i mjesec i sunce

Taisha Abelar, Prelazak čarobnjaka
Peto poglavlje



Ponovo sam videla Klaru tek sledećeg jutra na doručku. U sred našeg
razgovora prethodnog poslepodneva u dvorištu, iznenada joj pogled postao
prazan i udaljen kao da je nekoga ili nešto ugledala pored kuće. Užurbano je
ustala i izvinila se, ostavivši me da razmišljam o važnosti onoga što mi je
ispričala.
Dok smo doručkovale komadiće mesa sa pirinčem, potvrdila sam istinitost
Klarine tvrdnje da se pećina nalazi nadomak kuće."Zašto smo morale da idemo
okolo naokolo da bi stigle tamo?" upitala sam je.
Klara je prasnula u smeh. "Pokušavala sam da te nateram da skineš čizme,
pa smo prošle pored potoka," odgovorila je.
"Zašto je bilo potrebno da skinem čizme? Zbog plika?"
"Nije zbog plika," reče Klara naglašavajući svaku reč. Morala sam da ti
stimulišem ključne tačke na stopalima da bih te probudila iz doživotne letargije.
U suprotnom, ne bi me uopšte slušala."
"Da ne preteruješ malo, Klara? Slušala bih te i da mi nisi bockala tabane."
Odmahnula je glavom i mudro se osmehnula." Svi smo vaspitani da živimo u
nekoj vrsti predvorja pakla gde je ljudima jedino stalo do tričavih užitaka," reče.
"A žene su stručnjaci da održavaju takvo stanje. Tek kad izvršimo
rekapitulaciju, možemo da prevaziđemo svoje vaspitanje. A kad smo kod
rekapitulacije..."
Klara je primetila bolan izraz mog lica i nasmejala se.
"Moram li da se vratim u pećinu,Klara?" prekinuh je, predvidevši šta će mi reći.
Radije bih ostala ovde sa tobom. Ako želiš da mi poziraš, napraviću nekoliko
crteža a posle ću da ti naslikam portret."
"Ne, hvala," reče nezainteresovano. "Želim da ti dam neke uvodne
instrukcije u vezi sa rekapitulacijom."
Kada smo završile sa jelom Klara mi je dala blok za pisanje i olovku.
Pomislila sam da se predomislila u pogledu skica za njen portret. Ali čim mi je
dala pribor za pisanje, rekla mi je da počnem da pravim spisak svih ljudi koje
sam upoznala, počevši od današnjeg dana pa sve do najranijih uspomena iz
detinjstva.
"To je nemoguće!" uzviknula sam. "Kako za ime sveta mogu da se setim svih
ljudi sa kojima sam u životu stupala u kontak?"
Klara je pomerila tanjire da bi mi napravila postora za pisanje.

"Istini za volju, teško jeste ali nije nemoguće," rekla je. "To je obavezni deo
rekapitulacije. Spisak formira matricu za koju će se svest zakačiti."
Objasnila mi je da se početna faza rekapitulacije sastoji iz dve stvari. Prva je
spisak, a draga je pripremanje mesta zbivanja. Pripremanje mesta zbivanja se
sastoji iz vizualizacije svih detalja koji se tiču događaja kojih ćeš se prisećati.
"Kada smestiš sve elemente na svoje mesto, upotrebi disanje; pokret glave je
kao lepeza koja pokreće sve što se nalazi na mestu zbivanja," reče. "Na primer,
ako se prisećaš neke sobe, udiši zidove, nameštaj, tavanicu, ljude koje vidiš. I
nemoj da prestaješ sve dok ne apsorbuješ i poslednju trunku energije koja se
izgubila."
"Kako ću da znam da sam to uradila?" upitala sam je.
"Samo telo će ti to reći," uveravala me je." Upamti, nameri da udahneš
energiju koju si ostavila na mestu zbivanja koje rekapituliraš i nameri da izdahneš
spoljnju energiju koju su drugi ubacili u tebe."
Potpuno preneražena zadatkom sastavljanja spiska i početkom rekapitulacije,
nije mi mi ništa padalo na pamet. Svest mi je bez moje volje reagovala na
potpuno suprotan način tako što uopšte nisam mogla ničega da se setim. Potom
je nastupila prava poplava sećanja zbog čega mi je bilo nemoguće da se odlučim
odakle da krenem. Klara mi je objasnila da moram da počnem rekapitulaciju
usredsređujući svoju pažnju na pređašnje seksualne aktivnosti.
"Zašto treba početi odatle?" upitah sumnjičavo.
"Zato što je glavni deo naše energije uhvaćen baš tu. Zato moramo da
oslobodimo pre svega te uspomene," objašnjavala je Klara.
"Smatram da moja seksualna iskustva nisu uopšte bila toliko važna."
"To nema veze. Mogla si da zuriš u tavanicu i da se na smrt dosaduješ ili
opet da vidiš zvezde repatice ili vatromet - neko je ipak ostavio svoju energiju u
tebi a otišao sa ogromnom količinom tvoje energije."
Potpuno me je smelo to što je rekla. Mogućnost da se ponovo susretnem sa
svojim seksualnim iskustvima bila mi je odvratna. "Dovoljno mi je mrsko da
ponovo preživljavam uspomene iz detinjstva. Ali ne želim da prebiram po onome
što je bilo sa muškarcima."
Klara me je gledala uzdignutih obrva.
" Pored toga, verovatno očekuješ da ti se poveravam. Ali stvarno, smatram da
se ono što sam imala sa muškarcima tiče samo mene."
Mislila sam da sam jasno izrekla svoje mišljenje. Klara je odlučno odmahnula
glavom i rekla, "Da li želiš da se ti muškarci sa kojima si bila i dalje hrane tvojom
enegijom? Da li želiš da ti muškarci jačaju zajedno sa tobom? Da li želiš da
budeš njihov izvor energije celog života ? Ne. Mislim da ne razumeš važnost
seksualnog čina a ni domet rekapitulacije."
"U pravu si, Klara. Ne shvatam zašto od mene tražiš nešto tako bizarno. I
kakva je to priča da muškarci jačaju zato što sam ja njihov izvor energije. Ja
nisam ničiji ni izvor ni snabdevač. U to sam sigurna."
Nasmešila se i rekla da je pogrešila što je u ovom trenutku izazvala sukob
ideologija. "Budi strpljiva," preklinjala me je. "To je ubeđenje koje sam izabrala.
Kako tvoja rekapitulacija bude napredovala, pričaću ti o poreklu ovog ubeđenja.
Za sada je dovoljno reći da je to ključni deo veštine kojoj te podučavam."
"Ako je stvarno tako važan kao što tvrdiš, možda bi bilo bolje da mi sada kažeš
o čemu se radi. Volela bih da znam šta me čeka pre nego što nastavimo sa
rekapitulacijom."
"U redu, ako insistiraš," reče, klimajući glavom.
Sipala nam je čaj od kamilice u šolje a, sebi je dodala kašičicu meda.
Autoritativnim tonom nastavnika koji prosvećuje početnika, objasnila mi je da
su žene, mnogo više od muškaraca, prave pristalice društvenog poretka, i da bi
ispunile ovu ulogu, vaspitaju ih, jednoobrazno u celom svetu, da budu u službi
muškarca.
"Nikakvu razliku ne čini to da li su rođene kao robinje ili im se udvaraju i vole,"
nagiasila je. "Njihova osnovna svrha i sudbina je ipak ista: da hrane, štite i služe
muškarca."
Klara me je pogledala, kako mi se učinilo da bi procenila koliko razumem
njene reči. Mislim da sam je razumela, međutim, moj instinktivni zaključak bio
je da je premisa na kojoj počiva to što govori potpuno pogrešna.
"To je možda tačno u nekim slučajevima," rekla sam, "ali mislim da ne bi smela
da praviš takva radikalna uopštavanja u koje bi uključila sve žene."
Klara mi se vatreno usprotivila. "Đavolski deo ženinog ropskog položaja je da
on naizgled nije samo društveno propisana norma već i osnovni biološki
imperativ."
"Čekaj malo, Klara," pobunila sam se. "Kako si došla do toga?"
Klara je objasnila da svaka vrsta ima biloški imperativ koji joj pomaže da se
održi i da je priroda obezbedila sredstva koja omogućavaju da se mešanje
muške i ženske energije odigra na najdelotvorniji način. Rekla je da je kad su
ljudi u pitanju, primarna funkcija seksualnog čina razmnožavanje a postoji i
sekundarna, skrivena funkcija, koja obezbeđuje neprestani upliv energije iz žena
u muškarce.
Klara je tako naglasila reč 'muškarce' da sam htela da je zapitam, "Zašto o
tome govoriš kao da govoriš o jednosmernoj ulici? Zar seksualni čin nije
ravnomerna razmena energije između muškarca i žene?"
"Nije," reče ."Muškarci ostavljaju specifična energetska vlakna unutar tela
žene. Ta vlakna liče na sjajne pantljičare koje se pokreću u ženinoj utrobi i
izvlače joj energiju."
"To zvuči stravično," rekoh da bih joj povlađivala.
Klara nastavi krajnje ozbiljno sa svojim izlaganjem. Smeštena su tu sa jednim
još stravičnijim razlogom," reče, ignorišući moj nervozni smeh," a to je da
osiguraju ravnomeranu zalihu energije koja dolazi do čoveka koji ih je tu položio.
Ta vlakna energije, stvorena seksualnim činom, skupljaju i kradu energiju iz
ženskog tela da bi koristila muškarcu koji ih je tu ostavio."
Klara je bila tako neumoljivo ozbiljna dok je govorila da mi nije bilo druge
nego da je i sama shvatim ozbiljno. Dok sam je slušala, osetila sam kao se moj
nervozni osmeh pretvara u iskeženu grimasu. "Nisam ni za trenutak posumnjala u
to što mi govoriš, Klara," rekoh, "ali pitaću te iz puke radoznalost, kako ti je za
ime sveta uopšte pala na pamet nešto tako sumanuto? Da li ti je neko o tome
pričao?"
"Jeste, moj učitelj. Nisam mu ni ja odmah verovala," priznala je, "ali on me je
takođe podučavao veštini slobode a to znači da sam naučila da vidim energiju.
Sada znam da je govorio istinu jer i sama mogu da u ženinom telu vidim vlakna
nalik na crve. Ti, na primer, imaš u sebi izvestan broj tih vlakana, a sva su još
aktivna."
"Recimo da si u pravu, Klara," rekoh uz osećanje nelagodnosti.
"Dopusti mi da te pitam, čišto da bismo razgovarale, kako je to uopšte
mogućno? Zar taj jednosmerni tok energije nije nepravedan prema
ženama?"
"Ceo svet je nepravedan prema ženama!" uzviknula je. "Ali stvar nije u
tome."
"A u čemu je stvar, Klara? Nikako to da shvatim?"
"Imperativ prirode je da se produži naša vrsta. Da bi se osigurao taj proces,
žene moraju da nose ogromni teret na svom osnovnom energetskom stupnju.
To podrazumeva baš taj upliv energije koji opterećuje ženu."
"Ali još mi nisi objasnila zašto je to tako," rekla sam.
Osećala sam da zahvaljujući snazi njenog ubeđenja već padam pod njen
uticaj.
"Žene predstavljaju osnov za održanje ljudske vrste. Glavni deo te energije
odlazi od njih, ne samo da bi nosile plod, rađale i hranile svoje potomke, nego da
bi takođe osigurale da muškarac igra svoju ulogu u celom ovom procesu."
Klara mi je objasnila da u idealnim uslovima ovaj proces omogućava da
žena svog muškarca napaja energijom putem vlakana koje joj je ostavio u telu,
tako da postaje na čudestan način na nivou eteričnog zavisan od nje. Ovo se
izražava time što se muškarac, očito, neprestano vraća istoj ženi da bi održavao
svoj izvor opstanka. Na taj način, priroda osigurava da muškarci pored svog
neposrednog nagona za seksualnim zadovoljenjem, uspostavljaju trajnije veze sa
ženama.
"Ova energetska vlakna ostavljena u ženinoj utrobi, spajaju se sa energijom koju
proizvede plod, u slučaju da dođe do začeća. To može da predstavlja začetak
porodičnih veza, zato što se očeva energija meša sa energijom fetusa i ocu
omogućava da oseti da je dete njegovo. Ovo su neke od od životnih istina o
kojima majka ćerki nikada ne govori. Žene su odgajene tako da muškarci mogu
lako da ih zavedu, a da im ni na kraj pameti ne bude mogućnost da za njih polni
odnos može da ima kao posledicu odliv energije. U tome je stvar i to je ono
što je nepravedno."
Dok sam je slušala kako priča, morala sam da priznam da su neke stvari o
kojima je govorila imale za mene smisla na ličnom nivou. Podstakla me je ne
samo da se slažem ili ne slažem sa njom, već da ponovo razmislim o tim
stvarima i procenim njene reči hrabro, razborito i bez predrasuda.
"Dovoljno je teško za ženu kad makar samo jedan čovek ostavi u njenom telu
ta energetska vlakna, mada je to neophodno zbog potomstva i obezbeđivanja
njegovog opstanka. Ali imati u sebi energetska vlakna koja su ostavili desetorica
ili dvadesetorica muškaraca i koja se napajaju ženinom energijom, prevazilazi
granicu koju bilo ko može da podnese. Nije čudno što za žene nikada ne
postoji predah."
"Može li žena da se oslobodi tih vlakana?" upitala sam, sve više uverena da
ima neke istine u Klarinim rečima.
"Žena u sebi nosi te enegetske gliste sedam godina," rekla je Klara," posle
tog vremena one nestaju ili slabe. Međutim, grozno je to što kad se približi
trenutak kad će taj period od sedam godina da istekne, cela vojska glista koje
potiču od prvog do poslednjeg muškarca sa kojima je žena bila, se
istovremeno uznemiri i na taj način nagnaju ženu da opet stupi u polne odnose.
Tada sve gliste ponovo ožive, jake kao nikada do tad, i napajaju se ženinom
energijom narednih sedam godina. Zapravo to je neprekidni ciklus."
"Šta se dešava u slučaju da žena nema polne odnose?" upitala sam. "Da li
tada gliste izumru?"
"Da, pod uslovom da može da se uzdržava od seksa sedam godina. Ali
gotovo je nemoguće da žena nema polni život u današnje vreme sem ako ne
postane kaluđerica, ili ima dovoljno novca da samu sebe izdržava. Pa čak i
tada bi im bila potrebna potpuno drugačija svrha postojanja."
"Zbog čega?"
"Zato što ne nalaže samo biološki imperativ da žena stupa u intimne
odnose, već i društvena norma."
Klara mi je dala veoma zbunjujući i uznemirujući primer. Rekla je da, pošto
nismo u stanju da vidimo taj tok energije, mi možda bespotrebno održavamo
obrasce ponašanja ili emotivna tumačenja koja se tiču ovog toka energije koga
nismo videli. Na primer, pogrešno je da društvo od žene zahteva da se uda ili
barem da se nudi muškarcu, isto tako kao što je pogrešno da se žena oseća
ispunjenom ako nema u sebi muško seme. Istina je da joj muška energetska
vlakna daju svrhu, pomažu da ispuni svoju biološku sudbinu: da hrani muškarca i
svoje potomstvo. Ali ljudi su dovoljno inteligentni da bi od sebe tražili više nego
što nalaže imperativ razmnožavanja. Rekla je, da na primer, evoluirati
predstavlja jednak, ako ne i snažniji imperativ od imperativa razmnožavanja; i
da u ovom slučaju, evolucija iziskuje budenje žene u svojoj istinskoj ulozi u
energetskoj shemi razmnožavanja.
Potom je svoj argument usmerila na lični nivo rekavši da je mene, kao i svaku
ženu podizala majka, koja je vaspitavajući me smatrala da je njena primarna
funkcija da mi nađe muža da ne bih morala da nosim žig usedelice. Zaista sam
vaspitana da kao životinja imam intimne odnose, bez obzira kako je moja majka
rešila da ih naziva.
"Tebe su, kao i svaku drugu ženu, prevarili i primorali da budeš pokoma," rekla
je Klara. "A najtužnije je to što te ulove u tu zamku pa makar i nemala nameru
da se razmnožavaš."
Njene tvrdnje su me toliko uznemirile, da sam se smejala iz čiste nervoze.
Klaru je bilo nemoguće zbuniti. "Možda je to sve istina, Klara," rekla sam,
trudeći se da ne zvučim snishodljivo." Ali u mom slučaju, kako je moguće da će
prisećanje prošlosti bilo šta promeniti? Zar nije sve reka bez povratka?"
"Mogu samo da ti kažem da ako želiš da se probudiš, moraš da prekineš taj
krug poroka," objasnila je Klara, dok su me njene zelene oči radoznalo
procenjivale.
Ponovo sam rekla da ne verujem u njene teorije o diaboličkim bilološkim
imperativima ili muškaraca - vampira koji piju ženinu energiju i da samo
sedenje u pećini i prisećanje prošlosti neće ništa promeniti.
"Postoje izvesne stvari o kojima jednostavno ne želim da razmišljam,"
odbrecnula sam se i udarila pesnicom o kuhinjski sto. Ustala sam, spremna da
krenem, rekavši joj da ne želim da slušam više o rekapitulaciji, spisku imena ili
biološkim imperativima.
"Hajde da se nagodimo," reče Klara poput trgovca koji se sprema da prevari
mušteriju. "Ti si poštena osoba; dopada ti se da budeš časna. Stoga,
predlažem da se dogovorimo."
"Šta da se dogovorimo?" upitala sam sa osećanjem nespokojstva koje je raslo.
Iscepala je list iz bloka za pisanje i pružila mi ga. "Želim da napišeš i
potpišeš obećanje da ćeš pokušati da izvršiš rekapitulaciju samo jedan mesec.
Ako, posle jednog meseca, ne primetiš bilo kakvo povećanje energije ili
poboljšanje u tome šta osećaš u pogledu sebe ili u pogledu života uopšteno, moći
ćeš slobodno da se vratiš kući, ma gde se ona nalazila. Ako se ispostavi da
bude tako, možeš da odbaciš celo ovo iskustvo kao bizarni zahtev jedne
ekscentrične žene."
Ponovo sam sela da se smirim. Pošto sam popila nekoliko gutljaja čaja,
došla sam do zaključka da je to najmanje što mogu da uradim posle svog
Klarinog truda oko mene. Pored toga, bilo je očigledno da me neće tek tako
lako pustiti da odem. A uvek mogu da prebirem po svojim uspomenama. Na
kraju krajeva, ko će da zna da li ja u pećini vršim vizualizaciju ili vežbu disanja, ili
samo maštarim ili dremam?
"Samo mesec dana," rekla je ubedljivo. "Nećeš se odreći svog života. Veruj
mi, želim da ti pomognem."
"To znam," rekoh. "Ali zašto se toliko trudiš oko mene? Zašto si baš mene
izabrala?"
"Iz jednog razloga, "odgovorila je," ali on je tako teško razumljiv da ne mogu
još da ti ga izložim. Jedina stvar koju mogu da ti kažem je to da time što ti
pomažem ispunjavam jedan vredan cilj: vraćam dug. Da li možeš da prihvatiš
vraćanje duga kao razlog?"
Klara me je pogledala sa toliko nade u očima da sam uzela olovku i
napisala garanciju, namerno cepidlaceći oko formulacije tako da ne bi došlo do
zabune oko jednomesečnog roka. Želela je da u taj jedan mesec ne računa vreme
koje mi je potrebno da sastavim spisak imena. Pristala sam i u tom smislu
sačinila dodatak izjavi i uprkos onome što sam smatrala da je ispravno, potpisala
sam je.








*********************












članak 1
članak 2
telegony