nemiri

Šapućem glini svoju ljubav,
Edipov kompleks,
I pitam se šta će posle mene ostati.
Za početak, suza svetlosti, odgovori mi,
Možda i neki minut ćutanja. Zavisi.
Dalje, duga sećanja,
Dva-tri ivanjska cveta
Da bi ti ukrasili venac
I trenutak večnosti,
A na kraju, ništa. Vetar.
Slučajni naprstak energije. Zavisi.
Ništa.
Valjda neće sa mnom nestati i nada -
vičem,
Zaprepašćen da i nade umiru.

O čemu ti to govoriš, pita me glina.

Dušan Bajski