Priče tete Luce
Živija u selu debeli Vrane i njegova debela žena Luca koju je od dragosti zva Kurvetino. Vrane se nešto ljuto zamirija susjedu i ovaj mu je reka da će mu kad-tad criva rasparat.
Bilo proliće, zatoplilo, Vrane leži ispod koštele pijan i zadovoljan. U susjednoj ogradi derali janca. Prolazi susjed i zamoli ljude da mu daju drob, da će in ga odma vratit. Daju mu ljudi drob, ostave posa i priko ograde gledaju šta će susjed s njime.
Dođe susjed do Vrane koji umilno hrče, rastvori mu košulju i stavi na njega još topal janjeći drob. Malo zakopča košulju, da drob ne ispadne, brzo pobigne iza ograde i čeka da se Vrane probudi. Ljudi iza ograde pomno prate taj cirkus.
U neko doba budi se Vrane i ugleda criva isprid sebe. Počne stenjati:“Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa…“ Zazove ženu: „Kurvetino dolazi vamo brzo! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Ajme meni, criva mi je raspara.“
Trči Luca brzo što je noge nose. Kad ugleda criva zakuka u sav glas:“Kuku meni jadna ti san! Criva ti je raspara.“
Krene ona rukon da će ga taknit i pita: „Jel boli?“
Drekne Vrane:“Ne diraj Kurvetino! Da boli. Boli ki u zinicu oka svoga.“
Društvo iza ograde pobacalo se od smiha, vrcaju in suze, ne mogu se obuzdat.
Ova priča ima više dobrih pripovjedača koji je tako prepričaju, da se smiješ već od samog početka. Teta Luce jedna je od njih. Pričat će se dugo, prenosit s kolina na kolino, jer to je folklor domaćeg humora i lukavosti.
