22.12.2004., srijeda
obečanja ludom radovanja
 Sto puta sam sebi obečal da ne bum obečaval ono kaj nemrem napravit .I opet obečam . Obečam da ću doći , pa ne dođem .Obečam da bum dobar , pa opet nisam . Obečam da ne bum pušil , i opet popušim . Obečal sam ženici da bumo doma za badnjak i da bumo se poslije ponočke praskali do zore . Obečanja ludom radovanja . Ak na polnočku uopće odem , a za praskanje iza nje , čista utopija . Mogla bu ona mene praskat , u besvjesnom stanju ,al mislim da joj to ne bu palo na pamet . Obečal sam BiP da se čujemo , pa ih nis zval . Obečal sam Lil Fish i Beštijici kavu , pa niš od toga . Kad malo bolje sagledam , ja sve nešto obečavam a niš ne izvršim . A zakaj ja to radim ? Zato jer ne znam reći NE . U duši mi se nekak sve rascjepa kad moram nekog odbit . Il reć da ne mogu , ili neću . Onda obečam da budem . I u večini slučajeva , ostane samo na obečanju . Nije da neću , nego uvijek nešto drugo iskrsne , pa onda se hvatam onoga kaj je važnije , pa još važnije i tako obečanja po nekoj imaginarnoj piramidi padaju sve niže i niže ...i na kraju nestanu u magli sječanja . Zato bi , za kraj godine , sam sebi poželio da ispunim sva obečanja data dragim osobama i da ih nikad ne iznevjerim . |