nemiri

četvrtak, 07.07.2005.

Bljesak

Mora biti da sam zadremao, jer kada je njen glas zazvučao u sobi mene je neka sila brzo vratila na fotelju, istim putem kojim sam upravo prošao.
I u tom lebdenju unazad, dodirnuo me je delić moga bića i ja sam jasno video ceo svemir i moje mesto u njemu, shvatio sam ko sam i zašto postojim.
Samo na trenutak, a onda sam otvorio oči i da ne bih bio uhvaćen u svemu tome, mirno odgovorio:
Može jaču, bez šećera.

Voja Antonić
- 01:10 - Komentari: (11) - Print - #

<< Arhiva >>