Što se mene tiče:
- bez komentara,
a jedino mogu reći - ŠTETA!
Bez obzira da li je i što jeste istina ili neistina.
U stvari, evo moga komentara:
Kada se Braca devetnajste vrno s dalekog fronta di soldat je bivo,
pričo nam kako ga trefilo zrno, pa zavrto rukav i to pokazivo,
a mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani.
Pričo nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bežo,
pa kako je opsovo nekog majora i zbog tog posle na robiji ležo,
a mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani
Pričo nam kako je prešo Karpate, zujali meci ko rojevi pčela,
reko je: rat vam je krvav da znate, al ni mi je žao ni ljudi ni sela,
ej, žao mi konja!
Kada se Braca devetnajste vrno svake je večeri pričo na šoru
kolko je curica usput prevrno i kako topovi livade oru,
a mi, a mi smo bili derani, a mi, mi smo bili derani.
I čim Braca korak iz avlije kroči skupi se društvo iz našeg sokaka,
a svi smo imali velike oči, prepuna srca i maštu dečaka,
pa da, jer tad smo bili derani, pa da, tad smo bili derani.
Psovo je Braca i krivce i žrtve, puške i vaške i rov prepun blata,
reko je: ne može izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata.
Ej žao mu konja!
Negdje u Braci paorski koren i može rata i rata da bude,
kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg ljude,
a mi, mi smo bili derani i sve još je vredelo za nas.
Ej hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas.
Đorđe Balašević: "Ratnik paorskog srca" - album "Pub" - 1982.