marchelina
30.08.2009., nedjelja
kad bi vam rekla...
koliko puta sam odslušala ovu pismu, rekli bi mi da san...jel'... ili, još luđe, kad bi vam rekla... koliko pisama sam napisala slušajući ovu pismu...cilu jednu zbirku. Doslovno. Prva pisma koju sam napisala čuvši po prvi put ovu pismu bila je ova: Morska erotska Najlipše je vodit ljubav s morem jer sa ženom nitko kao more ne zna. Nit te zove, nit te stalno traži, samo mirno, mirno more čeka. I ti mu dođeš, pa se baciš, ko ljubavniku tajnom oko vrata. More onda igru počne, valovima dodir meki stvara. Dodir baš za ženu stvoren, nježan, strpljiv, modrostrastan. Ljubi more nemilice, prominile boju od srama hobotnice Ljubi more nemoralno ništa mi nije nepoljubljeno ostalo. I ka najbolji ljubavnik na svitu, uzbonaca kad mu šapneš da ćeš umrit Pa te onda pojubi najjače i tebi se, ka i svakoj ženi, od ljubavi, i od sriće, najedanput plače... Pri sljedećem slušanju te pisme došlo mi je ovo... Zaigrana More moje… došla sam do tvojih obala, samo da bi pogled znatiželjni bacila a onda sam poželjela... uho prisloniti na tvoj val. I zaigrana tako modrim zvukom očarana u pjenu tvog vala zapletena probudim se najednom usred pučine, tobom zarobljena. |