Mosor2

Ja sam kriv


Piše: Bojan Bajić



Kada god razmišljam o uzrocima sporosti modernizacije bh. društva, onda moja razmišljanja uvijek neminovno završe s konstatacijom ''Ja sam kriv''.

Za nekoga ko se koristi razumom i logičnim promišljanjem nema ništa loše u činjenici da je BiH multietničko društvo i da tu vrijednost treba njegovati, da se politički sistem treba ustrojiti na način da servisira potrebe građana, da BiH bude država građana uz punu slobodu njegovanja različitih kolektivnih identiteta, da BiH postane članica Evropske unije..., naprosto zato jer razum zahtijeva da se živi u društvu koje prioritet stavlja na svakodnevne ljudske potrebe: da se kvalitetno liječi, da se kvalitetno obrazuje, da ima pošteno suđenje, da ima izbalansirano i objektivno informisanje, da ima mogućnost da radi i zaradi, da slobodno putuje, da ga niko ni po kojem osnovu ne diskriminiše, da rađa djecu itd.

Zašto ova priča, koju obični građani shvataju jer je osjećaju na sopstvenoj koži, nekako opet ostaje u drugom planu, pa ti isti građani na kraju opet izaberu da žive po etnonacionalističkim standardima, koji su ništa više od ''maglovite iluzije''? U takvoj iluziji moguće je šetati po kiši u januaru, odbijati upotrebu kišobrana, a onda se na nekoga ljutiti što smo zaradili upalu pluća. Dakle, što bi taj isti ''narod'' rekao, ne može i jare i pare. Ne može i Dejton i Brisel. Hoćeš u EU reformiši Dejton, pa nije to sveto slovo, prije Dejtona je bio i Berlinski kongres, pa reformisan, pa šta? Ako nećes da pokisneš uzmi kišobran, ako hoćes da ti ruke budu u džepovima, onda pokisni. Ali tek nakon što pokisneš dolazi najbitnija suštinska mentalna greška u našem društvu, a to je okrivljivanje nekog drugog zato što si zasluženo bolestan. Moraš da shvatiš da si u svemu onome što ti se dešava, dobrom ili lošem, odgovoran sam za sebe. Nemoj da kriviš nekog drugog zato što se držiš Dejtona kao pijan plota, pa onda ne uđeš u EU za 30 godina.

Ne možeš da kočiš reformu političkog sistema, a onda da tražiš bolje uslove života. To ne može. U stvari, koči ti ako hoćeš, ali nemoj kasnije da se žališ što posla nema. Ne možeš da voziš auto, a da ne mijenjaš redovno ulje. Ne možeš da podržavaš političke partije sačinjene od pripadnika samo jednog naroda, a da očekuješ da se oni bave tvojim životnim problemima, naprosto zato jer je njima dosta lakše da stvaraju tenzije i svađu i tako vladaju. To su zakoni ''prirode i društva'', ne možeš nikad bolje živjeti ako misliš da neko drugi treba da ti stvori posao i uslove. Nećeš nikad uspjeti dok ne shvatiš da si sam odgovoran i kriv za stanje u državi, društvu i sopstveno. Ne možeš da kažeš da je samo vlada kriva, jer si je ti birao, a ako nisi ti, onda je tvoj komšija. To što tvoj komšija podržava vladu, to te opet ne amnestira od krivice, jer nisi ništa uradio da on shvati. Nikad ne reci: "Nije do mene", sve je do tebe!!!

Logika: ''Ja sam kriv'' je fundamentalni čip koji moramo imati u svojoj glavi. Nije taj čip zbog nekoga drugog, to je radi sebe samog, jer dok tražiš krivca u drugima, vrijeme prolazi, a život nije nešto naročito dug.

Ko je shvatio da je potrebno napraviti iskorak iz pomenute ''maglovite iluzije'', da bismo se okrenuli budućnosti, onda ima odgovornost i obavezu da to objasni onima koji još nisu shvatili. I opet, ne to zbog njih, nego zbog sebe, jer biće džaba i ako si ti shvatio, a bude više onih koji nisu. Opet ćeš da toneš kao i do sada.

Ja, Bojan Bajić, izjavljujem da sam kriv za ovo stanje u zemlji, doduše malo i glup, jer dok ja ukazujem na kreatore ''maglovite iluzije'', za to isto vrijeme oni vladaju ovom zemljom i smiju se mojim tekstovima. Pa se postavlja pitanje ko je pametan, a ko glup, oni su zasigurno pametni jer je ovo njihov raj, a ja zasigurno kriv zato što oni vode zemlju u propast, a biću definitivno i glup ako im dopustim da tako i nastave.