Lektira
DEBALANS BUDŽETA Nenad Veličković (Po drugi put prvačić) - Tata, mogu li gledati Uspavanu ljepoticu? - Kasnije, sad ja gledam televiziju. - A jesu li ove čike u nekoj školi? - Nisu. - A što onda dižu ruke? - Glasaju. - Šta je to glasaju? - To je kad ih ovaj ovdje nešto pita, i onda svi koji su za to, dignu ruke. - Kao kad učiteljica pita ko zna? - Jeste, samo što ovdje dižu ruke uglavnom oni koji ne znaju. - A šta ih pita? - Pita ih ko je za to da se usvoji debalans budžeta. - Ne zezaj, fino te pitam. - Fino ti kažem. - Šta je to debalans? - To je preraspodjela. Naprimjer, kad se umjesto za salu u FIS-u, da djeca u Sarajevu vježbaju gimnastiku, novac da za televiziju. - Jel zato nismo imali gimnastiku u petak i ponedjeljak? - Jeste. - A zašto nemamo fizičko? - Zato što imate vjeronauku. Makni se ispred ekrana. - Šta je to budžeta? - To je novac koji se od siromašnih uzme da bi se dao bogatim. - Ne kontam. - To je novac koji svi ljudi ubace u jednu veliku kasicu, a onda onda ove čike odlučuju kako će potrošiti taj novac. - Je li sad odlučuju kako će potrošiti novac? - Ne. Kad o tome odlučuju, onda ih kamere ne snimaju. - Ovaj čiko spava! - Ne spava, samo žmiri. - Zašto žmiri? - Otkud ja znam zašto žmiri!? Idi igraj se. - Hoće li oni nama dati malo para da kupimo auto? - Neće. Kad kupimo auto, oni će nam uzeti još malo para. - Jesu li oni zločesti? - Nisu. Oni rade za naše dobro. - Šta rade? - Ne znam. Farbaju stubove u zeleno, putuju u Kuvajt, daju puno para ljudima koji rade na televiziji. Skloni se ispred ekrana. - Jel oni vole teletabise? - Ja mislim da ne vole. - Zašto onda daju pare za televiziju? - Da ih ne snimaju kamere kad glasaju o parama. Sad me pusti da gledam. - Šta gledaš kad je uvijek isto? - Nije. Sad govori drugi čovjek. - Nije, ovo je onaj isti. - Nije, drugi je, samo su oba stara i ćelava, pa misliš da su isti. - Ovaj čačka nos! - Ne čačka, samo se češe. - Čačka, fino sam vidjela! - Dobro, čačka. - To nije lijepo. - Nije. Ali je bolje čačkati nos nego mečku. - Kakvu mečku? - To se tako kaže. - A zašto ti to gledaš na televiziji? - Kako misliš zašto ja to gledam na televiziji. - Zašto ne odeš tamo kad se glasa o parama? - Zato što policija ne da nikome da uđe. - A naše su pare? - Naše, i drugih roditelja, i naših prijatelja, i komšija. - Zašto policija ne da nikome da uđe? - Zato što bi onda bila gužva. Mi smo zato izabrali ove ljude da oni zastupaju naše interese. - Koga smo mi izabrali? - Ovoga. - Ovoga koji čačka nos ili ovoga koji žmiri? - Obojicu. |