gustirna

Na brigu kuća mala...

Krenuli smo iz Poselja, priko Čikotova, gazeći po sivim stinama konjika, sazidanog trudima viških težaka, toliko širokog da po njemu mogu gazit ljudi, tovari i konji,
pa i odvažne blogerice

/konjik - suhozid/



Silazimo na bili makadam, laganim korakom pod Mažuranu i eto nas uskoro na skretanje kod Borove njive.
Po friško obojanim markacijama zaključujemo da su otočki planinari bili zaposleni proteklih dana. Usput primjećujem dodatke kojih nije bilo kad sam prošli put prolazila ovuda, tačno prije misec dana



Dolazimo do TAMO-VAMO raskršća i naravno - ove nedilje, 09.05.2010., nitko neće stati i pitati se kojim putem treba krenuti





Zato što je ove nedjelje svečano otvaranje planinarske kuće Sv.Andrija na istoimenom brdu iznad grada i luke Vis.
Još prošle godine, započelo je sređivanje starog i zapuštenog objekta bivše JNA,
HPD Hum je vlastitim sredstvima, uz svesrdnu pomoć mnogih viških obrtnika napravio čudo.
Od devastiranog objekta uredili su planinarsku kuću kojom se mogu ponositi.
Prije mjesec dana radovi još nisu bili okončani, pa je sve izgledalo otprilike ovako


A ove nedilje, mala....za pravo reć, malo veča kuća na brigu, zasjala je u svom punom sjaju









Da ne bi mislili da je "izvanka gladac, a iznutra jadac" - unutrašnjost je još i bolja.
U kužini stolovi puni slakarija, koje su danima parićole (pripremale) naše viške domaćice-planinarke:
viški cviti, hruštule , hib (pogača od suhih smokava), panduleti, pogaca ol sloni ribi (pogača od slanih srdela)




Za planinare namjernike u spavaonici se složilo 16 ležajeva, a za potribu i osvježenje tu je i banj sa tuš kabinom


Ipak, najlipši od svega je pogled - sjeverni, na višku valu



i zapadni na barda i doce (brda i dolce), sve tamo do Huma, najvišeg vrha otoka



Svečano otvaranje bilo je zakazano točno u podne i do tada se skupilo prilično svita oko planinarske kuće, šta domaćih, šta furešti.
Vrpca i gitare stpljivo su čekale svojih 5 minuta



Došli su i predstavnici Hrvatskog planinarskog saveza, Hrv.gorske službe spašavanja, nas nekolicina Mosoraša - malo, ali časno,
pa gosti iz Slovenije, planinarsko društvo Lisca - Sevnica, gradonačelnik Visa i gradonačelnica Komiže
Svi predstavnici su rekli koju lipu rič i dobre želje,



Podilili su se i pokloni.
Prisidnik HPD HUm - Željko Arnautović drži poklon HPD Mosor iz Splita - kip Sv.Duje


Ženska klapa Gusarice i muška klapa Liket su nam lipo pivali, a na kraju se zaorila i viška himna

I kad je najmlađa viška planinarka prisikla svečanu vrpcu....
fešta je mogla započeti!
A fešta nije fešta bez harmonike i gitare.....i nekog čudnog instrumenta za koji moja mama kaže da se zove rifljača





Sviralo se , pivalo od srca, davalo sve od sebe, od basa, baritona do alta i mezzosoprana, ...sa moren u duši



Za to vrime, vridne domaćice su počele dilit spizu.
Stalo se u red i uzimalo po želji:
fažol i maništra na brujet, /nekima po guštu, a nekima i ne/ viški kulini /specijalitet kojeg ili voliš ili ne voliš/, brujet i naravski pečeni viški jancici / e, tu nije bilo izbirljivih/

A posli spize, opet pisma do pisme!

A sad jedna šta je svi znamo skupa zapivat -
doduše svak na svome jeziku, ali sve smo se razumili.

Gosti iz Sevnice uskoro su tribali partit na trajekt, pa su nas pozdravili svojim veselim polkama uz koje se tako dobro tanca









I...finili su Mare bali!

Katamaran čeka na mulu, vrime je i nama za partit.
Teška srca, ali mora se



Planinarskom društvu Hum iz Visa, svim njegovim članovima,
jedno veliko HVALA za veliki trud koji su uložili da bi stvorili nešto od ničega, da bi pripremili ovaj nezaboravan dan i feštu za pamćenje!