Zapisi iz 2044.
 - Dida, oćeš mi pričat o ratu? - Ma di si se rata sitila? Šta će ti to, dušo? - Triba mi za skulu, dida. Učitejica je rekla da pitamo svoje starije doma kako je počeja rat. - Čuj, pomalo se to kuvalo. Par godišć pri rata niko ne bi bija reka... Je bila kriza, je bilo grubo, ali živilo se nekako... - Ja san čula na TV kalendar da su nas kreli i da su nan sve devize uzimali. - Pa je, odnili su nan miljarde i ubili nas sa porezima... - I da nismo smili pivat ni govorit... - Je, bilo je i toga. Znalo je naše vatat i tuć po ulicama kad bi išli onamo. Ko bi zapiva „Marjane, Marjane“ – odma bi ga naprokidalo. A i kod nas, njijovi panduri su japsili i cipali. Najviše po utakmicama. - Tako je, učili smo da je sve prvo izbilo na jednoj utakmici šta je prekinuta. - Je, dušo, to ti je u Zagreb bilo. Ti se teror više nije moga trpit, i gori je prvi put puklo, sukob s pandurima, a posli neredi i sve. Ali naši su bili ka jedan, igrači i puplika. I posli je stanje bilo sve to gore, pa je naša Vlada odlučila da ćemo se odvojit od njih. - Ali ja san čitala da je tada prijesenik od te njijove države bija naš, i da je premijer bija isto naš. - Kako bi ti reka, ti premijer i nije bija naš, jer je bija čovik režima. A prijesenik ti je bija više ka figura, pa nije moga ništa. - Ali zar nije prijesenik bija komadant od vojske? - Ali su u vojski oni bili većina i vojska je bila za unitarizam i protiv da se mi odvojimo. Samo nisu mogli puno, jer je vojski oprema bila ruska i zastarila. Kad su najposli krenili, skinili smo in odma zadnja dva MIG-a. - Je li to ono „Obadva su pala“? - Je. A onda smo in minali tunel Sveti Rok i proglasili Nezavisnu Državu Dalmaciju. - I prvi je naš prijesenik bija Tomislav Karamarko? - Prijesenik Vlade, mišu. Prvi prijesenik Države je bija Ivo Sanader. - Oli on nije tad bija u zatvor? - Bija je, ali smo ga zaminili za njijove ratne zarobljenike. I reče se pržun, dušo. Zatvor je ervaskoslavonska rič. |
