Priče tete Luce
Teta Luca ili kako je od dragosti zovemo teta Luce je zakon, legenda. O njoj i njenim pričama i životnom putu mogao bi se napisati roman. Ma ja neman vrimena, pa neka ga sama piše. A zapravo i nisan ja sposobna za takav pothvat.
Teta Luce sipa viceve ko iz rukava i puna je dogodovština iz ditinjstva, mladosti i ovih sritnih najboljih godina. S njoj se umire od smija, s njoj nikad nije dosadno.
Taj dan kad san sva zgrbljena došla do nje kao prvo me grdno iskarala, a onda izmasirala svetin likon koji je moja baba, njena mama, prakticirala - s rakijon.
A onda se nadovezala na to moje mučno stanje i ispričala istinitu priču o dvojici prijatelja, intelektualaca…
Franjinu mamu ulovija išijas i posla ona sina u grad po tablete. Triba je ponit njenu zdrastvenu knjižicu, ali eto nije, zaboravija je.
Kad je pita mamu šta da kaže doktoru ona mu reče:“ Reci da me prvo ulovi u križima, pa onda udari u desni kuk, pa se bol spusti sve do kolina i ne mogu mrdnit sobon. Neka ti pripiše kakvi lik, jer ja do doktora ne moren.“
Kad je Franjo doša u grad vidija je da je zaboravija knjižicu pozva je svog prijatelja Stipu da sa svojon knjižicom ode kod doktora i podigne lik. Objasnija mu je šta sve mora reć doktoru da bi lik dobija.
Stipe se malo nećka, al mora je pomoć prijatelju.
Uđe on kod doktora i opiše bolest onako kako je Franjina mama opisala:“Prvo me ulovi u križima, pa onda udari u desni kuk, pa se bol spusti sve do kolina i ne mogu mrdnit sobon. Pomozite doktore, dajte mi neke tablete.“
Kaže doktor:“Lezite , sad ćete dobit injekciju i bit će te ka nov.“
Stipe problidi od straha i zamoli doktora za tablete, jer se eto on boli inekcije, no doktor ni čut. Na Stipino daljnje moljakanje za tabletama, doktor počne vikat:“Jesi li ti doktor ili ja!“
Stipe se sav pomutija, sran ga reć da je laga i da su tablete za Franjinu mamu. Dršćući skine gaće misleći :“Pa neće me valjda ubit ta inekcija.“
A inekcija ona najžešća, šta peče i boli ko san vrag. I doktor mu još reče da triba primit još takve 2 inekcije. Da dođe sutra i prekosutra.
Misli Stipe:“Neš me vidit nikad više.“
Izlazi Stipe sav pogrbljen iz ordinacije. Rukon se drži za stražnjicu. Franjo ga u čudu gleda, a Stipe mu kroz zube prosikće: „Vrag odnija tebe i tvoju mater!!!“
Kad je reka Franji šta se dogodilo, ovaj je umra od smija. Stipe mu je zabranija da to ikad ikome spomene.
Istina koju su Stipe i Franjo dugo, dugo skrivali, otkrivena je jednog dana kad su malo više popili. Od tada se prepričava na svim feštama i postala je legenda o ta dva intelektualca.
Zvonka je plakala, a ja gledajući nju.
