nemiri

Amforom jarko obojenom
Rob neki mračan nosi vino.
Neravan put je skriven senom,
A nebo već se puni tminom,-
I napreže on oštro oči,
U polumrak mu pogled bludi,
Da vino, preko ruba skočiv,
Ne prolije mu se na grudi.

Ja nosim tako patnje svoje,
U sudu, što odavna pun je:
Ljut otrov uspomena u njem
Pritajivši se usnuo je.
I okolnim ja idem putem,
Taj nevolje pronoseć sud,
Da kogod neopreznom rukom
Ne prolije mi ga na grud.

Fjodor Sologub