koliko puta sam odslušala ovu pismu, rekli bi mi da san...jel'...
ili, još luđe, kad bi vam rekla...
koliko pisama sam napisala slušajući ovu pismu...cilu jednu zbirku. Doslovno.
Prva pisma koju sam napisala čuvši po prvi put ovu pismu bila je ova:
Morska erotska
Najlipše je vodit ljubav
s morem
jer sa ženom nitko
kao more ne zna.
Nit te zove, nit te stalno traži,
samo mirno, mirno more čeka.
I ti mu dođeš, pa se baciš,
ko ljubavniku tajnom
oko vrata.
More onda igru počne,
valovima dodir meki stvara.
Dodir baš za ženu stvoren,
nježan, strpljiv, modrostrastan.
Ljubi more nemilice, prominile boju
od srama hobotnice
Ljubi more nemoralno
ništa mi nije nepoljubljeno ostalo.
I ka najbolji ljubavnik na svitu,
uzbonaca kad mu šapneš
da ćeš umrit
Pa te onda
pojubi najjače
i tebi se, ka i svakoj ženi,
od ljubavi, i od sriće,
najedanput
plače...
Pri sljedećem slušanju te pisme došlo mi je ovo...
Zaigrana
More moje…
došla sam do tvojih obala,
samo da bi pogled znatiželjni
bacila
a onda sam poželjela...
uho prisloniti
na tvoj val.
I zaigrana tako
modrim zvukom očarana
u pjenu tvog vala
zapletena
probudim se
najednom
usred pučine,
tobom zarobljena.
Post je objavljen 30.08.2009. u 01:17 sati.