marchelina
11.08.2009., utorak
Vrata
|
Volila bi da mogu ostavit otvorena vrata. Danas smo sidili u kužini i otvorila su se vrata, od propuha. Neko među nama je upita:"Ko je doša..?" Mene je štrecnilo oko srca. Kao da ti danas itko može doć, osim ako mu ti nisi otvorija, tj. otključa vrata. A ako ipak, sideći u kužini, začuješ zvuk otvaranja vrata, to može značit samo dvi stvari: ili ih nisi zaključa pa ih je otvorija vitar, ili ti upravo neko provaljuje. U bakinoj kući u Šibeniku, u nekom prošlom, davnom životu, vrata od kuće su stalno bila otključana. I svako malo bi mi, okupljeni oko stola u kužini, čuli kako se vrata otvaraju, i uvik smo znali da je to neko doša. Prvi susid, ili neko od rodbine. Taj neko bi doša, napravija đir po kužini, i sija sa nama, ili odma otiša. Već kako bi kome odgovaralo. Ali uvik je neko dolazija. Sad živim u neboderu, tu svatko zaključava vrata. Niko ti ne može upast nenajavljeno. Imaš osjećaj ka da niko ne bi upa ni da ostaviš vrata nezaključana. Jedino propuh ponekad grune. |