Marketing
U POTRAZI ZA NENOM
Ko je vidil poslat zakletog kontinentalca u ribarnicu kupi ribu za ručak ?
Nit znam koja je dobra , nit kak se zovu !
Ali , danas je petak i moja ženica se sjetila da se petkom posti i da se jede riba . Jebiga , ženo , ovo je Zagreb !
Ajde da sam dalmoš , pa da živim , recimo u Omišu , i da imam barku , može onaj stari Trabakul , i onda rano ustanem , odem na pučinu , bacim mrižu i ća se ulovi , to ćemo isti .
Al , ja sam jebeni zagorec , i znam kaj je špek i pura , kaj su mlinci i picek , al ribu , samo ak je drugi pripremi .
Nije ni ženica bog zna kaj spretnija s tim vodenim stvorom . Ona , slavonka , zna super sarmu skuhat , i grah s buncekom , i fino meseko speć u rolu , i kolača tonu napravit ko od šale , no , ribička joj kuhinja baš i ne godi .
A ribu bi jela .
Da imam love , otišli bi u restić , onak svi skupa i pojeli te ribe , makar se ne bi najel , vjerujem .
Ovak , njuškam ja po ribarnici , i suze mi idu naoći , al ne od tuge , već od mirisa , i gledam one izbečene okice , i čupe kak se ritmički pomiću , ko Monika Levinski u klintonovoj kancelariji , i mislim si :
"Ne bum živog vraga kupil , to treba mlatit po glavi !"
A teta koja prodaje ima mlat u ruci i upravo je zveknula sominu po tintari , a ovaj se samo stresel i gotovo .
Ja bi fulal glavu i puknul se po ruci , jer se ljigavo stvorenje non stop miće i neće mirno stajat .Moral bi ga lovit po kuhinji i još bi se razbil i lupil glavom u štok od vrata .
Ma , ne . Gledam ja neko trešće stoji na hrpi , cijena sitnica .
"A kaj vam je to ? " pitam .
"Smrznuti fileti oslića ." odgovara teta s mlatom , fiksirajući šarana u oći .
"A jesu friški ?"pitam ja opet .
Samo me pogledala ispod oka , a ja sam se nehajno odmaknul od pulta .
"Gospon , to je smrznuti oslić iz Japana .Kaj mislite kolko mu je trebalo da dopliva do Zagreba ?"
" A , dajte mi onda pol kile , kad ste tak ljubazni..." odgovorih uz tupasti smješak , sve kak bi joj se dodvoril , jer žena ima mlat u ruci i ne da se zajebavati u svojoj kuruzi .
Donesel ja to trešće doma , a ženica gleda , okreće , i onda me pita:
"I kaj bum ja s tim sad? "
" Pa , metni peći ." odgovorim,"Kaj nije dosta kaj sam cijelo naselje pretražil za tu ribu , još da je i pečem!"
Klinci su odma rekli da nisu gladni i da budu jeli kad dođu iz škole .
" Ja bum to spekla kad dođem s posla ." veli ženica .
" Može , ajmo pojest sendvić , tek tolko da nejdemo praznog želuca na posel ." odgovorih joj sa smješkom na licu , ulovim onu finu kobasicu , s češnjakom i crvenom paprikom , odrežem malo veči komad , u drugu ruku uzmem kruha friškoga , i da vidiš posta , u petak!
Post je objavljen 04.12.2004. u 10:51 sati.