Sjetim se davne Nove godine 1975. Moj prijatelj Željko i ja vracali smo se iz Grcke. Bilo je par dana poslije Nove godine. Svu lovu smo pofrajali. Našli smo se u Gevgeliji na granici tadašnje Jugoslavije i Grcke. Nismo doslovce imali ni pare. I što sad - zapitali smo se?
A bili smo malo i gladni. Nismo htjeli prosit i dumali smo što napraviti. Odjednom nam je sinula ideja da bi najbolje bilo tražiti sitne kovanice po zemlji, koji su neki ispustili ili bacili. I tako smo uspjeli skucati novac za pola kila kruha. To smo zalili vodom i mogli smo okrepljeni ici naprid.
Da se vratim u stvarnost. Zbog testa, po svom gradu hodam vec nekoliko dana ne bih li našao neku kovanicu na zemlji. Ali bez uspjeha.
Onda sam okrenuo paradigmu situacije . Sam sam bacao par kovanica od pola kune na zemlju. Izdržale su dva dana, da ih nitko ne pokupi.
Zato ne znam jesmo li u krizi recesije?
p.s. Sjetio sam se! Skupljaci flaša i limenki nekada trebaju i spavati!
|