Volila bi da mogu ostavit otvorena vrata.
Danas smo sidili u kužini i otvorila su se vrata, od propuha. Neko među nama je upita:"Ko je doša..?"
Mene je štrecnilo oko srca. Kao da ti danas itko može doć, osim ako mu ti nisi otvorija, tj. otključa vrata.
A ako ipak, sideći u kužini, začuješ zvuk otvaranja vrata, to može značit samo dvi stvari: ili ih nisi zaključa pa ih je otvorija vitar, ili ti upravo neko provaljuje.
U bakinoj kući u Šibeniku, u nekom prošlom, davnom životu, vrata od kuće su stalno bila otključana. I svako malo bi mi, okupljeni oko stola u kužini, čuli kako se vrata otvaraju, i uvik smo znali da je to neko doša. Prvi susid, ili neko od rodbine. Taj neko bi doša, napravija đir po kužini, i sija sa nama, ili odma otiša. Već kako bi kome odgovaralo. Ali uvik je neko dolazija.
Sad živim u neboderu, tu svatko zaključava vrata. Niko ti ne može upast nenajavljeno. Imaš osjećaj ka da niko ne bi upa ni da ostaviš vrata nezaključana.
Jedino propuh ponekad grune.
Post je objavljen 11.08.2009. u 19:34 sati.