16.12.2004., četvrtak
PLJESKAVICA ALA UJKA MIKA
Ima dana kada moja ženica jednostavno zaboravi skuhati ručak . Ne ljutimo se mi na nju , jer znamo da je ful pod opterečenjem , kaj se tiće posla , i kuće , i ljubavnih akrobacija i ostalih dužnosti koje život udane žene nameće .Ne da se ni meni koji put zmišljati kaj bum kuhal , jer sam si već dopizdil sa Špagetima , jajcima na oko i hrenovkama sa semfom . Pa sam smislil da ovaj put pofuram klince u jedan polpularni fast food restić sa nekom odvratnom facom od klauna koji me uvijek podsjeća na onu knjigu od Stivena Kinga : IT . Kak sam imal prilike posjetit istoimeni restić u Austin , Texas , očekival sam bar nekaj slično tome kaj se tam može dobit za male pare . Recimo , Big Mika je u Jamerici stvaro BIG , nemreš ga odjednom strpat u usta da se sav ne usereš od majoneza , kečapa i salate , a pijaću dobiješ u ogromnoj pol litrenoj čaši sa pola Grenlanda unutra , tak da ti svi zubi popucaju od hladnoće .Krumpirići su natrpani do vrha u povečoj kutiji pa kad zagrabiš prve s vrha , pola ti popada po stolu . Sad , ko je gladan , pokupi , bez obzira ko je na tom stoli jeo prije . Kako sam tamo radio neko duže vrijeme , morao sam se koristiti njihovim uslugama , jer mi nije imal ko kuhat , a ni ja nis imal di kuhat , osim na rešou u motelskoj sobi . A kak je tam hrana skoro badava , svi smo jeli vani . I u Ujka Miki , al ne prečesto . Ameri bi me čudno gledali kad bi naručio dva BIG MIKE . Ko , kaj buš to sve pojel ? A ja nis jel cijeli dan , pa su mi oni došli tek tak , za zub . No , da ne palamudim , otišli nas troje u našeg Miku , ženica je , srećom , radila pa nije morala s nama . Gledam kaj da naručim , na slikama sve to zgleda nekak veliko , lijepo , pa ti sve okice cakle pri pomisli kak buš se najel . Kinfa naručio BIG MIku , mala neki Sretni Paket , jer je igračka unutra , a ja , ono , da ne ispadnem seronja , odma dva BIG MIKe . Dobili mi to na pladnju , ajme jada , nemaš kaj vidit . Sve neke male kutijice , ko Lego kocke , pa i ona pijaća u maloj čaši , i sjedosmo mi za stol , a mjesta ima kolko oćeš , i navalili onak muški na .....to . Pogledam ja između ona dva komadića kruha kaj bi se pecivom trebali zvati , i tražim neko meso unutra , kraj svih umaka i salata .Ima , ima , neka tanka, jadna pljeskavica koje bi se Aljim sa Zelene tržnice posramio , i bacio je svom pesu kao škart .Porijeklo nepoznato , ne znaš jel junetina , teletina il kravetina , a možda ima i nečeg drugog unutra ? Srećom , želuci su nam na sve naučili , pa smo Kinfa i ja smlavili sve to u pet minuta , obrisali se salvetom i gledali u Klincezu . Ona je , ko fina dama , papala polako , pa gledala igračkicu , pa gricnula krumpirić , pa gledala naokolo , valjda jel ima kakav zgodni klinac , pa opet malo gricnula...dok Kinfa nije popizdil i pital je jel bu ona to pojela il ne . Onda je ona gurnula tanjur prema njemu i rekla : "Nemrem više , ti pojedi ." Jedva sam vidio kak je taj ostatak nestal u njegovim ustima , ko da je Bijela psina . Pokupili smo smeće , bacili u kantu i izašli van , na friški , zimski zrak . Dok smo došli doma , Kinfa ode do hladnjaka , pogleda unutra , i pita: "Ima kaj za jesti ? " I kaj sam ja onda trošil novce ? Samo mi nije jasno kak se Ameri mogu od toga tak zdebljati da izgledaju ko Morževi ? Valjda cijeli dan jedu , jer taman kad misle da su se najeli , ponovo ogladne , i tak unedogled. Ipak domaće je domaće . Drugi put idem u Čingaća , na čevape ko palac .Ili pljeskavice koje vire sa tanjura , uz dodatak luka , da se bolje .... |