljila sam mu se, a potom se okrenula prema Zabiniju. „Možemo krenuti? Ipak imamo tri i pola sata vožnje do tamo.“
Blaise je kimnuo glavom. Zgrabila sam svoj ruksak i brzo cmoknula Bradina i Evan, a zatim potrčala za ostalima niz stubište. Vani, ispred zgrade, bio je parkiran sivi Talbot Avenger iz osamdesetih. Alec Zabini, koji je sjedio za volanom, potrubio nam je dva puta. Blaise je stavio naše ruksake u prtljažnik i smjestio se na suvozačko mjesto. Misty, Seamus i ja morali smo se stisnuti zajedno na stražnje sjedalo.
„Društvo – Alec, Alec – Dora i Seamus“, predstavio ih je Zabini. „Pretpostavljam da Alexis poznaješ.“
Alec se okrenuo prema nama i zločesto mi se iscerio. „Zdravo Parkerice!“
Zahihotala sam se. „Bok Alec!“
Misty me sumnjičavo promatrala, odmjeravajući Aleca pogledom dok je palio auto i polako kretao niz kišnu cestu. „Otkud se vas dvoje znate?“
Ulovio me napad hihotanja pa nisam bila u mogućnosti odgovoriti joj na pitanje. Alec se opet okrenuo preko sjedala i nacerio mi se. „Koliko vidim, nisi se promijenila.“
„Okreni se naprijed i gledaj kud voziš!!“ zaurlala je Dora, pokazujući na cestu. Alec je okrenuo prema naprijed i usredotočio na vožnju. Misty je to iskoristila da mi ponovi pitanje.
„Upoznali smo se jednom kod Zabinija“, nedužno sam slagnula ramenima.
„Zašto mi se čini da to nije cijela priča?“ Dora je sumnjičavo podigla obrvu.
Zasmijuljila sam se. „Zato što cijela ta priča ima pozadinu koju mi se ne da sad prepričavati.“
Ovog puta se Blaise okrenuo preko sjedala. „Stavili su vreću punu mrtvih žaba Filchu ispod kreveta. On se tjednima čudio zašto mu soba tako smrdi.“
Seamus se puknuo smijati. „Trebali bi tu foru iskušati i sa starim Lynchom.“
„Uuu, sviđa mi se kako razmišljaš, Semmy!“ namignula sam mu.
„Opustite se ekipa, pred nama je duga vožnja“, zijevnuo je Zabini. „Stat ćemo za kojih sat i pol da ispraznimo mjehure, a do tad nađite nešto da vas zabavlja.“
Alec je ubacio CD u stereo i kratko se okrenuo prema meni da mi se naceri. Potom se brzo okrenuo prema naprijed, bojeći se Mistyna prijezirnog pogleda. Ona je pak izvukla od nekud Kingovu knjižurinu i udubila se u čitanje. Seamus joj se naslonio na rame u nadi da će dremuckati u toj pozi, no čim joj je počeo sliniti po majici, premjestila mu je glavu na moje rame.
„Alexis, kako si ti?“ konačno je Alec promrmljao tiho kad su svi zaspali. Osim pjesma Jacka Johnsona i Seamusovog hrkanja, u autu je vladala zaglušujuća tišina. Vozili smo po pustoj cesti koju su okruživale livade s ovcama. Nebo iznad nas uskovitlalo se sivim oblacima.
Uzdahnula sam. „Guram nekako, Alec. Znaš mene, nikad se ne predajem.“
„Ovo ljeto ćeš biti debitantica“, podsmjehnuo se. „Uzbuđena?“
Frknula sam nosom. „Razbaštinjena sam. Ništa od moje turbo mega zabavne debitanske žurke.“
„Ah da, zaboravio sam koliko voliš nositi formalnu odjeću“, tiho se zahihotao. „Još uvijek imaš onu majicu koju sam ti poklonio?“
„Onu na kojoj piše OPREZ: LUDI IRAC NA SLOBODI?“ zasmijuljila sam se.
„E baš tu!“ kimnuo je glavom.
„Imam“, odgovorila sam uz osmijeh. „A ti?“
„Oooh, ništa ti ne brini“, kratko se okrenuo da mi namigne. „Još uvijek čuvam onaj kilt na kojem debelim masnim slovima piše ŠKOTSKA MRCINA.“
„Čula sam da imaš curu“, prošaputala sam u slučaju da se netko od uspavanih ljepotica samo pravi da spava.
„Ja sam čuo da ti imaš dečka“, nasmijao se i prošao prstima kroz kosu. „Je l' zgodniji od mene?“
„Pa kako bi mogao biti?“ glumeći zgroženost sam upitala. „Nitko nije ljepši od tebe, Alec.“
„Ako te to išta tješi, ni ti nisi loša, Parkerice“, opet mi je namignuo.
Slegnula sam ramenima. „Znam Alec, znam.“
„Jesmo l' v'ć d'šli?“ frfljao je Seamus u polusnu.
Nacerila sam se. „Ne. Spavaj dalje.“
Prebacila sam mu glavu u Dorino krilo i nekon što je zamljackao, nastavio je spavati. „Ah, djeluje tako milo dok spava“, zatreptala sam očima.
„Jesu se puknuli on i Mist?“ upitao je Alec za volanom.
Namrštila sam se, prisjećajući se scene koja mi se (nažalost) urezala u pamćenje. „Pucaju se oni stalno. Ako tako nastave, ponestat će im municije.“
Alec se nasmijao i prebacio na sljedeću pjesmu na stereu.
„Sviraš još uvijek?“ upitala sam uz zijevanje. Sad se i meni već polako spavalo.
„Ponekad“, slegnuo je ramenima. „Teško mi se zbuksati k nekome, kužiš.“
„Još nemaš bend, je l'?“ uzdahnula sam.
Nacerio se. „Ako ti naučiš svirati gitaru, a Finnigan pristane pjevati, imat ću.“
„Bili bi najgori bend – IKADA!“ napravila sam grimasu.
„Ma ne bi“, nasmijao se. „Svaka roba ima svog kupca.“
„Odjednom si postao strašno pametan“, namrštila sam se.
„Šuti i spavaj, Alexis“, namignuo mi je u retrovizoru. „Probudit ću te kad stignemo."
Izbeljila sam mu se, naslonila na Seamusa i sklopila oči.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.