marchelina
19.01.2009., ponedjeljak
hehe
|
Dobila san ovo na mail maloprije pa reko da podilim s vama... Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i > nabrijan, govori sam sebi > "Koja sam ja faca, > e..." > > Zatim se sav onak nabrijan spizdi niz liticu; pada, pada i > na pol metra od > tla brzo zamahne krilima, > poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice, pun > sebe veli - "Koja > sam ja faca e, KOJA SAM JA > FACA!" > > Potom dođe drugi orao, pita ga "Kaj to radiš, > buraz?". > Veli mu ovaj "A evo, duvam malo, oćeš sa mnom?" > > I tak' se njih dva napuše, spizde se niz liticu oba, > padaju, padaju i na pol > metra od tla zamahnu > krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele > "Koje smo mi face > e, KOJE SMO MI FACE!" > > Tad dođe medo. Pita on njih "Dečki, kaj se > radi?" > "Duvamo malo, buš s nama?" > > I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet, i > spizde se tak' niz > liticu i padaju, > padaju, dva orla i medvjed. I dok su padali, pita jedan > orao medjveda - > "Medo, pa jel' ti imaš > krila?" > > "Nemam..." > > "Stari.....Koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!!" |