i mjesec i sunce

Prvi ovogodišnji paradajzići :)))
Ove godine, prvi su nas počastili svojim sazrijevanjem
mali žuto-narančasti paradajzeki.
Tko bi rekao.
Nisam ih planirala,
u potpunosti su se sami pobrinuli za sebe.
Naime, očito je jedna mala žuta kuglica
prošle godine završila u zemlji, u škafu koji je stajao uza zid.
Škafovi 'uza zid' su u neobičnom položaju.
Na njih ne pada kiša, jer su ispod krova,
ali do njih puževi uglavnom ne mogu . I sunce ih prži svojski,
a zid grije s leđa kroz noć.
Dakle, ako imaju slugu koji ih poji,
idealna pozicija.
I tako, neka kuglica , puna sjemena,
prezimila je vani, i stajala u suhoj zemlji cijelu zimu,
i pola proljeća.
Onda, na moje veliko iznenađenje,
dok sam ja u kući brižno naklijavala druge paradajze,
pregledavajući ih pažljivo,
anticipirajući njihove potrebe,
daj zraku sunca, daj kap vode
daj dašak vjetra,
dotle su se ovi nezbrinuti divljaci,
bez ikakvog zaljevanja,
i od boga zaboravljeni,
digli sami na noge.
I imam što vidjeti jednog dana.
Pun veliki škaf mladih paradajza.
Mislila sam da su sorte koja nalikuje na kruškicu,
oni mali žuti....
Nisam ih rasađivala, kako bi bilo pravo i boguugodno,
nego su svi skupa u toj tegli,
nije bilo mjesta za drugačije.....
I sad su puni kuglica, nemam pojma koja je to sorta,
kuglice nisu baš sitne,
ali ni velike,
nekako ni mimo ni v*it
narančaste su boje, dakle, slatki :))))

Jedva čekam da i ostali, tamni konačno sazriju....
jedna grupa 'Crnokrimaša' samo što nije.
To su okusi koji se teško zaborave
zato se toliko veselim.



Iz drugog ugla;

Da, oni jesu nekako naopačke-izokrenuto postavljeni....


@jelen me inspirirao na ovo:

Po tri su se još i dale,doduše paaaaažljivo.

Po četiri?
Niti slučajno :))
Nemoguće. Naročito jer se odozgora čulo
'idemo jesti, donesi te paradajze više' :)))



........................................................................................................



A sada, da opravdam naslov, par vrtnih po mom ukusu........