FABIAN PEREZ-MUJERES LEYENDO III

.....tamo negdje pred kraj 80-tih,Balašević je izdao "Panta Rei".....pa..... reći će mnogi da nije bio ptica zloslutnica.....ali ovaj album mi sada zvuči kao da je najavljivao sve ono ružno što će se dogoditi nekoliko godina poslije....tada mi je u ušima i srcu ostala ova prekrasna pjesma....čini mi se da ju je napisao kao svoje utočište.....sobu bluesa u koju se mogao skloniti kada postane gusto....pa hvala Đole što si i nama ostalima ostavio ključeve ove sobe....počesto zna biti gusto ovih dana.....bio sam danas....prelistao par Kunderinih knjiga....poslušao na starom gramofonu "Man of the world"....ona je spavala u polutami...i ne brini...ključ sam ostavio na recepciji



Ona je volela blues
njen kralj zvao se Peter Green
a ja, sasvim slucajno tu
za taj film neko levi, sasvim

Uvek je gledala sat
i cim sklope kazaljke krug
ko mala bi saputala tad
da negde neko misli na nju

U njenoj sobi mala riznica greha
kao duga, preko besmisla most
puno knjiga nekog prebeglog ceha
i sportska stampa ako naidje gost



Uglavnom prodje sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga cujem na radiu
ubija metronom, sta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju

Negde u meni je kvar
i mrak sto me gricka ko mis
i sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeris

U ovoj sobi ravnoteza je prosta
sto i krevet i prekidac za luc
ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi kljuc

Uglavnom prodje sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga cujem na radiu
ubija metronom, sta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju

Ona je volela blues
lucidni Peter Green
a ja, ja sam voleo nju
a blues, sta blues
nemam nista sa tim