30.12.2004., četvrtak
R.B.A - KLIMAX
Epizoda tri :Wc je bio zadnja rupa , čišćen valjda prošle godine , negdje u isto vrijeme . Beba je stajala u čošku , nehajno naslonjena na umivaonik . Rudolf pogleda lijevo i desno , ko da očekuje da ga neko iznenada zaskoći , al su vrata od sraonica bila zatvorena a na pisoaru nije bilo nikog . Lagano se približi Bebi , stavi joj ruku na picu , i veli : “ Daš mi sad ? “ Beba ne učini ništa . Lagano joj rukom pređe preko brijega među noge . Instiktivno ih je razmaknula i njegov papak se nađe u toplom zagrljaju njenih nožica . Rudolfov pimpek reagirao je brzinskim ukručivanjem i samo kaj nije izletio iz krznenih hlačica . Sve ga je zabolilo koliko je želio van . Beba to primjeti i lagano položi dlan na njega , te ga stane trljati . Rudolfu se počelo mantati , nos mu je bio purpuran , a čelo mokro , al nije znao jel od vručine il od strasti . Ubacio je glavu među Bebine cice , nos mu se zabio u procjep , i pomisli u taj tren kako dobro miriši ta srnica . “ Budeš ti kaj poduzel ? Nemamo baš svo vrijeme ovog svijeta ? “ upita mazno Beba . Rudolf krene otkopčavati Bebine traperice , koje su bile tak stisnute oko njena struka , da nikak nije mogel otkopčati gumb . Nekak je uspio , potegnuo je šlic , lagano , da ga ne strga , a onda je stao , ukopan . “Kak da ti skinem tog vraga s tebe , jebati , ko je videl žensko da nosi hlače ! “ Te uske traperice nisu išle samo tak dole . Obično se ženske ležečki uvlaće u njih pa ih ležečki treba i skinuti . A di da je zalegne u zmazanom WC-u ? Beba je već otkopčala njegov šlic i čuna je puknula van ko iz pračke ., “Ohoho , vid jelena al je obdaren !” uskliknu Beba . “Je,je a kam da ga jelen metne kad si oblečena ko Princ Valiant ! “ “A , malo se potrudi , neee...” odgovori ona mazno , drkajući čunu sa dva prstića , gore pa dole . Rudolfu je već herz htio izletit iz prsa .Sad su mu i obrazi bili rumeni a uši se dimile . Otvori nogom vrata od sraonice i gurne Bebu unutra . “Sjedni na školjku ! “ vikne zajapureno . Beba pogleda usranu školjku i veli : “ Na to ? Fuuuj , nema šanse ....” “E , onda nema niš od jebanja !”uzruja se Rudolf , a čuna mu u svoj toj gužvi , mlohavo spadne . “ A i nemaš s čime .Otišo ti spat .” veli Beba . “ Kak ne bi kad se tolko natežemo s glupostima pa nemrem mislit na jebačinu !” Zaokupljeni jedno drugim nisu ni skužili da u susjednoj sraonici neko stenje . Rudolf stavi papak na usta i upozori Bebu da zašuti . Slušali su parenje u susjednoj prostoriji . Žensko je uzdisalo sve jače i jače , kako se ritam pojačavao , a i muški nije zaostajao . “ Ti bokca , ovi se pičiju !” zarza Rudolf . “Aha , za raliku od nas....” odvrati Beba . “Skidaj hlače , bem ti miša , pa buš dobila kaj si tražila...i....i... daj mi novčanik , da ne zaboraviš ! “ viknu Rudolf . Odjednom shvati da je zavladala tišina . Sve se smirilo . Nije bilo uzdisanja , rondanja , roktanja , nije bilo znojnog mirisa u zraku , sve je utihnulo . Stajali su tak mirni cijelu minutu , i osluškivali . A onda su se vrata sraonice otvorila uz buku . Rudolf je ostao smrznut , s hlačama na koljenima , novčanikom u ruci , a Beba je zakopčavala traperice . Na vratima je bila Mrazica , raščupana , zajapurena i ljuta . “ A kaj ti , gospon , delaš u šekretu sa tom fuficom ! “ vrisnu , pokazujući kažiprstom na Bebu. Onda spazi novčanik . “ Ijuuu , i još joj buš platil ! “ “ Ne , nije tak...to je nesporazum , ja bum sve objasnil....šefice....krivo ste sve shvatili...niš ja nisam radil....ni platil , neg sam otišel pa sam zgubil poklončiće , pa sam....” Rudolf nije uspio završiti svoju obranu . Mrazica je zamahnula torbom , ženskom , od dvadeset kila , i pogodila ga pravo među noge . Dok se sagnuo od bola , torba ga pogodi u potiljak i strovali se na zmazani pod šekreta .Beba iskoristi priliku i šmugne kraj njih ravno kroz vrata , kraj šanka , pa na cestu . Rudolf je ostao ležati na podu , razmišljajući o boli i o usranom poslu , i o ludoj Mrazici , i o tome kak ga je našla u toj birtiji , i sve mu se skupilo , a onda mu sijevne u glavi , tak jako da ga zabolilo . Digao se s bolom na licu , prošao kroz vrata i uhvatio Mrazicu za kaput , dok se kokentno smješkala ....Pišti . “Ti i Pišta ! “ vrisnu Rudolf . “ Ti i ovaj stari , ofucani jelenko ! Fakat si za drek ! “ Mrazica ga samo odgurne , s prezirom na licu , i dohvati Pištu ispod papka , i reče : “ Rudolf , od danas si slobodan ! Dajem ti otkaz ! Pišta je moj glavni jelen od sada !” Rudolf odvrati s gnušanjem : “ Pa onda si ga nosi doma !” Mrazica i Pišta uzeše poklončiće , izađoše na cestu i zalupiše vratima od kafića .Rudolf je stajao , pokunjen , na sred birtije , i shvati da je izgubio sve , i posao , i Mrazicu , i novce , i dobar fuk i da je jebena večer završila totalnom katastrofom . I kak sad da on bude vesel i pjeva Zvončiće . Naravoučenje ove priče : nikad ne kupujte poklone na sam Badnjak , i nikad ne zalazite u lokalne birtije di vas svi poznaju ! |
28.12.2004., utorak
R.B.A : ISKUŠENJE U BIRTIJI
Epizoda dva :Rudolf je znao da je najebo ko žuti ak dođe doma bez poklončića . Za pare je još mogao i zmuljati , ali poklone mora donijeti . Onak pripit otplahuta na busnu stanicu i stane čekat bus . Trebao se vratiti do kafića u kojem je bio jer je to jedino mjesto gdje je mogao ostati bez poklončića . “ A kojeg kafića , ti bokca ? “ pitao se . Onak , u magli , sječao se rupe u kojoj je pio , i jelena koji su pili s njim , i srnica koje su ga drpale po čuni , i džepu , i koje su ga vjerovatno olakšale za novce . “ Kurve ! “ promumlja , klimajući se na nesigurnim papcima , pridržavajući se za kantu za otpatke . Bus je stigao pa onako mokar uđe unutra i sjedne na sjedalo . Vrijeme je neumoljivo isticalo . Badnjak se bližio kraju , Mrazica je već vjerovatno nervozna i ljuta . Lako bi se moglo desiti da dobi nogu , i prespava u parku , a ne u toploj štalici , u suhoj slamici . Kad je bus stao na zadnjoj stanici , Rudolf iskoći iz njega ko da ga vrazi gone i uđe u prvi kafić , gledeći životinje u njemu . Spazi Pištu , s kojim je pil . “ Pišta , jebate pas , di su moji poklončići!? “ drapi iz prve , s vrata . Pišta , stari , ofucani jelen , bez pol zuba , i tupavih rogova , otpi gemišt i pokaza prstom u čošak kafića , ispod Jukebox aparata , s kojeg su pičili narodnjaci . “ Evo ti tam tvoje plastike , jebi te vrag , kaj nisi mogel kupit nekaj poštenije za Božić ! “ Ko da mu je bilo žal kaj nije niš vrednoga unutra . “ Za to ni liter i vodu nis mogel dobiti ! “ grintao je Pišta . “ Kaj si mi to mislil utopit , mrcino stara ? “ upita ga Rudolf , naslonivši se na šank . “ Je , nek kaj , samo kaj ova pizda od šankerice ne prima robu , veli da više nema robne razmjene ! A plastiku ima i doma , jebi je vrag ....” odvrati Pišta i gurne mu čašu pod nos: “Na , si spi jednega ....” Rudolf ni mogel odbit , jer je već ožednil od silne trke .” Al , same jednega .” veli ponizno . Uto u kafić uđe Beba , srnica lijepih , dugih nogica i fine prdice , a cicke su joj se klatile kak zvonca s katedrale . Pišta je pogleda ispod oka , a Rudolfu se nos zajapuri ko da ga je neko hitil u vrelu vodu . “ Rudek , imam nekaj tvoje .” veli Beba . “ Al , nebuš dobil natrag za badava.” Beba je držala novčanik i mahala njime . Rudolf posegne za njime , al Beba ga tutne u hlače . Rudolfu se rukica zmrznula u zraku . Razmišljal je grozničavo bi je gurnul unutra il ne , al ga bilo sram pred ostalima pa se počeše po guzici . “ I kaj bumo sad ? “ upita ga izazovno Beba . Rudolf se znojil . Pišta se cerekal . Šankerica je nezainteresirano brisala čaše . Rudolf pokaže očima na wc . Beba ode prva , a Rudolf nehajno sukne gemišt i veli : “ Joj, kaj mi se pripišalo !” I ode za njom . Se nastavlja .... |
27.12.2004., ponedjeljak
Rudolfova Božična Avantura
Epizoda prva : Rudolf se dobro pripremio za božične blagdane . Trčao je po gradu sa svojim tvrdim papcima i zavirivao u svaki dučanćić s natpisom " Sve po 12 kn " . Nakupoval je hrpu darića , za svaku srnicu i jelena po nešto . Sitno al od srca . Bil je zadihan i znojan , vruće ispod krzna , a rogovi na glavi zapinju za svaka vrata . Djed je ove godine zakazao , ima previše posla u firmi i natjeral je jadnog Rudolfa da obavlja njezin posao . Naime , Djed nije muško , nego žensko koje se skriva ispod brade i brkova , a u kaput meće debeli , pernati jastuk . Voli zapovjedati , voli se svađati , voli dizat tlak jadnom Rudolfu i radit mu čir na dvanajstercu . Rudolf utrči u tramvaj , paketi mu zapeli za vrata koje nervozni Zetovac silom hoće zatvoriti prije nego svi uđu . Guzovima razgrne rulju , rogovima se ufati za štangu , a papcima čvrsto držaše poklončiće u šuškavim vrećicama . Debela baba se progurala kraj njega da bi sjela na sjedalo koje je netom ispražnjeno . U silnom zanosu potrgala mu vrećicu . Ispadoše poklončići na prljavi , tramvajski pod . " Pas mater ! " zanjišti Rudolf . " Konju ! " zamekeće baba . " Čorava glupačo! " uvrijedi se Rudolf , jer on nije konj , on je jelen s crvenim nosom . " Pijanduro ! " nato će baba , vjerovatno aludirajući na Rudolfov nos . Svi ga pogledaše . Klimali su glavom potvrdno . Smatrali ga pijandurom . Rudolf razgrne raju , pokupi poklončiće , kroz nosnice mu para šišti , očima sjeće nagurane ljude , i razne mu misli padoše na pamet , al se umiri i izađe na friški zrak . Već je pao mrak . Rudolf je bio iscrpljen i žedan . Svratit će na pojilo , na tren , nitko neće skužit , reći će da je bila gužva u gradu , da je bio prometni kaos i da je zato zakasnio . Neće Mrazica moći reć da je bio u birtiji . Stao je na šank , naručio litru i vodu , bili su tu i Pero i Štef i Pišta i još nekolicina jelena , već dobrano nakrcani - alkoholom . Runda je išla u krug . Rudolfa je dva puta zakačila . Treći put više nije ni znal kaj je platil . Već su se i srnice priljepile i pipale ga posvuda . Nije ni sam znal kak je izašel van iz kafića , sami ili u društvu , i jel je na pravom putu . POgodil je autobus , uvalio se na zadnji sic , i zahrkal . Na zadnjoj stanici probudi ga glas sa zvučnika : " Zadnja stanica ! Molimo , izaći ! " Staklenih očiju pogleda di je , malo ga zanese dok je ustajao , pa brzo kroz vrata suknu van , ravno na banderu . Pogodi je rogovima i padne na koljena . Sad ga je glava užasno bolila . Svjež zrak malo mu razbistri glavu . " Di sam ? " bilo je prvo pitanje koje se probilo kroz alkoholne pare u njegovom malom mozgu . Orijentirao se po njuhu , sluhu i vidu . Skužio je da do kuće ima manje od deset minuta .To ga je razveselilo . Veselo je krivudao pokušavajući pratiti zamišljenu crtu po sred pločnika ali mu to nije išlo od papka . Na pol puta zastane , pogleda papke , i shvati da nema poklončića . Nema ničega . U krznu nema novčanika , nema pljuga , nema poklončića . Sve je izgubil . Sve je negdje posijal ! U glavi mu se stvori slika Djeda Mrazice sa metlom u ruci . I njen izraz lica , i sjevanje iz očiju , i jezik od pol metra , i oganj iz ušiju i nosnica ! Stajao je na sred pločnika . Kiša je polako počela padati , kapati mu na rogove , lagano se slijevajući na crveni nos . Nastavlja se ........... |
23.12.2004., četvrtak
ČESTITKA
ZA SVE BLOGERE SA TVRDO Š ZA SVE BLOGERICE SA MEKO Ć  |
POBIJEDITE DEPRESIJU !
|
Jednostavno , nije mi jasno , niti će mi ikad biti , kako nekom od 16 pa do tridesetak godina može pasti na pamet da si oduzme život zbog neuzvračene ljubavi , zbog osječaja samoće , zbog tuge , zbog crnih misli o svom postojanju , o nebitnosti , zbog loših ocjena u školi , zbog osječaja manje vrijednosti i opčenito , depresije . Koliko čovjek mora biti zavijen u crno , da se odlući na tako nešto ? Imam 43 godine , prošao sam čuda toga , od nesretnih ljubavi , loših ocjena u školi , odsluživanja vojnog roka za JNA , ratovanja za HV , mjenjanja poslova ( ovo mi je sedmi ) , dokazivanja porodici , svađama sa vlastitim roditeljima do ruba tolerancije , deložiranja iz stanova ( dva puta ) seljenja iz podstanarskih stanova ( pet puta), poziva na sudove , novčanih problema , i nikad , ali baš nikad mi nije palo na pamet da učinim nešto tako ludo , nešto tako besmisleno kao što je da si oduzmem život . Jer , niti sam si ga dao , niti si ga imam pravo uzeti . Ako već postojim , onda postoji razlog zašto postojim , iako ga mnogi ne će ili ne mogu naći i dokučiti , zbog nečeg ili nekoga sam tu i tako treba ostati dok god ne dođe vrijeme odlaska . A ti mladi životi , pred kojima svijet stoji na dlanu i čeka da ga otkriju , bez obzira na sve , moraju dalje gurati , ne smiju se predati , ne smiju dignuti ruke od sebe , i reći sami sebi da su jači od svega , da su bolji od svih i da nema te bedare iz koje se ne mogu izvući . Zato , svima vama , koji ste sada u depri , koji sada razmišljate kako ste sami , napušteni , nevoljeni , usamljeni , tužni , ostavljeni , prevareni , jadni i siromašni , jedan mali savjet iz književnog opusa našeg velikog pisca M.Krleže : NIGDAR NI BILO DA NI NEKAK BILO , I NIGDAR NE BU DA NEKAK NE BU ! GLAVU GORE , NO SURRENDER ! SRETAN BOŽIĆ želi vam svima Neno . |
22.12.2004., srijeda
obečanja ludom radovanja
 Sto puta sam sebi obečal da ne bum obečaval ono kaj nemrem napravit .I opet obečam . Obečam da ću doći , pa ne dođem .Obečam da bum dobar , pa opet nisam . Obečam da ne bum pušil , i opet popušim . Obečal sam ženici da bumo doma za badnjak i da bumo se poslije ponočke praskali do zore . Obečanja ludom radovanja . Ak na polnočku uopće odem , a za praskanje iza nje , čista utopija . Mogla bu ona mene praskat , u besvjesnom stanju ,al mislim da joj to ne bu palo na pamet . Obečal sam BiP da se čujemo , pa ih nis zval . Obečal sam Lil Fish i Beštijici kavu , pa niš od toga . Kad malo bolje sagledam , ja sve nešto obečavam a niš ne izvršim . A zakaj ja to radim ? Zato jer ne znam reći NE . U duši mi se nekak sve rascjepa kad moram nekog odbit . Il reć da ne mogu , ili neću . Onda obečam da budem . I u večini slučajeva , ostane samo na obečanju . Nije da neću , nego uvijek nešto drugo iskrsne , pa onda se hvatam onoga kaj je važnije , pa još važnije i tako obečanja po nekoj imaginarnoj piramidi padaju sve niže i niže ...i na kraju nestanu u magli sječanja . Zato bi , za kraj godine , sam sebi poželio da ispunim sva obečanja data dragim osobama i da ih nikad ne iznevjerim . |
21.12.2004., utorak
JINGLE BALLS(bols -eng.slang-jaja)
|
Šećem jajca , šećem jajca , cijeli dan i noći , i sve čekam , i sve čekam kad će pare doć ..... (probajte otpjevati na melodiju JIngle Bells -refren )  Kad god dođu jebeni blagdani , ja ko za vraga nemam kune u džepu . Nemam ni lipe . Ni evra , ni dolara , ni jena , ni dinara , ni tolara . A nemam ni kreditne kartice a ni čekova . Ne daju mi ništa jer sam na crnoj listi . Osječam se ko komunjara u Americi za McCartija . Kad su lovili vještice sa srpom i čekićem . Sve banke znaju da imam kredit , i ni jedna mi više ne da niš na đemdo . Pa sam suh ko ribica . Nije da bi ja sad trošio al mi žal dok gledam rulju kak mahnito bježi po dučanima i kupuje . Pa se pitam jel ja radim za kikiriki il sam tak rastrošan da odma sve potrošim ? Onda pogledam oko sebe pa vidim da niš nisam kupil , pa zaključim da nisam rastrošan , već radim za kikiriki . A nije ni čudo kad mi gazda slon , a oni vole kikiriki .Onda misli da i drugi vole kikiriki . Onda stanem pred izlog i igram džepni biljar , jer jedino jajca mogu naći u džepu . U svakom po jedno . Kak su džepovi šuplji mogu se igrat i sa štapom , al kratko , jer zima ulazi kroz rupe pa se nakostreši i onda ga vidim u odrazu izloga pa me sram . Trebal bi nekaj kupit ženici i klincima za pod bor . Sad kombiniram sa prijevozom koji bi trebal bit ovih dana . Za dvesto kunića bi se moglo nać kod Kineza puno toga . Jesu žuti al su jeftini . Nema veze kaj te niš ne kuže , ni ti njih . Lijepo pregledaš hrpu robe , odneseš na blagajnu i platiš . Pa nek Kinezi budu sretni . Bolje oni nego ovi naši lihvari koji svaki njihov proizvod pomnože sa pet , pa kupiš igračku MADE IN CHINA za 50 kuna u dućanu s imenom , a kod Kineza za 10 kuna istu takvu . Pa ti vidi onda ko je žut a ko zelen ! A poslije takvog zajeba obično si crven u licu . Čim dobim prijevoz moram na Remizu u šoping . Jer Božić je sve bliže .Vidim na kalendaru kak mi dani piće dok sjedim na poslu i prodajem zjake umjesto da se primim posla , zaozbiljno . A moram i bor kupit . Jebi ga sad , najeftiniji su na badnjak , popodne . Dobiješ ih skoro badava . Onaj koji je koštal dvjesto kuna prije pet dana , na badnjak je trideset kunića , samo da ga se riješe . Glupani pohlepni , da prije pojeftine prije bi sve prodali i na badnjak bi već bili doma . E , jingle balls , jingle balls ...... ...........opet mi se digo ! |
20.12.2004., ponedjeljak
COOL , SKORO COOL!
Bacio sam pogled na one tekstove u sredini naslovnice Bloga . Ima tamo svakojakih pizdarija , skretanja pažnje na postove naših dragih kolega koji piće po bijelom svijetu , koji pišu znanstvene radove o kojekakvim živinama , pa onda o kretenima iz Big Bradera koji su kakti velike zvijezde samo zato kaj se preseravaju po logoru zvanom kuća , i još kojekakva sranja , koja nemre zgutat iole normalniji čovjek , s obje noge na tlu .Meni se čini da je redakcija totalno promašila ideju i zamisao bloga kao takvog . Gledam uvjete za nekakve Cool liste . Jebate , ko da ovo ljudi rade za plaču pa samo kaj ne traže IQ test i životopis ! Stvara se nekakav negativan duh tim natjecateljskim režimom na Blogu. Ljudi se , ponukani tim listama , grčevito trude da dospiju na njih ko da su na Olimpijskim igrama , pa će im neko dat medalju ili vijenac na glavu . Neki plaču jer nisu na listi , neki urliču i pitaju zašto nisu a neki mole i kume naokolo prijatelje da ih predlažu ili predlažu sami sebe što je najniže kaj čovjek može pasti . Logika Bloga je jednostavna . Otvoriš , pišeš kaj ti se događa u životu , veliš kaj bi htio da ti se dogodi , malo maštaš , malo sereš , malo se ljutiš na državu , malo se zajebavaš , i to sve za svoj gušt . Ionako će to pogledat onaj kojem je to zanimljivo . Pa ću ja pogledat njegov post , pa od nekog drugog , i tako ćemo se mi međusobno čitat ,i zajebavat , i dobro meni , dobro njima . Nije mi ni na kraj pameti da se jebem i razmišljam o nekakvim listama . Dosta sam ja u životu bio na listama . Lista za stan , lista za kredit , crna lista tekučih računa , platna lista , vojna lista itd....da ne nabrajam dalje . Zato , dragi blogeri , koji će te ovo čitat , odjebite liste koje stvaraju drugi , na temelju svojih kriterija i svojih razmišljanja , nije vrijedno upropaštavati nevinost i orginalnost da bi se stavljalo u zadani kliše ili obrazac . Najbolje je bit svoj , friški svaki dan , nepredvidljiv , orginalan , i iskren . Pa , ko voli , nek izvoli . |
18.12.2004., subota
kad miki kaže da se boji
Koliko djece luta zagrebačkim ulicama poslije ponoći ? Svi klubovi rade do kasno u noć , i nije fora otić doma u jedanaest sati , dok još vozi gradski prijevoz , nego mora se ostat do jedan , dva sata iza ponoći , da bi se dokazala samostalnost . Nemaju svi bogate roditelje koji će kupit osamnaestogodišnjaku auto , pa će ovaj ili ova lagano zapičit kući kad završi tulum . Večina su djeca radnika pa lijepo pješke , ili na noge , cipelcugom kući . A tramvaji i busovi voze na karabit , nema ih nigdje , metropola poslije jedanaest postaje selendra bez javnog prijevoza , velika spavaonica radnog naroda koji ujutro u pet mora na posao . I tako , djeca prepuštena sama sebi i svojoj samostalnosti , trčkara što cestom , što prugom , a nekad i pločnikom , prema domu svom .Neka uporno stoje na stanicama i čekaju , čekaju ....neka dižu palac i stopiraju noćne vozače , ne znajući ko će im stati i zašto . U glavi im , vjerujem , pitanja . Što ako .....? Oću li dobit batina od neke pijane skupine delikvenata koji nemaju kaj drugo radit nego mlatit usamljene , jer su jaki u grupi , i liječe frustracije na tuđim leđima ? Oće li me koji manijak napast u mračnom prolazu i silovat , ostavit golu na cesti dok me netko ne nađe ? Oće li me pokupit neki trgovac bijelim robljem i odvest na silu u Italiju da se kurvam i zarađujem mu lovu , dok ne krepam il dok me ne ubiju ? Dal će me otet trgovci organima , pa mi uzet srce , bubreg , jetru kako bi neki bogataš nastavio živit a ja ću završit u kontejneru nasjeckan na komade , negdje na brdovitom Balkanu ? Sva ta pitanja ostaju bez odgovora dok njihove nožice cupkaju na stanici ili odzvanjaju po pustim ulicama grada . A doma roditelji s podočnjacima bulje u televizor i stišću mobitel u ruci , očekujući da ih djeca pozovu , ako zatreba . "Kad miki kaže da se boji " pjevao je davno Johnny Štulić , vrsni poznavatelj zagrebačkog noćnog života . Sječam se svojih izlazaka . Nije se moglo ostati iza ponoći , jer nije ništa radilo tako kasno , ali , i u jedanaest sati je bilo jezivo ići Bogovićevom , preko Trga pa na Martićevu jer bilo je vrijeme uličnih bandi , kvartovskih gangova , koji su te izmlatili iz zajebancije . Murije nije bilo nigdje tada , ko ni sada . I znam da me strah uvijek činio opreznim . I zato sam izbjegavao svako sumnjivo mjesto , svaku sumnjivu grupu ljudi , i gledao , i slušao , i manje -više uvijek stigao doma bez frke . Ali nije u redu da naša djeca , nakon zabave , moraju u strahu ići kućama , zbijat se u grupe radi sigurnosti , ko krda antilopa u afričkoj savani , očekujući napad lavova . Zato bi bilo poželjno da se gradski oci pobrinu da gradski prijevoz funkcionira i noću kao danju kako bi naša djeca mogla brzo i sigurno doći kući nakon zabave u gradu .To bi bilo najmanje što mogu učiniti za njih . Ako već nazivamo Zagreb metropolom , tako bi se trebalo i ponašati . |
kako se upucati ili bit napucan
Dolazi nam novogodišnji tulum . Božični ne računam jer su svi manje više doma , u pastoralnom ugođaju , obitelj na okupu i slično .Ali , ovaj potonji , već je druga priča . Kako su starci okrenuti jelu i pilu , i povremenom đipanju uz glasnu glazbu , nas ovaj put ne želim analizirati . Kaj klinci i klinceze očekuju od najluđe noći ? Poučen vlastitim iskustvom , znam da to definitivno nije napit se i najest , jer to mogu ionako svaki dan .Plesat ? To se može svaki vikend . Srest škvadru i s njom pričat ? Nonsens , to se može svaki dan bar deset sati , u školi , u kvartu , u kafiću . Pa , zakaj onda klinci toliko vole tulumarit za Novu godinu , tak da već dva mjeseca prije gnjave starce da ih puste kod frenda na cjelonoćno druženje ? Jednostavno zato da upoznaju novu osobu , ženskog ili muškog roda , da se upucaju ili budu upucani , da okrenu nešto na brzaka , da nađu ljubav svog života , da spoznaju po prvi put draži seksa , da vide kaj je to , i zašto je to toliko razvikano , i jel istina da se drma zemlja , soba okreće i iskri pred očima . Kinfa ide na doček kod frenda . Definitivno mu je potrebno nekoliko savjeta da ne ispadne iz igre već u deset sati navečer . Rekoh mu: "Kao prvo , alkohol treba nadzirati i ne dozvoliti da alkohol nadzire tebe . Kad si pijan , možeš ispast samo budala i kreten , i nećeš ulovit curu , već ćeš ostat napucan i sam , a vjerovatno i usvinjen . Cigarete i laka droga , bez neke prethodne navike , samo može štetit .Opet si zbrljan i , vjerovatno , zbljuvan , i napucan . Ne treba se prežderavat , jer možeš ispast žderonja i , od silnog tereta u želucu , mrtvo puhalo koje podriguje i prdi , i iz usta mu smrdi . Plesat što bolje znaš , to uvijek pali , za stiskavce lovit curu koja ti se dopada , i ne gazit joj po nogama , ne puhat ko slon curi u uho , i ne stiskat prejako , da ne ispadneš sirovina bez talenta i takta . Slušat kaj cura govori , bez obzira jel glupo il pametno , i sudjelovat u razgovoru . Cura će shvatiti da si osoba koja može saslušat njene probleme , otvorit će se pa ćeš se lakše upucat . Snimi društvo u kojem se nalaziš , uvijek ima vukova i ovaca . Budi pastir , nek vukovi znaju da si opasan a ovce da mogu tražit spas u tvom okrilju . Ne opsjedaj curu koja ti se sviđa , ne slini i ne hopsaj za njom ! Upravo suprotno . Ona će sama , ponukana znatiželjom i pitanjem :Zašto on mene ne primjećuje?"doć u tvoje ruke .Ako nije sramežljiva i povućena .U tom slučaju , moraš napraviti prvi korak , al lagano i skromno , bez teatralnih nastupa , i polako , cijela je noć pred vama . Ne petljaj sa glazbom , pusti druge da se prave glazbeno in .Ima raznih ukusa pa ako ti se sviđa cura koja voli neku vrstu glazbe koja ti nije baš draga uhu , bar neće znat da ti se ne sviđa , osim ako joj to sam veliš . Ne mješaj cugu . Ako si krenuo sa žesticom , ostani na žestici . Pivo i žestica ( beton ) ubija , vino i piva tjeraju na povračanje i drugi dan boli glava , a sve troje izmješano baca na pod , za kratko vrijeme . Likeri svih vrsta , slatki i pitki , najgori su otrov i izbjegavati pod svaku cijenu ! Ako se ubijaš , ubij se viskijem ( Balić , Chivas , Walker ) , nema posljedica drugi dan . I sad , ono najvažnije ! Ako ti uspije da se upucaš curi , i ako ti dozvoli da je diraš , i ako završite u sobi , nema seksa bez zaštite ! Kurtona ima na svakoj trafici , ne treba se sramiti . Ko da kupuješ žvakaće i cigarete . Bez toga se na doček ne ide . Makar ostao sam . Možeš ga uvijek sačuvati za drugu priliku , ili napuhat ko balon pa se igrat s njim po tramvaju ." Možete si mislit kak me gledo ! Ono , stari , daj ne seri ! Ko da ja to ne znam ! Ipak će mu nešto ostat u glavi , pa sve to ima smisla izbrbljat . A i cure mogu nešto naučit . |
16.12.2004., četvrtak
PLJESKAVICA ALA UJKA MIKA
Ima dana kada moja ženica jednostavno zaboravi skuhati ručak . Ne ljutimo se mi na nju , jer znamo da je ful pod opterečenjem , kaj se tiće posla , i kuće , i ljubavnih akrobacija i ostalih dužnosti koje život udane žene nameće .Ne da se ni meni koji put zmišljati kaj bum kuhal , jer sam si već dopizdil sa Špagetima , jajcima na oko i hrenovkama sa semfom . Pa sam smislil da ovaj put pofuram klince u jedan polpularni fast food restić sa nekom odvratnom facom od klauna koji me uvijek podsjeća na onu knjigu od Stivena Kinga : IT . Kak sam imal prilike posjetit istoimeni restić u Austin , Texas , očekival sam bar nekaj slično tome kaj se tam može dobit za male pare . Recimo , Big Mika je u Jamerici stvaro BIG , nemreš ga odjednom strpat u usta da se sav ne usereš od majoneza , kečapa i salate , a pijaću dobiješ u ogromnoj pol litrenoj čaši sa pola Grenlanda unutra , tak da ti svi zubi popucaju od hladnoće .Krumpirići su natrpani do vrha u povečoj kutiji pa kad zagrabiš prve s vrha , pola ti popada po stolu . Sad , ko je gladan , pokupi , bez obzira ko je na tom stoli jeo prije . Kako sam tamo radio neko duže vrijeme , morao sam se koristiti njihovim uslugama , jer mi nije imal ko kuhat , a ni ja nis imal di kuhat , osim na rešou u motelskoj sobi . A kak je tam hrana skoro badava , svi smo jeli vani . I u Ujka Miki , al ne prečesto . Ameri bi me čudno gledali kad bi naručio dva BIG MIKE . Ko , kaj buš to sve pojel ? A ja nis jel cijeli dan , pa su mi oni došli tek tak , za zub . No , da ne palamudim , otišli nas troje u našeg Miku , ženica je , srećom , radila pa nije morala s nama . Gledam kaj da naručim , na slikama sve to zgleda nekak veliko , lijepo , pa ti sve okice cakle pri pomisli kak buš se najel . Kinfa naručio BIG MIku , mala neki Sretni Paket , jer je igračka unutra , a ja , ono , da ne ispadnem seronja , odma dva BIG MIKe . Dobili mi to na pladnju , ajme jada , nemaš kaj vidit . Sve neke male kutijice , ko Lego kocke , pa i ona pijaća u maloj čaši , i sjedosmo mi za stol , a mjesta ima kolko oćeš , i navalili onak muški na .....to . Pogledam ja između ona dva komadića kruha kaj bi se pecivom trebali zvati , i tražim neko meso unutra , kraj svih umaka i salata .Ima , ima , neka tanka, jadna pljeskavica koje bi se Aljim sa Zelene tržnice posramio , i bacio je svom pesu kao škart .Porijeklo nepoznato , ne znaš jel junetina , teletina il kravetina , a možda ima i nečeg drugog unutra ? Srećom , želuci su nam na sve naučili , pa smo Kinfa i ja smlavili sve to u pet minuta , obrisali se salvetom i gledali u Klincezu . Ona je , ko fina dama , papala polako , pa gledala igračkicu , pa gricnula krumpirić , pa gledala naokolo , valjda jel ima kakav zgodni klinac , pa opet malo gricnula...dok Kinfa nije popizdil i pital je jel bu ona to pojela il ne . Onda je ona gurnula tanjur prema njemu i rekla : "Nemrem više , ti pojedi ." Jedva sam vidio kak je taj ostatak nestal u njegovim ustima , ko da je Bijela psina . Pokupili smo smeće , bacili u kantu i izašli van , na friški , zimski zrak . Dok smo došli doma , Kinfa ode do hladnjaka , pogleda unutra , i pita: "Ima kaj za jesti ? " I kaj sam ja onda trošil novce ? Samo mi nije jasno kak se Ameri mogu od toga tak zdebljati da izgledaju ko Morževi ? Valjda cijeli dan jedu , jer taman kad misle da su se najeli , ponovo ogladne , i tak unedogled. Ipak domaće je domaće . Drugi put idem u Čingaća , na čevape ko palac .Ili pljeskavice koje vire sa tanjura , uz dodatak luka , da se bolje .... |
15.12.2004., srijeda
GENERACIJA XXI
 Slušam vijesti i ne vjerujem . Omladina napušena , omladina naroljana , djeca puše , piju , pred školom , u školi , svi zabrinuti , od nastavnika do ravnatelja , pedagoga i socijalnih službi . Svi mašu rukama i lamaću jezicima . Oni piju pivu jer se previše reklamira . Puše travu jer je cool . Prepustili se tjelesnim užicima , tucaju se bez kurtona , prenose spolne boleštine , jer se iste ne reklamiraju a trebale bi . Koji kurac ? Kaj su čekali dvadeset i prvo stoljeće da o tome razmišljaju ? Kaj smo ja i moja generacija i generacije prije i poslije nas bili pokusni kunići , pa se moglo reklamirat cigarete , alkohol do besvijesti , a za kurtone si mogo saznat jedino preko kurvi , ak si imal novci da ih opališ , bar za skinut jumf , svoj , naravno . Točno se sječam , kupim Playboy da bi gledal gole pičke , a ono unutra više reklama za pljuge i viski nego pički . Sa svake druge strane smijao se kauboj s Marlborom , neki biznismen sa čašom Bakardija u ruci , Džoni Šetač sa škrlakom i štapom , 12 godina stari Balić u drvenom sanduku , ma , milina , ljudi , za gledat a kamo li za pit i pušit . I kaj ? Nit sam kroner nit pušim ko čifut . Zapalim cigaretu , al ne zbog reklame nego iz gušta , jer mi paše , jer me oslobađa stresa , jer mogu imat pet minuta odmora dok radim . Na JRT si mogo vidit i Šljivovicu i Badelov konjak milijon puta , pa kaj . Svi su to kupovali i bez specijalne reklame . Cigarete su pušili svi , javno , i Tito je imal Kubanu stalno u čubama , pa kaj ? Djeca ne padaju na reklame . Djeca rade ono što im se najviše brani , da bi dokazali da nisu djeca . Da bi se usprotivili sistemu , jer je to cool . Kao , ja sam buntovnik , rebel , pa ću zapalit Maricu u školskom WC-u pa ću bit frajer i cure će se zanimat za mene . Ja sam frajer pa ću se napit na tulumu i bljuvat cijelu noć , jer je to cool , pa će se danima pričati o meni , i mom bluvanju . Društvo je za kurac . Tjera roditelje da rade ko konji a onda im spočitavaju nedostatak brige za djecu . Djecu tjeraju ko idiote da uče sve i svašta , a onda se pitaju zašto djeca piju i puše . Djecu tretiraju u srednjoj školi ko da su rođeni pametni pa moraju znati i ono kaj ih nisu naučili . Pa i ja bi se napil od muke od ovakvog školstva ! I Maricu bi zapalil , samo da zbrišem na trenutak iz ove žablje perspektive ! Dragi moji pametni i učeni ljudi , djete je onakvo kakvim ga čini društvo i okolina . Ako nema pravog uzora u blizini , na koga će se ugledat ? Na političare , uspješne "poslovne " ljude , mafijaše i gangstere , dilere ,svodnike ? Koliko god oni nama izgledali odrasli , ipak su samo djeca , i još uvijek imamo vremena usmjeriti ih na staze koje neće biti opasno skliske . Dakle , da zaključim , ne serite o postocima u EU , već počistite ispred svog praga . |
14.12.2004., utorak
TRG KOBASA I VINA
|
Ban Josip samo kaj nije počel z mačem mahat . Konj mu je već dobro pod gasom , od alkoholnih para koje mu se dižu do nozdrva . Najrađe bi se pokenjal na one kaj mu piju i jedu ispod repa . Gleda on oko sebe i nemre vjerovat . Kumice sa placa je još i podnosil jer su obično prošle pored njega sa cekerima punim domaćih koka , sirom i vrhnjem , lukom mladim i starim , i kojim demižonom rakije , al ovi !? Nasrali se drito kod njega , kotlovinu zakurili , kobase se peču , cvrće na zimi , vince kipi , klinčeki trčiju po loncu , srće se i cmače na drvenim klupicama , ispod strehe , stisnuti u kapute , rukavice i vunene kape . Jesu to siromačeki koji nemaju za skupe kafiće u centru grada ili samo ljudi željni zimskog ugođaja na nekoj od planinčina u Austriji , Italiji ili Sloveniji ? Možda ne smiju doma jesti masno i pit alkohol pa onak , u prolazu , nekaj na brzinu ubace u kljun i trgnu dva-tri vinčeka s nogu , da ih zgrije do doma ? Iza konjske riti nobl kafići sa kavom skupljom od kuhanog vina , i gospodom koja nehajno bacaju pogled na siroćeke . Oni su ugodno zavaljeni u stolce , skinuli kapute , čavrljaju , tu i tam nekog komentiraju, pa se smiju . Gleda Ban Josip sve to i pizdi na gradske vlasti kaj su mu opet od Trga napravili sajam kobasa i vina . Oni fakat ne znaju nigdje drugdje napraviti feštu već na Trgu . Svake godine . Sve isto .Ponavljaju se ko papagaji . Totalni nedostatak ideja , entuzijazma , smisla za zabavu . Kod Bana je najljepše . Zgurali tribinu , bit će zabavljača koji moraju skakat ko bedasti po onoj zimi da se ne smrznu , a bit će i publike , koja će se morat dobro naroljat da preživi zimu na kojoj će prestajat noć . Kobasice će se prodavat , vinčeko isto , ljudi će mislit da su se bog zna kak zabavili , a zapravo buju ih prešli ko i svake godine . Dvije ulice dalje od Trga kobasa i vina vlada tišina , jedva da su izlozi okičeni , bar oni koji još rade i nisu zapečaćeni od strane iste gradske vlasti , i niš se ne doima kao da idu blagdani . Tuga i jad Zagreba . Samo je Trg kobasa i vina Zagreb , sve ostalo je predgrađe . Hvala gradskim ocima na tome . Mogu si ga zadržat . Moj Zagreb je puno veći .  |
well protected man ( WPM)
 |
13.12.2004., ponedjeljak
KLINCEZA IS A DANCER
 Da nemam Klincezu , još sto godina ne bi otišel u kazalište .Totalno sam ispao iz štosa , nejdem u kino , nejdem u kazalište , samo doma gledam u kurčevi televizor i tek sad vidim koja je to glupa navika . Totalno nas je tehnologija sjebala . Imaš kućno kino , DVD , video , sto programa , videoteke , i samo doma sjediš ko tuka i sve lijepe stvari zaboraviš. Prije sam samo vani visio , nije bilo kina i filma kojeg nisam gledao , ni kazališne predstave , a ulice sam znao po kafićima , ne po nazivu . Klinceza nastupa u Plesnoj skupini Nina , i u nedjelju su imali nastup u Kazalištu Stara Trešnja .U 19 sati , prime time , kak bi se reklo ! Morali smo biti tam već u pol šest zbog generalne probe . Kak smo je ostavili kod voditeljice imali smo dobrih sat i pol lufta do predstave . Odlučili smo otić u neki kafić , ko u dobra , stara vremena , dok predstava ne počne . Vani zima ko u Sibiru , nos mi se smrzo a ženici prstići na nožicama , jer je obukla salonke i nije planirala šetnju po trešnjevci u potrazi za kafićem KOJI RADI ! Obišli smo cijeli kvart i ludo se zabavili . Svi kafići zatvoreni , nemaš di kavu popit. Velim ja ženici da tog nije bilo dok smo mi plazili ko klinci po gradu , makar je bil socijalizam i partija na vlasti . Sad je demokracija i niko ne radi nedjeljom . I to ti je kapitalizam . Jedva jedvice našli mi neki kafić , onak u kaubojskom looku , i sjeli nakon pol sata hoda na toplo . Naručili dvije kavice , zapalio ja cigaretu a kelner veli da je to na vlastitu odgovornost . Kaj odgovornost ? Veli da se tu nesme pušit , i pokaže na znak . Jebote znak , sto godina nisam bil vani i sad nesmem pušit u kafiću .A reko nek me hapse ak baš moraju , al pušil budem , i bok . Niko me nije uhapsil , jer bi morali cijeli kafić odvest u buksaru , pošto su svi pušili . Može na zidu pisat i pička pa niko ne bu išel jebat zid .To ti je to . Predstava je počela sa deset minuta zakašnjenja , al nema veze . malo smo se rivali na ulazu jer su ljudi stoka pa svi nahrnu na vrata čim se otvore , al ni to nema veze . Klinceza je dobro otplesala svoju točku , publika je pljeskala , snimale su kamere , fotići , mobiteli , roditelji su mahali svojoj djeci na pozornici a ja i ženica smo komentirali da su totalno blesavi i da ih dijete vjerovatno ne vidi u mrakači i da mašu bez veze .Snimale su tri kamere i imali su veliki video zid pa sam u jednom trenutku pomislil kak je to danas super , a kad sam ja nastupal s bendom , imali smo lajt šou od tri lampe i jedan reflektor i Maršala i to je bilo to , a stage se drmal ko da bu se zrušil taj čas .Kazetu se naravno može kupiti , pa ni ne sumnjam da bu bilo dobre zarade od te predstave . Tema je bila Božić , kaj je bilo za očekivati a predstava se zvala Božična bajka . I bilo je bajkovito .Sve te Klinceze , šareni kostimi , glasna glazba , reflektori , publika , pravi doživljaj . Ženica je rekla da joj je baš bilo super , i da joj je već falilo ovak izaći van , pobjeć iz kuće i ne mislit na ništa drugo do zabave . Složil sam se s time . I mislim da je vrijeme da isključim televiziju i da počnemo ponovo otkrivati zagrebačka kazališta , jer od kina nije puno ostalo . |
10.12.2004., petak
Kad sam bijo maji
|
Zasto su me tete vojije kad sam bijo maji ? Jel zbog oka dva ? Il zbog pimpusa ? a nisam imo mecedesa !  |
JEBODROM DVA !(FUCKDROME 2)
 Mislio sam da će bit dječja igra otić kupit krevet , kraj tolikih salona namještaja u Zagrebu i bližoj okolici . Grdo sam se zajebo . Ženica i ja prvo smo se dobro zvozali okolo naokolo Velesajma kak bi se sparkiral kaj bliže onom betonskom čudu di se prodaje namještaj . Mislil sam si da bum moral krevet teglit do Ladje a ne da mi se nosit daleko . Unutra nema čega nema . Pun kurac namještaja , a nigdje ljudi . Krenuli mi nekim redom , a možeš se zgubit tak , pa uletili u prvi , bacili pogled na krevete i izletili još brže . Ženica se križala sa sve četiri , a ja sam počel kočijašit . U drugom isto , cijene za smrznut , ne znaš jel morti ugrađen u taj krevet kakav uređaj pa kad legneš on ti pjeva uspavanke , mrda umjesto tebe , okreće te kad se zaležiš na jednoj strani , popravlja ti frizuru da se ne ustaneš kuštrav , grije ti noge kad je zima i slično . Al od toga niš . Pitam prodavača da nema ugrađen Palm Pilot unutra , za lakšu vožnju do ženinog međunožja ? Mrtav ozbiljan odgovara da nema . Pa , znam , idiote , da nema al mu je cijena ko da ima . MOžda je i kakav pričuvni jebač u sanduku pa kad ti se neda pozoveš njega u pomoć . Ili kakva mlada jebačica , pa kad se meni digne a ženi se neda , da i ja imam zabavu . Odustali smo i od tog dućana. U trećem , krevet po cijeni koja bi bila za naše radničke džepove . Veli prodavaćica da je to najnoviji Klik klak sistem . Dobro , krevet zgleda ko da ga je voda donesla , nemaš se za kaj primit , goli jebodrom . Mislim si da bi trebalo ogradu ugradit da ne padnem po noći s njega kad se okrenem . Onda cura pokaže kak se to rastavlja .Digne jednu stranu , guzu naprčila , ja se zbeljio dok me žena nije tresnula po ramenu i rekla nek gledam u krevet a ne u tuđe guzice , nešto kliknulo i krevet se raširi , spljošti ko knjiga , na nekim tankim nogicama od aluminija , ko spojleri od sportskog autića . Cura pokaže kak je to jednostavno za slagat , pa opet naprći guzu i klik,krevet složen u dvosjed . "Eto , na tom se sjedi i spava , po potrebi ." Gledam curičku , pa krevet , pa si mislim , mala , ti možda možeš sa svojih metar i žilet , al ja na ovom nebum spaval . Ženica se zapalila za boju , i cijenu . Nije dost dugačak , noge buju mi visile van !vičem . Buš se sfrkal .odogovara ženica. Jedva sam je nagovoril da idemo još pogledat . Obišli smo još ekskluzivnih dučana sa ekskluzivnim cijenama .Neki bi morali i batlera dat uz krebet , kolko košta . Na jednom smo sprobali kak je spavat , al je škripal već u dučanu , kao nov . S drugog sam opal jer je ko krov od kuće , sredina u zraku a stranice vise . S trećeg nisam mogel izaći kolko sam potonul .Jedva sam zgrebal put van , mislil sam da me guta ko u horror filmu sa Fredi Krugerom . Ženica je već dobila podočnjake . A kad dobije podočnjake onda znam da joj je dosta . Stali smo u bircu na kavu .Jel mi moramo to danas kupit?pitam ja nju. Ne moramo , budemo se snašli na onom kaj imamo . Uvijek je tak .I ne treba se žurit već je bolje kupit nekaj dobro a ne preskupo . Hvala bogu , jer je i meni već dost . Od tolikih dučana da nemreš nekaj dobro izabrat a da te ne ogule do kože , to nis vjeroval . Došli smo domeka , i spali na našem starom, zjoženom krevetu , i kak god smo se pomakli , on je rekel Ijoj , ajjaajaj , ejjjj , ujjjjj , tak da smo cijelu noć slušali njegove žalopojke . Pas mater , danas opet u avanturu , al na drugi kraj grada .Valjda bum do nedjelje kupil novi jebodrom . |
09.12.2004., četvrtak
ODE STARI JEBODROM!
|
Raspo mi se krevet . Puko na dva dijela . Feder izletio na sredini i pogodio me u guzicu . Šarafi ispali iz iverice i ženica i ja završili na podu . Srećom je teve bio upaljen pa se buka lomljave kreveta izmješala sa pucnjavom i krikovima iz nekog filma , ne znam točno kojeg jer je teve upaljen samo kao background . Nekad je svirala glazba sa ploča , al to su bila romantična vremena , kad smo si mogli dozvolit taj luksuz . Šokirani događajem , odma smo se ohladili , navukli krpe na sebe , jer su radoznala djeca uletila u sobu sa paničnim pogledima , u stilu : kaj je grunulo ? Steral sam ih spat . Tak sam oko ponoći skrpal krevet da se na njemu može spati do jutra .Ujutro ga nismo mogli složit jer još neki dijelovi fale a nisam ih mogel naći , valjda su se otkoturali negdje il su jednostavno isparili u atome . Sad moramo ić kupit novi krevet . Moral bum izdvojit dobru lovu jer trebamo kvalitetan jebodrom , bez iverica i daščica koje pucaju na pogled . I po mogučnosti bez federa jer se oni nakon nekog vremena počnu čuti na daleko i široko , a baš ne bi volio da mi idu cigu migu dok se seksam . Zato danas nemam previše vremena . A nisam baš planiral takvi trošak u ovom mjesecu , al, jebiga sad , stavit ću ga ispod bora , doslovce .  |
08.12.2004., srijeda
LIMITATOR u MUŠKARACA
U Rječniku tehničkih riječi Limitator označava uređaj koji limitira , ograničava , spriječava potrošnju veću od dozvoljene , bilo čega , najčešće struje .Limitator u muškoj glavi obično služi za spriječavanje suludog trčanja za ženskom stvari , bilo kada i u bilo koje doba . Kad ne bi postojao taj mali čip u tintari muškarca , koji je ugrađen vjerovatno u pretpovijesno doba , kad je ženkama dosadilo da ih svaki dlakavi majmun pukne po glavi i pojebe , današnjica bi izgledala poput velikog kupleraja gdje horde pomahnitalih mužjaka ( u manjini ) ganjaju horde ženki ( u večini ) po cestama , šumama i gorama . Dosta zajebancije . Razmišljanja o seksualnom naboju u muškarca dovela su me stvarno do jednog zaključka : da je u našim glavama ugrađen jedan čip koji Limitira naše osječaje . Zašto mi ne smijemo pokazivati svoje slabosti , zašto ne smijemo plakati javno , zašto se od nas očekuje da budemo hrabri , odlučni, jaki , uvijek na crti i uvijek spremni . Zašto uvijek sebe krivimo kad nam se ne digne pipač i ne seksamo se kak treba ? Zašto smo uvijek mi krivi ako ljubavna veza propadne ? Limitator djeluje vrlo jednostavno . Kad je na teveu neki melodramatski filmić i neka jako tužna scena , žene zaplaču , i to im niko ne uzme za zlo . Ja stiščem grlo , kašljem , oći mi suze , al ne smijem plakati , jer to nije muški . Eto , tu , baš u momentu kad bi zaplakao , pokrene se Limitator . Switch ON , i ja ostanem hladan ko led , i samo se osmjehnem , uz rečenicu : ah , gluposti . Kad se u seksu prvi put ne uspijem pojebat kak spada , drugi put ni ne mogu , ko da sam limitiran , jednom i gotovo , bez obzira jel bilo uspješno il neuspješno . Kad prilazim ženama i započinjem razgovor , limitiran sam temama . Mislim o tome kaj reći i koliko iskren biti . Ako si preiskren , nije dobro , ako pak budem prelažljiv , opet nije dobro . Kad god želim reći sve kaj mi je na duši , Limitator se upali , i ne dozvoljava , zastanem u pol rečenice , prebacim se na drugi kolosjek , ko vlak bez voznog reda . Sve kaj nas čini onim kaj jesmo , limitirano je prokletim čipom . Sve radimo sa zadrškom , o svemu razmišljamo prije nego kaj učinimo , svemu što volimo prepuštamo se sa zadrškom , nikad potpuno . To je LImitator , drugovi moji , i jebem ti onog svemirca koji nam ga ugradio u glave , još dok smo bili dlakavi i slobodni , i dok nam je jedina briga bila kaj bumo jeli i kaj bumo jebali . |
07.12.2004., utorak
LINIJA ILI SMRT
 Klinceza mi je prišla mazno , pogledala me i , onak sramežljivo ,pitala: "Tata , jesam ja debela ? " Kava mi je skoro scurila iz usta , malo mi je i pobjeglo u krivu rupu , pa dok sam se dobro iskašljal , pogladih je po crnoj kosici i odgovorim : "Mišek moj , nisi ti debela . Debela je ona budala koja ti je to rekla . Ti si sad popunjena baš tam di treba , a dok još narasteš sve bu to lijepo sjelo i popunilo ona mjesta koja su ti sad prazna . " Djete ima deset godina i opterečuje se težinom . Unatoć staloženom odgovoru , duboko u sebi osjetio sam strah i zgražanje , istovremeno . Zar je moguće da stereotipi mogu utjecati na djecu u tako ranoj dobi ? I one se već sad s time opterečuju ? Nisam srel ni jednog normalnog muškog koji se opterečival težinom .Zato sam sreo puno normalnih , zgodnih ženskih koje su se opterečivale kilama i izgledom , a među njima i moja ženica . Dobro , mlade cure bi htjele izgledati ko one s naslovnica modnih žurnala kako bi muški dio populacije što više slinio za njima i kako bi mogle kaj bolje izabrati a da ne ovise o onome kaj ostane . U toj svojoj želji idu toliko daleko da se dovode u neviđene situacije , izgladnjuju se do opasnih , zdravstvenih problema , koriste raznorazne nadri dijete , tijelo uništavaju kojekakvim preparatima , sklone su nervozi , stresu i slabosti . Na kraju , ne samo da izgledaju ko lutajući kosturi , već postaju odvratne baš onima zbog kojih su tome pribjegle . Muškarci vole obline , popunjene , ne pretile , skladno građene žene s bokovima za koje se možeš primiti a da ne porežeš ruke , žene sa grudima koje vidiš prije nego dodirneš , nogama koje ne pokazuju koliko kosti ima u koljenu , i licem koje ne liči na logoraša iz Manjače . Muškarci vole žene koje se neće raspasti u njihovom zagrljaju , koje neće puknuti ko porculanska figurica kad legnu u krevet , i koje neće škripati ko nepodmazani stroj dok šeću prirodom . U trci za savršenim oblikom i kilažom zaboravile su da su onakve kakvom ih je roditeljski gen stvorio , i da tu ne pomaže ni dijeta , ni gladovanje . Muški su to shvatili , pa im je najbitnije dal ona stvar funkcionira ili ne , dok ih pivski trbuh uopće ne dira . Ima onih koji imaju mlade žene pa se na njihov nagovor moraju podvrgnuti raznim kirurškim zahvatima za pomlađivanje , al to je već druga priča . Bit ovog posta je da Vama , drage moje , nije potrebno to mučenje do smrti , kad ste od boga stvorene da uljepšate ovaj sivi svijet . |
06.12.2004., ponedjeljak
SVAKOM PO ZASLUZI
 Danas je Nikolinje . Svim NIkolama , Nikolinama , Nikicama , NIkama i ostalim sličnim izvedenicama želim Sretan imendan . Onom seronji Svetom Nikoli neću čestitat jer mi opet ništa nije donio u čizmu . Vjerovatno zato kaj je nisam ni stavil na prozor . I da jesam , ne bi niš dobil jer je bila zmazana , još od prošle zime . Ni ženica nije stavila ,mislim , čizmu . Jedino su klinci dobili . Oni uvijek dobiju . Bez obzira na to kaj napravili , oni uvijek dobiju . Svakom po zasluzi , kaže se . Ja zaslužim malo , pa ne dobijem ništa , jer oni koji puno imaju dobiju još više , tak to ide u svijetu . Onaj koji nema , njemu još i uzmu . Samo Krampus me se setil . Došel je s računom za TV . Poslal sam ga u kurac jer je glup i nemre zapamtit da plaćam putem trajnog naloga . Sva sreća da guzicu nisam imal blizu prozora . Gurnul sam ženicu na tu stranu noćas . Ujutro me pitala da kaj sam radil po noći , sva je zjožena . Ti vraga , da je ni Nikola opalil umjesto poklona ? |
04.12.2004., subota
U POTRAZI ZA NENOM
 Ko je vidil poslat zakletog kontinentalca u ribarnicu kupi ribu za ručak ? Nit znam koja je dobra , nit kak se zovu ! Ali , danas je petak i moja ženica se sjetila da se petkom posti i da se jede riba . Jebiga , ženo , ovo je Zagreb ! Ajde da sam dalmoš , pa da živim , recimo u Omišu , i da imam barku , može onaj stari Trabakul , i onda rano ustanem , odem na pučinu , bacim mrižu i ća se ulovi , to ćemo isti . Al , ja sam jebeni zagorec , i znam kaj je špek i pura , kaj su mlinci i picek , al ribu , samo ak je drugi pripremi . Nije ni ženica bog zna kaj spretnija s tim vodenim stvorom . Ona , slavonka , zna super sarmu skuhat , i grah s buncekom , i fino meseko speć u rolu , i kolača tonu napravit ko od šale , no , ribička joj kuhinja baš i ne godi . A ribu bi jela . Da imam love , otišli bi u restić , onak svi skupa i pojeli te ribe , makar se ne bi najel , vjerujem . Ovak , njuškam ja po ribarnici , i suze mi idu naoći , al ne od tuge , već od mirisa , i gledam one izbečene okice , i čupe kak se ritmički pomiću , ko Monika Levinski u klintonovoj kancelariji , i mislim si : "Ne bum živog vraga kupil , to treba mlatit po glavi !" A teta koja prodaje ima mlat u ruci i upravo je zveknula sominu po tintari , a ovaj se samo stresel i gotovo . Ja bi fulal glavu i puknul se po ruci , jer se ljigavo stvorenje non stop miće i neće mirno stajat .Moral bi ga lovit po kuhinji i još bi se razbil i lupil glavom u štok od vrata . Ma , ne . Gledam ja neko trešće stoji na hrpi , cijena sitnica . "A kaj vam je to ? " pitam . "Smrznuti fileti oslića ." odgovara teta s mlatom , fiksirajući šarana u oći . "A jesu friški ?"pitam ja opet . Samo me pogledala ispod oka , a ja sam se nehajno odmaknul od pulta . "Gospon , to je smrznuti oslić iz Japana .Kaj mislite kolko mu je trebalo da dopliva do Zagreba ?" " A , dajte mi onda pol kile , kad ste tak ljubazni..." odgovorih uz tupasti smješak , sve kak bi joj se dodvoril , jer žena ima mlat u ruci i ne da se zajebavati u svojoj kuruzi . Donesel ja to trešće doma , a ženica gleda , okreće , i onda me pita: "I kaj bum ja s tim sad? " " Pa , metni peći ." odgovorim,"Kaj nije dosta kaj sam cijelo naselje pretražil za tu ribu , još da je i pečem!" Klinci su odma rekli da nisu gladni i da budu jeli kad dođu iz škole . " Ja bum to spekla kad dođem s posla ." veli ženica . " Može , ajmo pojest sendvić , tek tolko da nejdemo praznog želuca na posel ." odgovorih joj sa smješkom na licu , ulovim onu finu kobasicu , s češnjakom i crvenom paprikom , odrežem malo veči komad , u drugu ruku uzmem kruha friškoga , i da vidiš posta , u petak! |
02.12.2004., četvrtak
PePeDRIL
 Znam ja da ide Božić , znam da ide vrijeme darivanja , svi sretni , raspjevani, nasmješeni , teće med i mlijeko , blagostanje vlada..... Sretna mladež poskakuje po cesti , slikaju se mobitelima , šalju si slikice međusobno , rade snjegovića , nabili mu i mrkvu , al na krivo mjesto . Mrkva ide dole u Hrvata , majmuni propagandni . Za Nikolinje moram dobro pazit di ću guzicu stavit jer ću opet kurac dobit ko i svake godine . U Kokotu rasprodaja , sve jeftino , od televizora do špareta , samo dam da prodam , cijena bagatela . Moš uzet i na plastiku , pa plačaj sutra , za godinu dana , dok te ne uapse i zatvore zbog dugova , pa se onda smij i veseli . Božićno pivo se toči . Jebiga , pivo je pivo , samo slikica druga , svake godine . Bar da mu je cijena manja , ak niš drugo . Drvca budu platila i ove godine . Se buju ih posekli . Onda će se dobro osušit u našim toplim stanovima , tak da bumo ih morali bacit prije Tri kralja , jer bu ostalo od njih samo stablo , suhih grana , a kuglice budu se koturale po podu sobe , i djeca budu igrala nogomet s njima .Platit će i pajceki , odojki , jadna janjad , purice i piceki , telad , kozlići i jarići . Klope brdo , pića brdo , svi bi hteli bit bogati u prosincu , jer , vele , kak završiš godinu takva bu ti sljedeća . Aha , malo morgen , kak se veli . Ja svaku završim dobro odrvenjen i nahranjen , pa ipak cijelu godinu nisam janpi i nažderan , a valjda zato kaj si to mogu dopustit pet put godišnje , na rođendan , na Uskrs , Na Božić , na Novu i na godišnjicu braka . Pingvini mi prodaju sladoled . I medo bijeli . Djecu mi zato boli grlo , jer jedu sladoled na minus dva .Pa im se upali grlo . Dam ja jednu kunu onom stričeku u Maksimiru i bez sladoleda .Kaj im nisu dali sve pare kaj zarade od sladoleda , nek jednu kunu .Škrti Luka , jebe se njemu za živine u kavezu . Milka je ljubičasta , masiraju je svizci . Jebeš kravu ljubičaste boje , ta je sigurno luda . A i svizci , imaju oni sanitarnu knjižicu . Kak mogu onak dlakavi radit čokoladu . Čokolada puna dlaka , jako nehigijenski . A da mene neko onak masira , i ja bi pišal mljeko . bijele boje . Tuka Mobile daje mobitele baaaadaaaavaaa , samo 799 kuna , i još zemi pretplatu , i budi vesel jer si jeftino prošo , tarifa 60-kuna mjesećno puta dvanaest puta 799 pa si zračunaj -muda pod bubrege , malo sutra , nedam pa da je sto put vrijeme darivanja . Bogu fala pa imam šezdeset kanala na teveju . Kad god su reklame , ja prebacim na drugi kanal . Ne dam da se djeca truju smećem od PePedrila ! Deda Mraz , my ass ! Ženica i ja trčimo ko ludi predzadnji dan da bi kupili nekaj klincima pod bor jer delamo ko mrcine cijeli dan , baš zbog Božića i Nove godine . Znaju oni da smo to mi , al im je lijepo nać poklon ispod bora . Pa nas puštaju da glumimo . A onaj debeli u crvenom mi zna samo doć na vrata fektat lovu za nekakvu udrugu . Jebala ga lažna brada i ono hohoho , ko iz ludare da je zbriso . A crven je ko čisti alkić . Ko da kerozin loče ! Božić više nije ono kaj je bio , a daleko je od onoga zbog koga se slavi .Znaju li klinci uopće kaj je to Božić ? Poslije PePeDrila sigurno NE! Jer PePeDril govori da je Božić Šoping , i kaj više šopingiraš to bolje slaviš Božić . I ak ti starci slučajno pošteno rade , i nemaju uvjeta drpit neku lovu sa strane , onda ti klinci pate , jer njihov Božić nije ko onaj sa PePeDrila , i oni misle da su zakinuti u startu , i da su im starci za kurac i da moraju pod hitno zbrisat van jer buju i oni jednog dana takvi , jadni , siromašni , bijedni , nikakvi . Ne mora bit Božić takav . Mi ga takvim činimo ,jer gledamo i slušamo PePeDril a ne svoje srce i dušu . |
01.12.2004., srijeda
Dr.Jackyl & Mr.Hyde
Jedan mali osvrt na komentare jučerašnjeg posta .Svaki od nas ima svoju dobru i lošu stranu . Kad bi ja pisao samo o svojoj dobroj strani , koju znaju svi koji me poznaju , to bi bilo toliko dosadno , da mi se ne bi dalo ni pisati svaki dan . Al , pošto u meni živi i onaj Mister Hyde , negdje duboko u podsvjesti , zaključan sa tri lokota i debelim lancem , puštam ga povremeno , na sat-dva , da se izvjetri , izludi , potroši , iscjedi il ti ga isere ! To mjesto sam mu našao na Blogu , jer je to jedino mjesto gdje ne može učiniti veću štetu , ni meni , ni mojim dragima , ni Vama , koji svratite pročitat njegove nebuloze . Svega tu ima , i istine , i laži , i morala i nemorala , i maštanja , i stvarnosti , pa si svak uzme ono kaj mu fali . Naravno da su aluzije na seks zastupljene do daske jer kad dođeš u ove godine , kad si pun iskustva i znanja , a ne možeš ih više koristiti na nepoznatom terenu , moraš istrest to iz sebe na neki drugi način , pa bar iluzorno , jer bi drugačije bilo destruktivno , ako ne i autodestruktivno . Naravno da nitko od mojih ne zna za ovaj Blog , niti bi trebali znati , jer u životu čovjek treba imati nešto što je samo njegovo , i ničije više . Pošto ja sve dijelim sa familijom , smatram da je ovo moj paralelni svijet gdje mogu biti kaj hoću , kad hoću i koliko hoću . Mogu biti Dr.Jeckyl , a mogu biti i Mister Hyde . A kad ste tak dobri , evo Vam i emajl sa desne strane ! |