nemiri

Hoćemo li celog života živeti
detinjstvo,
jesmo li predosetili sve
što će da se dogodi,
čemu ćemo po bolu i ljubavi
davati ime,
pitao se, prebirajući po zvucima
proleća,
stojeći pred kapijom na koju ćeš
da uđeš,

gde će udruženi nada i beskraj
ponovo da prođu tražeći staze
koje su umele tebi da vode.

Hoćemo li zaista ponoviti sve
slušajući korake kako zvone,
ispod kojih ćemo proći put
određen negde van našeg razuma.

Kada se sve svrši, siguran je,
ti ćeš biti ta
koju će da izmišljaju nebo i
godine, prolazno i večno sada.

Dragan Dragojlović