kurikularna tetovaža iliti tetovaža „za život“
U našoj novoj „školi za život“ glavne tj. ključne riči su „ishodi“ i „aktivnosti“. Ishodi je sve ono što želimo da nekog naučimo, kompetencije tj. sposobnosti kojima težimo; aktivnosti su radnje kojima ćemo dovesti do toga da realiziramo tj. ostvarimo ishode.
Daklen ovako sva unezvjerena i razočarana blebnen ja jučer mojoj frendici, koja mi je eto i kolegica da ću istetovirati pol lica, i to baš, baš. Poznavajući mene ovako zblesiranu i dosljednu jako se zabrinula ona, a bogme i ja, jer kad ja nešto rečen, onda tako mora i bit.
I jutros me odma na poslu dočeka moja druga frendica kolegica i ozbiljnn tonon reče da se ja ne smin tetovirat na vidljivin mistima jer eto po Zakonu o javnim ustanovama…
- Tako dakle, ruše moja ljudska prava! - ljutito rečen ja i zaključin da se onda mogu jedino istetovirat na guzi.
I nekako spontano krene spika šta bi to ja tribala istetovirat na mjoj stražnjici i zamislin ja jednu veliku umnu mapu, tzv. mentalnu mapu, jer san ovi dana sva u njima, na kojoj bi ja strelicama i putokazima i totpografskin znakovima pojasnila mome Vranji strateške točke našeg vojevanja.
I prijateljice se upustiše sa mnom u studiozno razješavanje ishoda te tetovaže (da buden usplahirena, sretna, zadovoljna, uzbuđena…) i aktivnosti koje bi dovele do tih ishoda. Zatin triba još dobro proučit metode po novon strategije (jeba vas strani izričaj) kojima će se te aktivnosti provoditi i načine vrednovanja tj. ocjenjivanja postignutog napretka i usvojenih znanja. Joj ne smiš po novome reć ZNANJE jer ga je izbrisa i zabranija neki Blom, znanje kao znanje ne postoji. Više nitko ništa ne triba i ne more znati jer je tako Blom reka.
Daklen moj Vranjo ne smi znati ono šta triba znati, po novome on mora biti aktivan učesnik u procesu obrazovanja i mora to sam istražiti.
I sad se rasprela priča, svaka je dodala neki svoj dio, kako Vranjo mora znat, kaže Blom istražit, di će poljubit, di zagrist, di polizat, šta i kada reć, di pomilovat, di stisnut… i umremo od smija.
I mislin si ja tako, kako to o tetovaži i nije neka loša ideja.
Daklen, kad već voli moju guzu ja ću ga izmanipulirat i educirat tj. obrazovat i to tako da će sam doć do rješenja…
Nego za tu umnu mapu, putokaz i labirint triba se dobro pripremit. Ne smiš doć na dejt bez pripreme, mislin onaj kojeg učiš mora znat da ga učiš i šta oćeš od njega. Kako ja ni sama ne znan šta bi ja to tila, jedan put bi vako, drugi baš onako, no nipošto ne smin Vranji oduzet kreativnost i inovativnost. I tu sad nastaje problem. Kako pomirit ono šta ja želin i ono šta on želi. Možda bi tetovaža tribala bit igra ka šta je „Čovječe ne ljuti se“ (jel se ime igre piše velikin početnin slovon???).
No u toj novoj školi za život ne smi se onome kojega obrazujete dat gotova rješenja, aktivan učenik logičkim zaključivanjem i jopet istraživanjem mora sam doći do zaključaka. I kako sad da ja napravin tu mentalnu mapu da ona bude zagonetka??? I koje to ja strategije tj. metode rada moran primijenit da ga doveden do željenog cilja??? A ja bi baš tila da me istražuje ka šta je Columbo otkrija i istražija Meriku.
Mislin da ću se za ovu tetovažu dobrano pomučit dok u glavi ne složin njenu skicu. Triba dobro razradit sve domene i podomene kurikuluma „za život“ = moje uzdahe i dobro proučit koja ja to očekivanja iman, koje znanje, vještine i stavove mora imati Vranjo da na kraju kad bude vrednovan i samovrednovan bude ocijenjen ocjenom izvrstan.
Moja guza jest velika, al nisan sigurna da je dovoljno velika za sve te moje smjernice ratovanja pa se sad nameće pitanje, dal da se ponovno udebljam il da se botoksiran. A to je već pitanje za neki novi post.
