Ni sama to ne bih mogla bolje reći, pa ću dečkima prepustiti uvod u moj sljedeći projekt… dečki raspalite!
U zemlji apsurda zakon je ka Burda
Pa se po njemu kroji sve po zakonu.
Samo izbroji i začepi pravu rupu –to je lako,
Kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon,
Zajebat sve nas, ma nema problema
Zakon je pun rupa poput goblena
Pa vezi sliku za sebe, rođake i priku,
Baci kost pasima šta nose palice
Sitne ribe pune marice
Dok pametne glavice biže priko granice,
A preplaćene guzice nas vode žedne priko vode
Dok ispravljaju netočne navode.
Naše mlade snaše u lov na nogometaše,
Ali im paše i druga mogućnost
Sve dok je sigurnost izvjesna budućnost,
Nabrekle lisnice a nisu baš bistrice
Pa bi tile bit misice i na modne pistice.
To su nova iskustva koja otvaraju vrata
Auta od faca velikog formata,
Ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi
U glavama im plinovi, invalidi
Sve šta vridi dâ in je roditelj
Smisao života je ko ima bolji auto i mobitel.
Svi Hrvatine a svaki skače ko klokan
Čim čuje Cecu il´neki hit turbo-folka,
Tu nema sriće sve je gluma
Ljubav odnosi bujica tekućih računa
Sve do Crnog mora još crnje i gore u Mrtvo more
Tu nema života samo svota,
Nema snova samo lova
Otrovnija od otrova šporka od šporkih poslova.
A ekipa u kvartu pije pive bez perspektive
Izvukli su krive karte, krivo vrime, krivo misto
Obećanja blago-sranja,
Al´nema više vizionara, legionara, revolucionara,
Bolest gora od SARSA u ime svoga boga Marsa.
Sve ih je tribalo u ludare, umobolnice
Prije nego sjebaše tvornice i bolnice.
A ja bi samo tija radit pošteno zaradit
Imat nešto u banci da me ne hrane starci,
Život je bijedan al´se ne dan,
Nisan gladan ni žedan
Krpin se iz tjedna u tjedan.
I teško je nama šta bi tili bit ljudi,
Parimo nenormalni –ludi,
Al` smo oni šta se bore i kad je najgore,
Dio smo faune i flore imamo ljubavi more.
To nam ne mogu otet
Kod nas drugi vitar puše,
Ne mogu se popet do nas sitne duše šta guše
Gustom maglom lošeg emotivnog naboja,
Na plemenskom su stupnju razvoja.
Ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora
Voze linijom najmanjeg otpora,
I nema digniteta, nema poštenja,
Očenaši, Zdravomarije su cijena oproštenja.
I nema općeg dobra samo vlastita torba,
I dupe kriminalci a svi šute papci
suci, fratri, policajci jer su rođaci u istoj stranci, ista banda.
A mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama!
A mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama
Lipa naša silovana!!!
HEROJI!
NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI
SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!!
HEROJI!
NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI
SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!!
HEROJI!
NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI
SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ!!!
HEROJI!
NE TREBAJU NAM PUŠKE NI PIŠTOLJI
SAMO ČISTO SRCE I NIČEG SE NE BOJ…
T.B.F.
Post je objavljen 10.06.2005. u 19:02 sati.