Komentari

lagana.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • jeka

    Zamisli situaciju da upadneš u depresiju kada je sve okolo tebe super. Država funkcionira, društvo je zadovoljno ,vedro je nebo a ti u depri. I par godina se koprcaš. Jednog dana izađeš iz nje ,ispužeš i izmigoljiš ali šit, okolo tebe sranje, država u jadu ,ljudi depresivni, dryštvo u grču a ti taman došla k sebi. Nema ti druge nego da šutiš, ideš na pilates i samo rijetkima komentiraš "ja dolje više neću" odo ja malo po brežuljcima. I zato treba ojačati ,da te ne uhvati ruka pravde za kosu,povuče i kaže "e nećeš dok mrak pada".
    Ove scene,ni ja ih ne volim, u dosta filmova i serija su isforsirane , uopće me ne zanima.
    Nasmijala si me. Sviđa mi se post i ti je već pozitivno od tebe. Samo naprijed:)

    avatar

    23.11.2019. (15:34)    -   -   -   -  

  • The Art Of Being Yourself

    Puno rečenica u tekstu. Ne znam što mi bi da ih skoro sve pročitam. Vjerojatno zato jer mi je zanimljivo kad netko shvati kako nema potrebe biti kao svi drugi i onda odluči da bi možda trebalo krenuti nekim drugim putem, po mogućnosti svojim. Neki dan mi je na trenutak prošao glavom samo naslov te Bachove knjige, Prividi, pa mi je zgodno što si to spomenula. Pripisat ću to nekom sinkronicitetu, ali kvragu, možda je jednostavno tako ispalo.

    avatar

    23.11.2019. (16:32)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Meni se ovo jako svidjelo!!!

    avatar

    23.11.2019. (17:45)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    hvala ti na tragu... i na snažnom tekstu... moram još jednom pročitati... :)

    avatar

    23.11.2019. (18:07)    -   -   -   -  

  • sophi

    Valjda sam ja nepovratno izgubljen slučaj, jer eto, volim i oblake, kišu, snijeg, blato, ... smrt ne, jer je se bojim, ali tko zna, jednog dana, vjerujem, pomirit ću se i s njom, i tek tada osjetiti što je to istinska sloboda. Do tada, moji strahovi i ja, živjet ćemo pod istim krovom, a pobjedu ću proglasiti kada uspijem pružiti ruku pomirenja neprijateljima u sebi. Ne da ih pobijedim, ili zeznem, nego da im poklonim spoznaju da nam svima treba ljubav, a ne rat. Što se tiče televizije, ona je tako često drvo od kojeg se ne vidi šuma, pa je moja preporuka, prije svega sebi, što manje, to bolje. E sad, i net je vrag, ali dobro, tu je bar naznaka interakcije, dapače, ima i kreacije, a ona nikada nije za zanemariti. Slažem se da je priroda i dobro društvo najlogičniji lijek za sve bolesti koje nemamo.

    avatar

    23.11.2019. (23:46)    -   -   -   -  

  • Lagana - Vermieterin

    Dragi svi, hvala vam na komentarima. Pisala sam iz glave u eter, naočale očito nisu bile dovoljno jake da odmah uočim pogreške...al, sad, šta je tu je..
    Kad sam bila mala, moje učiteljice hrvatskog jezika ali i ostali u školam akoje sam pohađala, imali su viziju da ću ja postati pjesnik, pisac, ili barem novinar. (U to se doba nisu zamarali ženskim i muškim inačicama imenica kojima se imenuju zvršitelji radnje, sve je to bilo u muškom rodu kojeg smo za tu namjenu doživljavalo kao da je bez roda i spola). Prošao je cijeli produktivni dio mog života, a ja još uvijek nisam ispunila vizije.
    Možda od ovih tekstova nešto i nastane? Možda dobiju papirnati olblik i korice?Imam ja još toga, ugl sve proizvodi izranjavane žene-ratnice u trenucima kad ide nešto napisati da ne pukne. Što velite, ima li tekst kakvog potencijala?
    Ne znam je li moguće da netko objavi tekst a ipak zadrži identitet u tajnosti?

    avatar

    24.11.2019. (08:05)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Mala sugestija: Ako tekst podijeliš u više kraćih, veći će
    broj ljudi pročitati.

    avatar

    24.11.2019. (08:39)    -   -   -   -  

  • Lagana - Vermieterin

    Lastavice, hvala. To je forma koju nisam svlada. -a trebala bih

    avatar

    24.11.2019. (10:13)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...