nemiri

U mojoj glavi stanuješ:tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušam kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamke
Silaziš u vrt za koga niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme,možda neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
u morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira;
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvog lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš ili me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nakad gubiš.

Stevan Raičković