Petak navečer (dnevnički post)
|
Neda mi se petkom nakon posla doma. Tak svaki dan, zakaj i petkom... već nekoliko zadnjih petaka mi se jednostavno cuga... najradije bih odmah nakon posla oko 4-5 sjeo negdje, nacvrco se, do 10 bio mrtav pijan i doma u krevet. Plan je dobar, konkretan, no nikad nisam niti volim cugat sam. Prvo sam se obratio Frendici1 kojoj nije pasao prošli petak pa mi je obećala ovaj. No sad joj pak neka frendica1.2 od nekud dolazi pa nemre. Frendici2 je zima, nema para, nema pljuga, pita jel sam s autom pa da odemo do nje da uzme doma pljuge... komplicira li ga, komplicira... a i petkom joj je Big Brother, a to ne voli propustiti. Frend1 ima nekakve planove, nekakva cura mu dolazi, a kasnije nešto, nemam pojma kaj... nisam skužio jel to cura s nekakvim romantičnim planovima dolazi il kaj... No priznaje da mu se ideja sviđa. Savjetuje mi da zovem Frenda2 jer on danas, čini mu se, ni ne radi (obično je na terenu, a i kad nije, odfura nas van, dovede nas za stol pun desetak ženski, no za nekakvih 5 minuta povuče za rukav i veli da moramo ić jer, na kraju se ispostavi, on je gladan i mora jesti). Frend2 me odjebe jer nemre sad razgovarat, nije na terenu, al radi, nazvat će me kasnije. U njega položim sve nade. Dočekam (osam sati čekanih) 16. Izađem iz firme, Frend2 sere da je umoran, ide doma na večeru pa nekaj još... optuži me da sam Frenda1 zvao prije njega, da koji sam, uvrijeđen je. Uglavnom, niš od njega. Frend3 se ne javlja. Zove me ipak za minutu, no baš ovaj tjedan ima predavanja popodne iz postdiplomskog. I njega križam. Frendica3 vidla da sam je zvao. Izložim joj plan, no sutra ide na nekakvo planinarenje negdje u Sloveniju, no nek dođem, uselila je nedavno u novi stan s dečkom, ima cuge... nagovarao sam se jedno 3 sekunde. Pogledali Malcolma, za to vrijeme stavila kuhat kobasice, pridodala i nekaj suhomesnatog, nažderali se ko svinje... Popio pivicu, probam višnju, dečko ima nekakav Henessy, aj da degustiram. Niš posebno, ali nije tak teško za pit. Kad već degustiram, probam malo Canadian Old - bezveze. Fokusiram se na višnju. Ma super su mi ta slatka likerasta sranja. Uz višnju prešli preko svih aktualnih tema: recesija, dionice, kurve (svi smo se složili da u Las Vegasu il negdje gdje je sve to uređeno fino, gdje su one otuširane, oprane kose i sl., ne bi odolili), Amsterdam (trava i kolači - da, gljive - ne)... pol 9, polako vidim, već posustaju, umorni su, sutra se dižu u 4-5... idem lagano. Zovem Frendicu4 koja ima lijep običaj da me nazove radnim danom oko ponoći i pita da kaj radi, kaj ne dođem piti... ona je gospodična u HNK na Carmen. I zanimljivo, onoj istoj Carmen na koju sam je zvao i sredio upad pa na kraju nije mogla zbog nekih kolokvija ili čega već... Frend3 koji noćas radi nema pojma da sam mu sestru zvao na operu niti to želi znati. Njegova cura, Frendica5 je u Parizu. Neda mi se doma, zovem Frenda2, da kaj radi, i on ima curu pa se nekaj izvlači. Zovem opet Frenda1 (inače cimer od Frenda2), taj pak više nije doma s onom nekom fantomskom curom, ide ne zna ni sam gdje, al s nekom meni nepoznatom bezveze ekipom pa i njega otpisujem. Zovem Frenda4 (il koji je već broj na redu), i taj isto s curom, da sam bar ranije zvao... Frend5 isto s curom... E jebite se, stvarno! Zadnjim naporima, već teturajuć prema kući, biram Frendicu6 iako znam da radi i da niš od nje. I niš od nje, radi, al uspije od mene izvuć neke tračeve... Već sam doma, stara gleda Big Brother (al samo petkom) i veli da ispadaju točno oni najpametniji (Monika, pa sad Elizabeta, čini mi se), a najgluplji i pogotovo ona koju apsolutno niš ne razumije (Ornela, koliko sam uhvatio), oni nikak. Sve u svemu, plan nije do kraja realiziran, ali s obzirom da mi nije ni toliko lako po ravnoj liniji hodat, situacije nije ni toliko strašna. No ipak, moram si ili curu nać, ili nove prijatelje. Ovo više nema smisla. Laku noć. P.S. da ne bi bilo uvrijeđenih (ili počašćenih), frendovi su redno-pobrojani redom kojim su se u priči pojavljivali. |
