Doba od RE VO LU CI JE
Dragi Vranjo!
Dosta je bilo zajebancije, iđemo malo se uozbiljit i poradit na komunikaciji i teleportaciji, oće reć na našen pričanju, porukama i otin telepatijama. Ja ti Vranjo od telepatije ne znan živit.
Daklen Vranjo, il op, il trop. Jema tj. ima da me svaki dan bombardiraš ili bombarduješ, kako oćeš, da rečen, kako ti je lipše… Daklen nisan dovršila misao… ima da me svaki dan razveseliš s baren nekih stodvajst poruka, tako da ti ja letan po kući ka muva bez glave i poredin sav ovaj nered koji se nagomila otkad je mater otišla. Bez ti stodvajst poruka, ja ti očajavan ka tužna ovca i zdvajan voliš li me, il me ne voliš, pa čupan kose i naričen. Brate moj lipo me je grdo vidit taku svu unezvjerenu. A tek kad počnen razbijat jabuke o zid. Bože!!!
I kad mi pošalješ ti stodvajst poljubaca i srdaca i sličica i porukica i tepanja i šaputanja ima lipo da se nacrtaš tj. teleportiraš ode i da te vidin uživo, onako mislin zapravo. Je… ti virtualu. Uživo je uživo. A onda ima da se porazbacaš po meni ka po letećen sagu. Ja ću letit, a ti me vataj i ne puštaj.
Ako ne misliš prosut baren 1000 poljubaca ne triba ti ni gorit benzina do mene. I znaš, smiš mi i mrsit kosu, masirat me od glave do pete, ljubit isto tako, i oprat noge (ko smrde, ko ne smrde) i sa menon ležat u moru onako kako se Vranjo i Mela izležavaju skloupčani u jedno… I moreš mi pričat viceve i zgode i nezgode i svašta nešto lipoga da radimo. Eto pade mi na pamet mogli bi jopet piti onog našeg dobrog crnjaka, opet razvalit kolina i jopet blesat po plaži u gluvo doba noći. A ne bi baš imala ništa protiv i da ti nešto skuvaš. Je… kuvara koji nije ništa skuva.
Eeeeeeeeee sada kada si se malo uzobiljija i kada si sazna sve o meni red je da i ja znan neke stvari o tebi. Pa lipo evo tebi spisak, da ga proučiš i dobro se pripremiš, jer kad te ja zbombardiran s pitanjima da se znaš snać. Vidiš, nisan ja ni tako loša učiteljica.
Daklen da počnemo:
- jesil ti za revoluciju ili evoluciju ili neku drugu soluciju
- oćeš li mi oprat te noge il nećeš
- oćeš li me pustit da pobidin u briškuli
- koliko me voliš (ako je malo naje… si)
- misliš li ti mene odvest na sladoled, ples il nešto slično ka bacanje kamena sa ramena (tu san ti prejaka, nemoš me pobidit)
- moreš li ti smirit ovo moje ludilo
Eto dragi Vrano, ja san ti jutros počela pisat jedno onako otužno pisamce koje se rasteglo ko glista, a suze se u oku samo šta nisu zakotrljale. I eto, malo je falilo da ga objelodanin, kadli srićon san morala poć delat i pismo osta tako nezgotovljeno. I ondak si ja mislin, ma nije to prava Mela. Vrime je da Vranjo sazna s kojin vragon ima posla.
Ako ne dobijen svaki dan stodvajs poruka ja ću ti biti tužna. A tužne žene nisu baš lipe i nisu baš zanimljive i nije in ni do čega. A odje.. Vranju dok kažeš keks.
Nije ovo ucjena, bože sačuvaj. Ovo ti je Vranjo RE VO LU CI JA. E nije ni Lucija, nego Mela, Mela…
Pa si ti sad lipo misli šta ti je činiti!!!
Voli te tvoja Mela!
