Moglo je bolje, ali dobro, ovo je jedan od kvalitetnijih obroka ;)


Ovo nisu praktični recepti za ono što prezentiram, ali eto, napravio sam baš tako kako sam i napisao. Mogao sam obračunati vino i luk, ali ovaj puta oni su gratis, jer pretpostavljam da su nadopunili ribu, a nisu kaloričniji od nje, pa sve ide pod istu stavku.





Katastrofa je kada pripremaš marinadu i shvatiš da umjesto vinskog imaš samo jabučni ocat, ružmarin je na lođi, daleko od kuhinje, a ti već dinstaš luk i ne možeš ga ostaviti. Lovorov list je skriven u nekom od kuhinjskih ormara, i zapravo, nemaš ga. Eto, da, to je realnost, i prije svega pomanjkanje pripreme.

Začini su duša jela, ali ima nešto i u osnovnim namirnicama, dapače. Da, ovdje su baš došle do izražaja.

Salatu sam zeznuo jer sam i u nju dodao ocat, a to se pokazalo kao skroz bespotrebno. Sasvim je dovoljno kiseline bilo u marinadi, ali dobro, biti će bolje idući puta. Naknadno sam provjeravao preporuku koju sam dobio (hvala Myday) i potvrdio da je ocat bio greška.

Očekivao sam da će ugrijana rikola biti još aromatičnija, ali nije, mada, naravno, specifičnog i intenzivnog okusa nije falilo ni ovako.





Kome smetaju kost i košćice, riba definitivno nije dobar izbor. Meni ne smetaju dok god mi se ne zabiju u grlo, a to se nikada ne desi ako jedem polako i žvačem temeljito.

Možeš ovako, i/ili onako, a i ne moraš ;)

Nutritivno, nema razlike da li se od određenih sastojaka napravi varivo, peče se u pećnici, dinsta u woku/tavici, ili što već. Ako se dodaje više ili manje vode to neće imati utjecaja na kalorije i ostale nutritivne vrijednosti.

Gastronomski, tu već ovisi o osobnom ukusu, tj. preferiranoj teksturi i okusu, koji je pak značajno vezan za izbor začina.





Uspoređujem prošli obrok u kojem su također sudjelovali lungić i poriluk, i ovaj. Oba su ispala ukusno, i zanimljivo, svaki na svoj način. Ono što je meni velika razlika je sama priprema. Nije mi isto 20 minuta miješati, okretati i podlijevati ili samo staviti u lonac/pećnicu i pričekati.

Dinstani poriluk je nešto žilaviji nego kuhan u ekspres loncu. Meso je ispalo ugodno suho i okusa kakav češće očekujem od mesa. Radilo se o mesu koje je bilo leđeno, pa sam ga ispekao nešto više nego što bi inače.

Kao što sam puno puta naglašavao, između kuhanog obroka, što bi se reklo "na žlicu" ili pečenog/dinstanog/..., najradije biram raznolikost. Isti princip vrijedi i za same namirnice i njihove kombinacije. Tako će već sljedeći puta možda leća biti u varivu, a krumpir u salati s rikolom.

Jednostavno, fino i podatno jelo. Za ponoviti.

Kuhalo se 20 minuta, što je bila sasvim dobra procjena. Meso je izgubilo boju, ali bilo je vrlo ukusno i sočno. Krumpir je kuhan koliko treba, a poriluk malo raskuhan, što mi u varivu definitivno ne smeta. Vrhnje i začini su dali vrlo ugodno okruženje i savršeno upotpunili ovaj obrok. Osobno, ne bi baš ništa mijenjao.

Naravno, moglo je meso prvo na ulje i češnjak, pa se moglo kuhati u običnom loncu i dodavati namirnice prema vremenu koje im je potrebno da se pripreme, mogao je ići i lorber, pa ... i završno Vegeta da dodatno pojača okus, ali i ovako je sve ispalo sasvim u redu, dapače. Za svakodnevnu i sasvim običnu kuhinju, i za osobu kojoj se ne provodi previše vremena u kuhinji, a ipak bi pojela nutritivno i gastronomski prihvatljiv obrok, ovo je upravo to.

Igrom slučaja u ovom jelu je bio domaći mladi poriluk i domaće kiselo vrhnje, što je jelu sasvim sigurno dalo dodatan štih posebnosti.





* Za ukusnije meso, treba ići u vrelu vodu, za finiju juhu, u hladnu.

* Ako je poriluk domaći, stabljiku treba rezati i uzdužno da se može očistiti od zemlje.