29.02.2008., petak
Ipak...
|
Je gazdarica i beba su bile drage i dobre i vodile su malog ludog psa u šetnju... Dogovor je bio da pas većinu šetnje bude na povodniku...kako bi shvatio da šetnja s bebom nije jurnjava i naganjanje nego šetnja. Kaže gazdarica da je mali ludi pas bio puno mirniji i poslušniji... Valjda je to bio jedan od onih dana kada je pubertet popustio...ili možda stega daje rezultate...a stega je nastavljena po planu...u večernjoj šetnji smo sat i dvadeset minuta uglavnom radili i trenirali, a ostalih četrdesetak minuta šetnje bila je igra...a sreli smo i pasa nekih...svašta nešto. Nakon šetnje pas je nestrpljivo gledao u posudicu za hranu...klopnuo je...i onda sam mu ponudio malo svježeg kravljeg sira kojeg je morao zaraditi desetminutnim odležavanjem...malo u čudu pas je to odradio bez problema. Kasnije je pesonja dobio porciju češkanja i maženja i onda je ležao uz mene dok sam po netu sređivao neke poslove... Neće pas na spavanje dok ne ide i gazda...slatkiš mali... A sada vikend... |
- 07:53 - Komentari (5) - Isprintaj - #
28.02.2008., četvrtak
Stega...
|
Mislio sam da neću morati...ali... Kao što sam i opisivao...odlučio sam pubertetsko razdoblje psa provesti u igri i druženju s njim...potrošiti to vrijeme na što bolje povezivanje i razumijevanje...ali... Kako je u takvom prijateljskom odnosu za nekoliko milimetara popustila moja čvrsta ruka, tako je pas...da da onaj prekrasni i dobri i dragi labrador kojeg mi svi nabijaju na nos...to počeo iskorištavati. U kombinaciji s pubertetom koji nas neminovno udara i oplahuje rezultat je svojeglava neposlušnost i pretjerana sloboda odlučivanja koju si je pas uzeo za pravo. Ma, ne bi ni to bilo toliko strašno i možda ne bi ponovno uveo stegu, ali ta pseća neposlušnost i svojeglavost rezultirala je time da je pas postao neupravljiv i nepouzdan u situacijama kada ga šeta moja draga ženica dok ispred sebe gurka kolica s bebicom. Dakle dogodilo se da je pas počeo trgati povodnik svaki puta kada bi on odlučio da je vidio nešto dovoljno zanimljivo da za time poleti bez da dobije dopuštenje...zatim, pas se nije odazivao na pozive...zatim pas nije doživljavao zabrane kada je nekoliko puta odlučio smetlariti i jesti odbačene gluposti po cesti...jednostavno ne želim da mi beba i ženica budu u stalnoj napetosti i galami dok šetaju i ne želim da ih pas dovede u kakvu opasnost svojim pubertetsko neposlušnim ponašanjem. Dakle...pas više neće s bebom u šetnju... Ja ću produžiti šetnje tako da mi pas ne može prigovarati da nije dovoljno u šetnjama... Šetnje će opet biti koncipirane na način da ćemo 70% šetnje raditi i trenirati, a igra sa psima biti će nagrada...ako nećemo dobro raditi neće biti ni igre sa psima... Oduzet ćemo psu neke privilegije koje je stekao ili dobio...morat će ih zaraditi svojom poslušnošću i odgovornošću, a ne štenećim umiljavanjem i uvlačenjem pod kožu... Nema više labavo... |
- 07:13 - Komentari (7) - Isprintaj - #
27.02.2008., srijeda
Pubertet
|
Eto opet malo o pubertetu...štaš kad je zanimljivo. Dakle sad smo u fazi kada selektivni sluh apsolutno i totalno dolazi do izražaja... Recimo...šetamo mi tako i dođemo do psećih frendova...pustim pesonju da se igra...i jurcaju oni tako...ma milina...pa se ja malo spustim među pesonje i sve ih izgnjavim i povaljam se s njima...pa ih opet pustim da se ganjaju...i nakon petnaestak minuta odlučim poći dalje...pozovem pesonjicu...onako školski, prvo ime psa pa naredba idemo...pas ni pet ni šest...daj pas, pa udaljen sam od tebe metar, čuješ me perfektno dobro...krenem polako, ali pas kao da me niti nema, juri za svojim poslom...udaljim se desetak metara i da ne ponavljam naredbu, fućnem za poziv psu i nastavim hodati dalje...pogledam preko ramena i vidim da me pas i dalje ne doživljava...nastavljam hodati...no i kada sam odmaknuo četrdesetak metara uviđam da me pas ne ferma niti fifticent...zagalamim strogo ime psa...pas me konačno pogleda...ponavljam strogo idemo i krenem lagano od psa...ali štaaaaa...pas nastavlja igru s psećim frendovima...i tada me probije...krenem prijeteći uz izvikivanje imena psa i naredbe upozorenja da to šta radi ne odobravam...pas tek sada doživljava mene kao nešto što uopće postoji...i šta...kreće prema meni veselo mašući repom, ali ipak mi prilazi sporo i ponaša se kao da ko fol nije ništa bilo...e mali pas, na žalost ne gine ti kazna...prilazimo si, više pas meni nego ja njemu i hop za šiju i u pod u kombinaciji sa prijetećim glasovnim izvedbama...pas naravno odmah prihvaća kaznu jer zna da je kriv...ostavljam psa da leži i čeka, a ja odlazim...nakon što sam se malo udaljio otpuštam psa...naravno, zna da je kriv i sada mi se umiljava tako da me veselo gleda i maše repom i pribija mi se hodajući uz nogu...puštam sekundu i onda motiviram psa na sebe, poigramo se pa psu dajem voljno...nastavljamo šetnju i nakon što pas zaostane iza mene desetak metara i kada vidim da je sav u njuškanju pozivam ga da krenemo dalje...opet školski, ime psa pa naredba idemo...i sada pas odmah posluša i veselo krene. I tako mi uživamo u šetnji... Priznajem...već sam se zbog opisane pojave počeo brinuti da možda sve ove upale ušiju i kapanja i čišćenja nisu malom psu oštetila sluh...malo sam isprobavao...kad doma psa pozovem iz druge prostorije...dakle kada me ne vidi...pas uredno dođe...tako da...mislim da je sa sluhom sve OK...nadam se da je... |
- 07:14 - Komentari (2) - Isprintaj - #
26.02.2008., utorak
Izvještaj
|
Kako smo i obećali... Bili smo kod veterinara... To malom ludom psu nije nikakva trauma...socijalizacija s veterinarima traje od malih nogu i to vrlo intenzivno...pa stalno smo tamo. Ljudi su OK i mali ludi pas juri u ordinaciju...uz moju podršku i pravilno ohrabrivanje mirno i bez trauma prošli smo svakojake situacije kod veterinara tako da... Dobili smo pikicu protiv bjesnoće...pas nije niti osjetio...ja sam mu držao njuškicu i lagano ga mazio i smirivao ga glasom tako da...tko šta pikica...nismo niti osjetili. E sad alergije...kao što sam već govorio alergije se polako poboljšavaju, i to je fakat. Šape su skroz OK, a i uši polako dolaze k sebi. E sada...zašto ono iznenadno čohanje do krvi...pas ima i upalu unutarnjeg uha...jeeeeee. To nam je standardna boljka i upalu ušiju imamo svako malo. Sada je to u blažem obliku, ali u kombinaciji s alergijom nadraženim ušima pas je vjerojatno trpio bol i iritaciju te se počeo luđački čohati. Srećom, a kao i obično, na vrijeme smo ocijenili da moramo do veterinara i sada smo dobili antibiotske kapi koje već djeluju i upala se smiruje. Vidjet ćemo kako će se sve to dalje razvijati. Uglavnom...trenutno nema čohanja, upala se smiruje, alergije se smiruju već ustaljenim tempom, plan i program imamo...tako da...nadamo se da ćemo se izboriti sa svim tim. Onako uz put...pas od 13 mjeseci ima veterinarski dosje kojeg se ne bi posramili niti neki psi koji su doživjeli duboku starost... Bit će to sve OK... |
- 07:50 - Komentari (8) - Isprintaj - #
25.02.2008., ponedjeljak
Pas...jel može to ovako?
|
Prije svega hvala svim dobronamjernim savjetima i podršci vezanim uz naše alergije...pokušat ćemo uhvatiti vremena i svratiti na vaše blogove...da vidimo tko to sve ima i voli pesonje i ostale životinjice. A danas nećemo o boleštinama...sutra ćete dobiti izvještaj od veterinara. Danas u miru pogledajte fotke s naših vikend šetnji... Gnjurac...  Ribolovac...  Odmor nakon ribolova i gnjuranja...  Za juriš u vodu spremna...  Planinarka...  Tražim losose...  Planinarka pozerica...  Šumarka...  Preslagujem granćice...  Di sad?...  Kamuflaža...  Svašta ima...  Fakat svašta ima...  Retriver i patke...  |
- 07:15 - Komentari (9) - Isprintaj - #
24.02.2008., nedjelja
Naslovnica...
|
I kada splasne trenutna "popularnost"...i kada se ugase svijetla pozornice...mi ćemo i dalje pisati...pisat ćemo za ovih nekoliko dragih nam ljudi koji svakodnevno navrate i čitaju i žive naše dogodovštine... Pozdrav našim vijernim čitateljima... |
- 22:04 - Komentari (3) - Isprintaj - #
22.02.2008., petak
Nakon nekog vremena...
|
Mi opet o alergijama... Nismo o tome govorili jer su pomaci milimetarski i sve to skupa zajedno sporo ide...ali danas... Dakle izgleda da Royal Canin Skin Suport ipak radi svoje. Prije svega pas se stvarno veseli obrocima, a što se alergija tiče...šape su skroz čiste...pas ih više niti liže niti gricka. Uši...vanjska uha su još uvijek crvena...ali su iz dana u dan sve bliža čistoj ružičastoj boji. Čistimo ih jednom dnevno vaticom umočenom u čistu vodu, s tim da ih nakon laganog čišćenja dobro osušimo suhom vaticom. Posljednjih dana u ušima više nema toliko cerumena...na vatici se više skupi prljavštine koju pesonja u uši ubaci tijekom šetnje. Tako da...stanje mogu ocijeniti poboljšavajućim. No da ne bi bilo nezanimljivo pobrinuo se mali ludi pas...čini mi se da u lijevom, alergijskom reakcijom nagriženijem, uhu koža započinje proces obnavljanja. Dakle ljušti se stari i oštećeni sloj kože i zamjenjuje ga mlada i zdrava koža...što je super...no to malog psa svrbi. Pas je zbog čohanja ušiju strogo upozoren i uglavnom se pasja borba sa svrbeži rješavala protresanjem ušiju. Sve do danas...u dubokoj noći, kada smo svi spavali, mali pas se odlučio isčohati po uhu...dok sam se sjurio iz kreveta da to prekinem pas je skoro pa do krvi izgrebao tu mladu kožicu u uhu...i to sada opet izgleda loše. Dakle...kao što rekoh...nema sa zdravljem malog psa mira...nema mira niti jedan dan...stalno nešto...a ako bi i moglo biti bolje, onda se ludi mali pas pobrine da stvar zakomplicira...ahhhh... Idemo uskoro na pikicu protiv bjesnoće pa ćemo malo kod tete veterinarke sve to pogledati...bit ćete izvješteni. |
- 07:30 - Komentari (42) - Isprintaj - #
21.02.2008., četvrtak
Izmoren od njuškanja...
|
Bili u šetnji po standardnom terenu...niš novo niš posebno... Ali...mali ludi pas je uhvatio u nos nekakav miris...i nije ga puštao...njušio je i upijao svaki dostupni gram zraka i zemlje i trave...nije prestajao. Pa potrči s njuškom uronjenom u travu pa se vrati pa podigne njušku u zrak i zamišljeno stisnutim okama upija mirise koji kruže. Pa krene lijevo pa krene desno...pa se zavrti u krug pa krene kopat rupu pa gurne njušku u rupu pa kihne i odjuri dalje s njuškom uzdignutom do maksimale. Ishodali smo tako jedno dva kilometra i pas nije prestajao. Odlučih da krenemo uz put potražiti neke pseće frendove da se malo poigramo...i tako i bi...jedno dvadesetak minuta igre sa psima...sasvim normalne i uobičajene. Sve to skupa trajalo je nekih sat vremena...uz jutarnju šetnju od preko sat vremena sasvim dovoljno. I kad smo došli doma pas je nakon klopice počeo kljucati...kao malo dijete kojem se spava, a bori se protiv sna svim silama...i pada psu glava i oči mu se sklapaju i zahrče tako pas blaženim snom. Umorio se od njuškanja? |
- 07:36 - Komentari (2) - Isprintaj - #
20.02.2008., srijeda
Malo štrajkamo...
|
Ma ne ne ne...ne štrajka mali pas...gazda štrajka s pisanjem bloga. Zapravo...mislio sam malo pauzirati s pisanjem jel mi se nekako čini da mi blog baš i nije toliko čitan i zapažen...naprotiv...pomislio sam možda da je dosadan te sam želio malo odmoriti od pisanja i pronaći novu inspiraciju. Ali...kako ne pisati kada ti u komentaru dragi ljudi kažu da baš vole nakon posla u trenutcima odmora pogledati šta radi mali ludi pas. Pa eto...mali ludi pas uživa...dolaskom toplijeg vremena svako prije podne pas šeta bebu tako da je vani u druženju sa psima i ljudima po nekoliko sati. E sad...šta li je tu zanimljivo...zanimljivo je to da mali ludi pas jedva gledajući očima u 17,40 dolazi po mene da idemo u šetnju. I ne, nije u šetnji usporen i umoran...mali ludi pas pun entuzijazma šiba kao navijen. E sad šta je tu zanimljivo...paaaaaa...ni to možda nije toliko zanimljivo...ali možda je zanimljivo to kako je jučer mali pas pao u duboku depresiju...zašto? Ja sam jučer čitavo poslijepodne čuvao bebu...moja draga ženica je imala nekih obaveza pa smo bebulinka, pas i ja bili sami. Pas je čitavo vrijeme drijemao umoran od jutarnje duge šetnje, bebulinka i ja smo se družili što smijajuć se što plakajuć što hraneći se što bljuckajuć...i tako prošlo 18,00 sati...i eto ti pesonje...di si šta si gazda...ajmo van. Kažem ja malom psu...daj pas smiri se, čitavo prijepodne si vani i nemremo sad ić...vani je hladno i beba nemre van tako da moramo biti doma...nakon toga pas primjenjuje nekoliko nagovarajućih taktika. Sjedi i bulji u mene. Sjedi i bulji u mene žalosnim pogledom. Leži i slatkom njuškicom među šapama kao da plače. Premješta tu pozu do izlaznih vrata iz stana. Nakon nekog vremena veselo dolazi i naviruje se u dnevnu sobu gdje sam ja s bebom. I onda kad shvati da nema šetnje, nego da ćemo tek kasnije samo napraviti pola sata krug po kvartu...depresija...kao da se ne znam što strašno dogodilo. Smeta me to po nekada...smeta me što mali pas nema razumijevanja...smeta me što je malo razmažen. I tada kažem malom ludom psu...mali pas...prebroj ljude koje sretnemo u šetnji kada pljušti kiša koju ti toliko voliš, prebroj ljude koji su u šetnji kada je vani minus celzijus i kada puše hladni vjetar i kada pada snijeg...prebroj ljude koje sretnemo u šetnji kada su takvi nekakvi ekstremni uvjeti...e pa kad ih nabrojiš deset, onda mi se dođi žaliti da te ne šetam dovoljno. |
- 07:08 - Komentari (4) - Isprintaj - #
18.02.2008., ponedjeljak
Ledenica...
|
Iako je vani brijao vjetar i tako višestruko pojačavao osjećaj hladnoće koja je živu u termometru spustila na minus, mi smo tukli kilometre. O da da...i ne samo tukli kilometre, nego smo se i kupali u Korani... Krenuli smo u Karlovcu kao mala slatka obitelj napravit krug po onom prekrasnom suncu koje se crtalo po beskrajno čistom plavom nebu...ma moš mislit...mama i beba odustale su u roku odmah...vjetar je šibao i pokušavao strgati sve one nadstrešnice kaj se prevlače preko bebinih kolica. Mali pas i ja smo hrabro nastavili... Prohodali smo pola Karlovca...zapravo...prohodali smo skoro sve one prekrasne karlovačke parkove koji prožimaju staru gradsku jezgru i na kraju završili na Korani. Procunjali smo uz koranu i htjeli se malo poštrapat po vodi na gradskom šljunčanom kupalištu...ali tamo...labudovi, divlje patke i ljudi i klinci koji ih hrane i fotografiraju. Tako smo odlučili otići do vode na mjestu koje se psu baš ne sviđa jer mora uskočiti u vodu, a to malom luđosu nije fora osim ako i gazda nije u vodi (sori pas, malo mi je to ipak prehladno). Tako je nekako tu mali pas ugnjurao u vodu, malo zaplivao, ali nije htio previše daleko od mene (slatki mali pas). Tako da...odluka je pala...idemo na gradsko...idemo vidjeti može li mali pas poslušati gazdu i oteti se ambiciji da naganja patke i labudove. I šta šta...naravno da može...hodajući bez povodnika mali pas je uz nogu dohodao do dijela šljunčane plaže na kojem nije bilo pataka, labudova i ljudi. Ih veselja kad sam ga otpustio...počeo je mali pas juriti po vodi kao paradni konj. Pa se sjuri u dublje pa zapliva pa se dođe otresti kraj mene...pa sav sretan juri po drvo koje mu bacam u vodu pa gore pa dolje...uglavnom ludilo totalno. A ljudi sve u čudu gledaju kako to mali pas neće prema pticama koje su od nas bile udaljene možda desetak metara. Ma mali pas je poslušna dobrica kojoj je dovoljna ova igra s gazdom koji je, iako se nije kupao, bio mokar skoro kao i mali ludi pas. Još smo kasnije nastavili uz rijeku pa smo sreli neke pseće frendove pa smo se malo s njima igrali i onda su nas naše cure zvale da dođemo po njih u topli stan dragih naših i da idemo doma...beba je gladna...a i mali pas je gladan. Nedjelja nam je prošla u smrzavanju po nasipu...rano jutro...nigdje nikoga...minus milijardu i pas i ja...tučemo kilometražu...a jedno osam kilometara smo ishodali. No nemojte misliti da je to bilo dovoljno...popodne smo morali još malo van na druženje s kvartovskim psećim frendovima...a i po povratku iz tog pohoda mali ludi pas je pred mene donio sve igračke...sori pas...umoran sam...bumo se neki drugi dan po doma nabacivali s igračkama...i tako se mali pas sklupčao kraj mene i zaspao ko top. |
- 07:26 - Komentari (3) - Isprintaj - #
15.02.2008., petak
Kad će ta subota...
|
Pas ne može dočekati... Idemo idemo...još samo malo strpljenja... |
- 08:42 - Komentari (1) - Isprintaj - #
14.02.2008., četvrtak
Danas...
|
Danas mi je prva godišnjica braka... Blagoslovljen sam prekrasnom, dobrom, pametnom...ma zapravo...nemam dovoljno riječi da ju opišem...ženom. Beba je čudo...dovoljno je samo raznježeno uzdahnuti...ahhhh. A i mali pas naš ludi...dio naše obitelji...zar treba nešto drugo reći... Volim vas sve... |
- 07:59 - Komentari (3) - Isprintaj - #
13.02.2008., srijeda
Dragi moj mili i dobri pas
|
Jučer smo u šetnji sreli jednog mladog Haskya...drag i dobar pas...lijepo se igra...mrvu želi dominirati, ali ništa što bi zabrinjavalo... Pogledam oko sebe...nigdje vlasnika...i igraju se tako Hasky i moja pesonjica kad nakon nekoliko minuta stiže vlasnik...dajte ga slobodno uhvatite ak možete...kaže on. U prvi tren malo to mene zbuni, ali onda se skoncentriram da uhvatim psa kad mi se približi...ali Hasky je toliko oprezan da se ljudima (svom vlasniku i meni) nije približio na manje od metar udaljenosti. Pesonjica i ja smo produžili dalje, a pas je odjurio u nepoznatom smjeru iako su ga čiko i teta vlasnici uporno dozivali. Nakon nekog vremena, pesonjica i ja se vračamo prema parkiranom nam automobilu i ponovno srećemo zaigranog Haskya...vlasnici već umorni od hvatanja, dozivanja i korištenja svih drugih poznatih im metoda ponovno mole da im uhvatim psa ako mi dođe blizu. Naravno...zainteresiran situacijom pokušavam Haskya okrenut na sebe i prodat mu neku zanimljivu foru kojom bi ga privukao...glumim bedastu ludu...ništa...čučnem i širim ruke prema njemu...pas mi se krene približavati ali kad dođe na metar okrene se i odjuri...počnem glumiti da skrivam nešto u rukama i trčim od psa...to mu je fora i trči za mnom, ali kad treba prići sasvim blizu meni da vidi što mi je u rukama on stane na metar od mene i onako se znatiželjno nalukne i oprezno se udalji. Ah taj širokoprostorni slobodni duh...točno pas zna da mu se sprema vezivanje na povodnik i ne želi niti pod koju cijenu prepustiti svoju trenutnu slobodu niti svojim vlasnicima, a niti meni. Čitavo to vrijeme dozivanja i glumatanja moja mila draga i dobra pesonjica jurila je oko mene i željela da tu igru koju se trudim igrati pokažem i njoj...željela se igrati sa mnom iako je oko nas bilo nekoliko pasa raspoloženih za igru...željela se igrati sa mnom iako joj je bilo pušteno da radi što želi i da slobodno juri i igra se. Netko će reći...ah to je Labradorica...kad se samo sjetim kako sam danima po nekoliko sati prodavao pesonjici fore da pođe za mnom jer je vrijeme za ići kući...kako sam nakon nekoliko sati dozivanja, nakon što bih konačno pesonjica došla do mene, ponovno puštao pesonjicu u igru i tako dobivao njeno povjerenje...i tako satima i tako danima... Dragi moj mali pas...kako ona mene lijepo prati... |
- 09:46 - Komentari (1) - Isprintaj - #
12.02.2008., utorak
Moj pas se presvlači...
|
Tko o čemu ja o proljeću... S dolaskom toplijih dana neupitno dolazi i pasje proljetno presvlačenje...debelu zimsku robicu zamijenit će mali pas prozračnom ljetnom. Eeeee da da...to znači da će sada neko vrijeme pseće dlake biti po svuda i po svemu...ma ne pomaže niti svakodnevno usisavanje vodenofilterskim usisivačem...to je jednostavno tako...prilikom presvlačenja pas izgubi toliku količinu dlake da to jednostavno ne možeš sve pohvatati. A vidim u posljednje vrijeme u dugim šetnjama pas sve zapuhanije diše...prilikom jurnjave sa drugim psima s vremena na vrijeme traži malo odmora...baš se vidi kako mu smeta ta zimska robica koju nosi...a i vidi se da dolazi toplije vrijeme kada će mali ludi pas tražiti hlad ili hladne pločice pod klimom stana. Bit će malom psu lakše preživjeti toplinu proljeća i vrućinu ljeta kada se presvuče u ljetnu robicu. A bolje malom psu da se što prije presvuče...da da mali pas...znaš i sam da ćemo ako bog da juriti po šumama i gorama kada zasja sunce...bolje ti je pripremi se... |
- 09:51 - Komentari (1) - Isprintaj - #
11.02.2008., ponedjeljak
Tako i bi
|
Kako sam i obećao...uz svu moguću jurnjavu, šopinge, obavljanje zadataka koje ima jedan mladi otac i suprug našlo se vremena i za nešto duže druženje s pesonjom. Savski nasip bilo je mjesto...vrijeme je bilo između šopinga i spremanja ručka...sasvim dovoljno vremena da se u dva dana ishoda nekih skoro pa 15 kilometara...ooop je je, fora je bilo malom pesonji ludom. Nije vadio njušku iz trave...sve se budi pa je tako okruženje prepuno mirisa koji idu uz odlazak zime a polagani dolazak proljeća...izlaze i bude se kojekakvi poljski miševi i krtice...kukci, mušice, komarci...sve je to bilo interesantno malom ludom psu...tako da je nekoliko komaraca stradalo tako što ih je mali pas visokim skokom i preciznim škljocom ustiju pospremio u vječna lovišta. No ipak je malom psu najinteresantnije bilo novo iskustvo...koje...po prvi puta ga je gazda pustio da odjuri zaplivati u Savi. Ma...nekako mi Sava nije mjesto za kupanje, ali kako svakodnevno primjećujem sve više ribiča uz vodu tako sam se nekako ohrabrio ispuniti malom ludom psu tu stalnu želju da se s nasipa sjuri u vodu. Ajme veselja...prvo me pas u čudu gledao i pitao jel se ja to šalim, a kada je shvatio da je moj otpust bio za zbilja...fijuuuuu...dvadeset minuta mali ludi pas je skakao po plićaku, plivao, vadio grane iz vode pa jurio do mene da se otrese...valjda misleći da je meni fora biti skroz mokar...i tako...ludilo... Još smo tijekom šetnji sretali baš neke fora i druželjubive pse pa je bilo i jurnjave i skakanja i zajedničkog kopanja rupa i još kojekakvih psina...fora su bili svi ti psi...baš onako slobodni kako bi i sami ponekad poželjeli biti. Naravno, to je malom psu sve sitno i ne može ga izmoriti pa smo prije večere morali napraviti bar još krug po kvartu...krug po kvartu je šetnja od 45 minuta...dakle ne baš tako kratka šetnja. I eto...koliko je do narednog vikenda...ahhhh... |
- 10:42 - Komentari (4) - Isprintaj - #
08.02.2008., petak
Nije još vikend...
|
Mali pas me danas pratio po stanu prije nego sam krenuo na posao...mislio je da je subota i da ćemo se čitav dan družiti i ići nekamo na izlet, ili na kupanje... Ne mali pas...sutra...budi bez brige ići ćemo... Sada budi dobar i čuvaj bebu dok se ja ne vratim.. Pusa mojim curama... |
- 07:44 - Komentari (1) - Isprintaj - #
07.02.2008., četvrtak
Cimalica...
|
I dođemo se malo družiti sa psećom ekipom... Nekoliko poznatih pasa...onako...srednje raspoloženi za igru i druženje...malo se trčkara, njuška, kopa rupe, naganja se loptica socijalka koja je tu na livadi od uvijek i za uvijek... Nakon nekog vremena prilazi nam vodič i njegova pesonjica...mješanka većeg rasta...prilično ljubomorna i tu ljubomoru izražava tako da psa na kojeg je ljubomorna krene naganjati i pri tome laje i škljoca kao da će ugristi, ali pazi da stvarno nekoga ne ugrize...više kao glumi agresivnost. Moj ludi pas kojem je u pasjoj ekipi jedinom bilo do jurnjave skuži foru i krene u akciju...dođe se umiljavati vodiču novopridošle pesonjice, a ova ju ljubomorno krene naganjati, lajati na nju i škljocati zubima ...i tako moj pas dobije psa za igranje lovice...naravno da se ovo ponavljalo neko vrijeme jer je moja fakinka odlučila da joj je baš fora cimati ljubomornu pesonjicu...trajalo bi u nedogled, ali sam odlučio pokazati pesonjici da u svakoj cimalici moraju postojati granice dobrog ukusa i rekoh joj...ajde fakinka jedna dosta tih cimanja, ajd se tamo igrat s drugim pesima. Skužila je i ona da je pretjerala pa je došla do mene s takvom iskrom zadovoljstva u očima i s toliko razmahanim repom da je to bilo ludo za gledati. Kad je podijelila sa mnom svoje zadovoljstvo zbog dobro podvaljene cimalice, otišla se igrati s drugim psima. Koja luđosica... |
- 07:43 - Komentari (2) - Isprintaj - #
06.02.2008., srijeda
Povjerenje...
|
U svom odnosu sa psom stalno izgrađujem i dograđujem to uzajamno povjerenje... Razne situacije kroz koje prolazimo grade naš odnos, a mnoge od njih utječu na razvoj povjerenja... I tako krenemo mi u šetnju...pas ne može dočekati da obučem svoju prekrasnu blatnjavu robicu koju koristim u šetnji i igri sa psom...dolazimo na dugu šetnicu gdje i uobičajeno šetamo i ja otpustim psa. Pas prvo obavi piš i kak, optrči nekoliko krugova oko mene i onda krene svim raspoloživim osjetilima ispitivati šta ima novoga na terenu...koji su sve psi tuda šetali, jel prošao kakav miš, krtica, ptica ili šta drugo. Nakon toga pas pojuri ispred mene jedno dvadesetak metara...ja samo smireno dalje koračam...pas se zaustavlja, gleda moju reakciju, vidi da šaljem znakove smirivanja i dotrči do mene...kada je sjeo kraj mene hvalim psa i ponovno ga otpuštam u slobodni hod...pas malo njuška oko mene i onda opet otrči ispred mene ali sada na udaljenost od jedno trideset metara...ponavlja se isto...smireno koračam dalje, pas me pogleda, vidi smirujući znak i dojuri veselo do mene...hvalim psa i puštam ga...ta igra se ponavlja još nekoliko puta sve dok pas postupno nije povećao udaljenost ne koju odlazi od mene...udaljenost se povećala na jedno sedamdesetak metara. Nakon što smo po toj šetnici, na kojoj nema nikoga osim nas, prošli kojih dva kilometra i igrali se igre povjerenja, dolazimo na dio šetnice gdje ima i pasa i ljudi i biciklista...krećemo dalje hodati...pas je pušten jer je tu dopušteno puštati pse, ali sam ja sada na većem oprezu jer ne želim da mi pas u igri natrči na šetača ili biciklistu...iako nema baš taj običaj, ali za sve postoji prvi puta. Hodamo tako i pas spazi nekog vodiča sa psom na povodniku...pogleda me sa željom da se krene javiti, ali ja ne volim da mi pas juri na vezane pse...vezan pas mi daje znak da se pas ili vodič ne žele družiti i zato ne puštam psa...kažem...debela, ajmo mi svojim putem, taj pas ti je vezan...mali ludi pas istog trena veselo dojuri do mene i počne hodati uz nogu...prođemo tako nekoliko koraka i opet otpuštam psa...igramo se tako i jurimo za štapovima pa preskačemo klupice pa se skrivam psu iza drveća i tako svašta nešto...dolazimo opet u situaciju u kojoj želim psa uz nogu...kažem pesonji, ajmo beba, idemo mi na drugu stranu, a pas opet veselo dojuri do mene i hodajući mi uz nogu odlazimo iz neželjene situacije. Iznenađuje me s koliko veselja pas sluša moje molbe koje ga odvlače od situacija koje su njemu inače toliko napete da ja moram po nekoliko puta ponoviti da ne želim da u njima sudjelujemo. Dakle...puštajući psa na početku šetnje dao sam mu do znanja da u njega imam apsolutno povjerenje koje je zaradio time što znam da će doći k meni kada to od njega tražim...mali pas mi je, veselo odgovarajući na moje pozive, jasno dao do znanja da u mene ima povjerenja i da zna da ga ne zovem bez razloga, a najbitnije od svega pas zna da ću ga opet pustiti da slobodno juri i igra se. |
- 07:42 - Komentari (3) - Isprintaj - #
05.02.2008., utorak
Ajmo sunce!!!
|
Je...volim blato i kišu...volim duge usamljene šetnje sa psom...volim kada prohodamo deset kilometara i ne sretnemo nikoga...volim skakati po lokvama i špricati psa dok se on luđački veseli i pokušava svaku kapljicu uhvatiti zubima...volim onaj smirujući šum kiše koji kao da me odvodi daleko od svakodnevice...volim... Al brate slatki sad mi je fakat više dosta brisanja i kupanja malog ludog psa...mislim...dođemo doma toliko blatnjavi da bi najbolje bilo da nas čiko u susjednoj autopraoni oboje ispere minivošom...pa potrošim pola sata dok psa i sebe koliko toliko dovedem u red da uopće možemo ući u stan. Dakle...sklonite se tmurni oblaci...sunce nam milo ukaži se na obzoru i ostani s nama neko vrijeme...posuši nam livade i šume...okupaj naša blijeda lica svojom zrakom...i nemoj nas previše spalit svojom UV snagom... |
- 07:35 - Komentari (3) - Isprintaj - #
04.02.2008., ponedjeljak
Medvednica...
|
I tako se vojska već u 7,50 skupila...odlučili smo prošetati teritorijem koji je pesonji totalno nepoznat...nismo nikad šetali po tom teritoriju. A da vidiš ludila...njuška u podu i opleti...takve skokove po hrpetinama suhog lišća još nisam vidio...pa juriš uz brdo ko divokoza...stvarno začuđujuće kako se pas uspješno penje po najvećim strminama...dobar trening za mišiće stražnjih nogu...mali pas bilder. Toliko je pas jurio po tom lišću da je u jednom trenutku odjurio odnosno uskočio u nekakvu provaliju jedno pet metara duboku i u njezinom dnu uronio u nakupinu lišća koja je bila toliko duboka da je malom ludom psu lišće bilo do ušiju. I tad je mali pas skužio da je precijenio svoje mogućnosti i malo ga je uhvatio strah jer nije znao kako će se vratiti iz provalije na stazu po kojoj smo hodali. No tada uskačem ja, suradnja između psa i vodiča dolazi do izražaja. Pozivam psa, smirujem ga i navodim ga na put kojim se može iskobeljati van...pas prati i sluša moje upute i naravno...eto ga hop na stazi...a veselja i zahvalnosti...razumije mali pas da sam bio tu za njega i da sam mu pomogao. Čitavo vrijeme uz stazu juri potok...potok je sada dosta jak jer se topi snijeg, a i kiša je padala posljednjih dana...eeee tu se mali pas pretvara u lososa. Uskače u potok i sav raspamećen skače uzvodno veseleći se brzacima i slapovima koji ga zapljuskuju dok ih veselo hvata ustima i dok šapama šljapka po njima. I tako...pas nije stao juriti dva sata... Rekoše mi da će pas sigurno doma spavati ko top...aha...doma novo veselje...bebi je stigao vrtić i bejbi đim...tako da mali pas ima posla...mora proučiti šta je sve to beba dobila i dal je možda neka od tih igračaka namijenjena pesonji...možda nije sve to za bebu... No nakon svog tog uzbuđenja psa je ipak savladao umor i zaspao je snom pravednika...opušteno i zadovoljno... Do večernje šetnje...ajde gazda...briga mene što te bole noge... |
- 07:54 - Komentari (2) - Isprintaj - #
01.02.2008., petak
Šala zabava...
|
Šta sve neće pasonja za nagradicu napravit... Dakle pesonja već neko vrijeme zna dat pusu...kažeš mu daj pusu i okreneš mu obraz i on te izljubi... Dakle pas već neko vrijeme zna pronaći gazdaricu, bebu, a i mene zna pronaći kad mu se kaže di je gazda... I sad...kad dolazim kući s posla prvo se javim ženici i bebi, a onda mali ludi pas koji od veselja skače do stropa dobije porciju maženja i valjanja po podu...teško mi je iti opisati kako se mali pas uvija dok maše repinom od veselja pa se prekobacuje preko glave na leđa (kao da radi kolut naprijed) pa mi se provlači kroz noge i mazi se kao mačka pa me ljubi i liže pa skače...ne zna pesonja ludi kako da mi se umili. Kad se tako veselo pozdravimo kažem pesonji...odi tamo u kuhinju i čekaj me...pas veselo odjuri...ja se preskinem iz poslovne u privatnu uniformu i kada dođem u kuhinju pas veselo čeka kraj balkonskih vrata...ja izvadim onu glodalicu od kože iz petcentra i pokažem ju psu...pas se raspameti od sreće...objasnim malom psu da mora zaraditi nagradicu i kažem mu...odi daj pusu gazdarici...i na moje iznenađenje pas odjuri do moje ženice i počne ju ljubiti pa se brzo vrati k meni po nagradicu...naravno da ga veselo hvalim i dajem mu nagradicu...sretni pesonja odlazi žvakati žvakalicu. Sutradan ponavljamo istu rutinu...ali ja želim dići pesonju na foru...i kažem mu...idi ljubi bebu...i šta mislite...naravno da mali ludi pas ode do bebe i počne ju ljubiti po rukici. Jooooj mali pas...sladak si i dobar...a šta ću drugo reći kad si moj... |
- 07:49 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Studeni 2009 (1) Travanj 2009 (1) Ožujak 2009 (1) Studeni 2008 (11) Listopad 2008 (19) Rujan 2008 (17) Kolovoz 2008 (11) Srpanj 2008 (23) Lipanj 2008 (20) Svibanj 2008 (21) Travanj 2008 (22) Ožujak 2008 (21) Veljača 2008 (21) Siječanj 2008 (25) Prosinac 2007 (17) Studeni 2007 (19) Listopad 2007 (23) Rujan 2007 (27) Kolovoz 2007 (20) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Linkovi
KOSSP Zagreb - tamo treniramo forum.hr - kućni ljubimci Forum šapice - kućni ljubimci FUTURA - Udruga za zaštitu životinja Sunbow labradors - dragi ljudi Hrvatski Web Pretraživač
Reklame...moraš malo!
Moje ludo pseto voli papati...  Fora DVDići |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||