Malo sam zapizdio s ovim teoretskim prenemaganjima u donjim postovima oko romana simica, ali nadam se da sam dovoljno jasno opisao svoje koordinate, da ih ne moram vise ponavljat, da se skuzi koji mi kurac toliko smeta kod svih tih knjiga koje cine knjizevnu scenu. i zasto mi na jetra ide i ta neka satroplejada koja se stalno vrti po novinama a onakvi likovi kao knjigoljub i slicni pisu im panegirike ili ih bar dovoljno cesto imaju u fokusu. s druge strane postoji jedna sacica jada koja bi htjela biti pokret otpora, i koju bih trebao smatrati nekim svojim prirodnim saveznikom, ali kad i ono sto oni tamo drve opet ne ubada u meritum. mislim na knjigomat, online casopis za knjizevnost, koji vodi rade jarak, i koji je u nekoliko tekstova i intervjua s vremena na vrijeme dospijevao na pravi trag, ali kljucni je problem u tome sto i on pise isto dosadno njesra kao i ovi protiv kojih se kao bori, samo je pusionicar jer se nije medijski probio. zasto, nije sad vazno, je li to njegov izbor ili samo bad luck. tu se osim njega i igora rajkija mota i damir radic, filmski kriticar iz nacionala, koji vehementno u jednom interviewu odjebava sve te svoje kolege, ali i on kao i jarak ima istu gresku u sistemu. citao sam par njegovih stvari po casopisima i jedini mi je zakljucak, nista cudno sto je marginalac kad je i to sto pise tako jadnjikavo bezveze i marginalno po defaultu. istina, tip je nasrtljiv pa cak i elokventno zavodljiv, pa ako ne znas sto sam pise sklon si mu povjerovati. cak su nam neke teze vrlo bliske, ali on je istovremeno i pisac pa se stvara dojam da mnogo toga prica iz neke duboko nesvjesne zavisti sto on sam nije neka knjizevna faca. kao neki klub luzera. donji red cigala na klasnoj piramidi.