< | lipanj, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 |
Ni sama to ne bih mogla bolje reći, pa ću dečkima prepustiti uvod u moj sljedeći projekt… dečki raspalite! U zemlji apsurda zakon je ka Burda Pa se po njemu kroji sve po zakonu. Samo izbroji i začepi pravu rupu –to je lako, Kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon, Zajebat sve nas, ma nema problema Zakon je pun rupa poput goblena Pa vezi sliku za sebe, rođake i priku, Baci kost pasima šta nose palice Sitne ribe pune marice Dok pametne glavice biže priko granice, A preplaćene guzice nas vode žedne priko vode Dok ispravljaju netočne navode. A na ulice su izašle curice, Naše mlade snaše u lov na nogometaše, Ali im paše i druga mogućnost Sve dok je sigurnost izvjesna budućnost, Nabrekle lisnice a nisu baš bistrice Pa bi tile bit misice i na modne pistice. To su nova iskustva koja otvaraju vrata Auta od faca velikog formata, Ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi U glavama im plinovi, invalidi Sve šta vridi dâ in je roditelj Smisao života je ko ima bolji auto i mobitel. Svi Hrvatine a svaki skače ko klokan Čim čuje Cecu il´neki hit turbo-folka, Tu nema sriće sve je gluma Ljubav odnosi bujica tekućih računa Sve do Crnog mora još crnje i gore u Mrtvo more Tu nema života samo svota, Nema snova samo lova Otrovnija od otrova šporka od šporkih poslova. A ekipa u kvartu pije pive bez perspektive Izvukli su krive karte, krivo vrime, krivo misto Obećanja blago-sranja, Al´nema više vizionara, legionara, revolucionara, Bolest gora od SARSA u ime svoga boga Marsa. Sve ih je tribalo u ludare, umobolnice Prije nego sjebaše tvornice i bolnice. A ja bi samo tija radit pošteno zaradit Imat nešto u banci da me ne hrane starci, Život je bijedan al´se ne dan, Nisan gladan ni žedan Krpin se iz tjedna u tjedan. I teško je nama šta bi tili bit ljudi, Parimo nenormalni –ludi, Al` smo oni šta se bore i kad je najgore, Dio smo faune i flore imamo ljubavi more. To nam ne mogu otet Kod nas drugi vitar puše, Ne mogu se popet do nas sitne duše šta guše Gustom maglom lošeg emotivnog naboja, Na plemenskom su stupnju razvoja. Ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora Voze linijom najmanjeg otpora, I nema digniteta, nema poštenja, Očenaši, Zdravomarije su cijena oproštenja. I nema općeg dobra samo vlastita torba, I dupe kriminalci a svi šute papci suci, fratri, policajci jer su rođaci u istoj stranci, ista banda. A mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama! A mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama Lipa naša silovana!!! HEROJI! NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!! HEROJI! NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!! HEROJI! NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!! HEROJI! NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ… T.B.F. |