nemiri

Znam bolesna stanja svesti
kade se strah od smrti nagovesti,
a ne priznaješ ga ni bratu, ni sestri,
podnosiš ga sam.

I usamljenosti sumnje znam,
od mučilišta je paklenog veća,
njen se nemir kao bol oseća,
a nikome se ne može da prizna.

Znam i nesanice samoću
kada se misao kao riba mresti,
kad je sve do zore modre
budan svaki zakutak svesti.

Sam si kad nemaš kome
priznati ni zla
u mislima počinjena,-
sam između neba i zemlje tla.

U oklopu žalosti znam
teže od svake na zemlji osame,-
sa najdražim ideš uz rame,
a potpuno sam.

I kajanja poznajem osamljenost,
pokajničku osamljenost stida,
sam kad su prijatelji s tobom,
sam kao u četiri zida.

D.M.