Komentari

kockavica.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • Kockavica

    :)

    avatar

    25.03.2025. (15:13)    -   -   -   -  

  • Livija Less

    Nije me dugo bilo. Tvoji tekstovi, uvijek zanimljivi, a ti jaka.

    avatar

    25.03.2025. (15:35)    -   -   -   -  

  • AnnaBonni1

    majka, žena Carica

    avatar

    25.03.2025. (16:19)    -   -   -   -  

  • V

    Ha... javi se kad budeš imala bolest koja se s latinskog prevodi kao teška mišićna slabost... a budeš imala stalnu potrebu tegliti teške ormare i slične (po)teškoće...

    Al' nekako mi se čini da takav premećaj baš i nije lako nadmašiti :))))

    avatar

    25.03.2025. (17:23)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    Baš zato

    avatar

    25.03.2025. (18:09)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Još kao studentica, a poslije godinama, bila sam vanjski stručni suradnik Centra za socijalnu skrb kao voditelj za pojačanu brigu i nadzor nad maloljetnim delikventima.... javljala se na natječaje tipa tvog posla, to mi baš bilo u srcu...hvala nebesima, zaobišlo me....danas jedva da o takvim strahotama mogu išta pročitat od količine grča u želucu....jaka si, dižeš bovane, al čuvaj nutrinu.

    avatar

    25.03.2025. (19:46)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Fala fala. :)

    ratnica!!! nikakva carica. ;) zafrkavam se s kolegicom na poslu, kao ak će biti rata opet (s obzirom moj stari to predviđa već 30 godina, a sad to zna cijeli svijet jer je bio na Podcast Velebit), kaže ona da ona misli bježati, da joj ne pada na pamet ostati, a ja kažem ja sam indoktrinirana, ja ću bit na fronti. Preporučim joj Portugal, reko ja ću tebi slati razglednice s fronta, a ti meni iz Portugala. :)

    Ne volim natjecanja, nego je li ti to mene zoveš poremećena? Neki dan kokoš, pa čime sam ja to zaslužila! :O ;)

    Viš, to ljudi često ne razumiju, žele nešto novo nešto uzbudljivo, susjedova trava je zelenija i te spike, a ne shvaćaju kolika se vrijednost krije u poznavanju, u zajedničkoj prošlosti, o situ i rešetu koje prođeš s nekim, u tome da nekome više ništa ne moraš objašnjavati (osim gdje stoji kava i vlažne maramice, jer on to ne može upamtiti, iako stoje već 15 godina na istom mjestu). :)

    Pa zapravo nisam sigurna još kakve to posljedice ostavlja na moje psihofizičko zdravlje, već mjesecima idem na pretrage i svi nalazi uredni, možda sam pokupila anksioznost pa me noću tjeskoba opere, a možda je predmenopauza, a možda je neispavanost, a možda su u šumi... ;)

    avatar

    26.03.2025. (07:14)    -   -   -   -  

  • V

    Jok, ja to govorim za svoj poremećaj s teglenjem (po)teškoća, ti se samo guraš :I

    Al' kad smo kod kokoši, htjela sam ti ranije komentirati oca, nisam... pa ću sad - sram ga bilo, nema on tebe šta vređati... vređati te samo ja smijem :)))

    Idem sad vidjeti na koliko mojih (pročitanih) postova će ti biti teško ostaviti (barem) uobičajeni smajlić, sve dok i sama ne objaviš svoj... :))

    avatar

    26.03.2025. (07:56)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    A ti bi se svađala? Pa šta ne kažeš!
    Al to smo već prošle, meni se neće svađati. ;)
    A starog mi ne diraj, njega pak samo ja smije uzimat na zub, na kraju krajeva ne bih ja bila ovako uspješna žena da nisam 30 godina pokušavala od oca dobiti povratnu informaciju da sam dostojna ljubavi, da vrijedim nešto i da zaslužujem njegov ponos. ;)
    Živim ubrzanim životom pretežito bez mobitela, jer me djeca stalno prekidaju, ne mogu ja stalno visiti na blogu (kao neki) i tebe čitati !

    avatar

    26.03.2025. (10:16)    -   -   -   -  

  • V

    Znam da ne možeš. Ah, ntko ne može :I... ja govorim o vremenu kad čitaš :P

    avatar

    26.03.2025. (10:46)    -   -   -   -  

  • j.

    ah, ti očevi
    i veliš, neverbalna komunikacija; kao da ove/ovi sa tridesetidvije isto sve kažu što je na duši :)))
    imam sad za ispričati jednu zanimljivu situaciju iz naše povijesti isto sa svojom; dvije godine je potrošila na Pravu za prvu, a na samom kraju je položila Rimsko; dakle, definitivno je mogla; ali imala jek tu večer šećer 14 i temperaturu 38,5, i pitala me pitanje svih pitanja: tata, koliko puta ja to još moram proći na faksu?
    a ja velim, Teorija, KPP, kazneno, GPP, građansko, trgovačko, mpp, možda još neka uprava ili slične p...rije, štajaznam, možda još jedno šest-sedam puta, dušo
    a ona me gledala tim očima dvogodišnjakinje i veli, pa jel se to meni isplati?
    ja sam samo šutio, pa odgovorio, pa to ti moraš sama sebi odgovoriti, meni je samo bitno da znam da si sad dala sve što si mogla, a znam to, pa ne bum ti ja izabirao šta da radiš; meni su tako, ako sam se išta u životu zakleo da neću, onda neću to raditi svojoj djeci... određivati im što će studirati i raditi....
    i odgovorila je ona odmah: te noći smo na internetu tražili novi faks; jasno - ja sam morao sjediti njoj iza leđa, za svaki slučaj, nisam smio dugo otići u krpe, dok nije sve kockice sklopila :)
    ali još i danas kada mater ili ja spomenemo svoj posao, vidim u tim očima nekakav poraz; pa joj velim: gle, šta si ti u životu izgubila? dvije godine? pa mogla si za to vrijeme stajati u Konzumu kraj frižidera za petsto eura i dobiti giht, koji je to gubitak? imaš sad svoj kruh u rukama, toliko si ga dobro ispekla da ne tražiš ti, nego tebe zovu tamo negdje iza Alpa da dođeš; jel ti sad jasno da je sve imalo neki svoj razlog? da si sve to položila, sad bi negdje rmbačila od osam do osam za hiljaduisto eura, jedino što bi te držalo je pomagati u tuđoj nesreći i svaku večer bi imala šećer četrnaest; jel ne bude više toj sjeni u očima jemput došel kraj? (ovo zadnje, to naravno nikad ne pitam naglas)
    a opet, kvragu i riječi; tko zna što je u tim očima iza osmijeha...
    zašto vi djevojčice toliko držite do riječi nas tatica; koji vrag smo mi na toj zemlji da smo toliko važni? :)))

    avatar

    26.03.2025. (16:29)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...