30.08.2004., ponedjeljak
dinamo
|
Jebote, sjedim tu i ono, brijem po stvarima koje sam nekoć davno davno skinul s kazaa. I nađem hit do jaja. Mislim, jesam nekak spojeban u zadnje vrijeme a bome i nemam telefon, pa onda tu i tam nekaj napišem čisto toliko, nemam ni pojma zakaj jer nemam kaj interesantno za napisat. Ali ova stvar, jebote, koji hit. Moral sam odma nekaj napisat. Danas sam opet ostal bez goriva. Ostavil sam auto kod kauflanda i otišao do frenda. Bilo je to odlično iskustvo. Naime, ostao sam bez goriva 3 puta u 4 dana. Ti magični doživljaji zauvijek su promjenili moje viđenje tog sportskog vozila. Osvrnimo se malo na forumaški tulum koji se vjerujem dogodio u petak. Došao sam tam i nisam vidio pivu kaj me je blago uzrujalo. Nakon nekog vremena otvorio sam frižider i ipak našao pivu. To je bilo dobro. No, jebo tulum. Koliko se ja sjecam bilo je dobro. Hvala svima kaj su me trpili. Znam da nisam bio pretjerano sposoban stajat pa su mi oteli oba seta kljuceva za upravljanje te paljenje automobila. Navodno sam se uzrujao i prijetio. To mora da su svi doživjeli jako ozbiljno s obzirom na to da sam fakat kršna mrcina. Shipka me doveo do grada gdje sam se nekako susreo s reebokom. Ne sjecam se previše stvari. Reebok tvrdi da je i on spavao sa mnom u automobilu i ja nemam razloga ne vjerovat mu jer sam tamo našao njegovu kapu i naočale te natpis «pederi inside» na stražnjem dijelu auta. To je bilo po buđenju pred sidrom u 1 popodne u potpuno otvorenom automobilu koji nije imao goriva. S obzirom na to da sam gost u majcinoj kući i da me to ne veseli pretjerano, kurca mi se ni ne piše u onih 20 minuta koliko mi dozvole ljudi kod kojih se prištekam, izuzev drage mi prijateljice kod koje sam trenutno. Al nije to to, ne. Dakle, ljubavna sranja su i dalje ista, samo mrvicu kompliciranija a ja se živciram ko moj stari dok gleda dnevnik iako zna da nikaj nemre promjenit. Egzistencijalna su još gora. Jebeš sve. A ovaj kreten kaj dole sere. Kretenu, sisaj kiturinu. Fakat ne pišem ovo da bi vama šupcima udovoljio, iako sam svjestan da postojite. Dakle, dok mi ne ukljuce telefon il ne odjebem iz doma mi majcinog, ne ocekujte nikakve dobre tekstove. Oh. Btw. Soundtrack za blog je: Lying in my bed I hear the clock tick, And think of you caught up in circles confusion Is nothing new Flashback warm nights Almost left behind Suitcase of memories, Time after Sometimes you picture me I'm walking too far ahead You're calling to me, I can't hear What you've said Then you say go slow I fall behind The second hand unwinds If you're lost you can look and you will find me Time after time If you fall I will catch you I'll be waiting Time after time If you're lost you can look and you will find me Time after time If you fall I will catch you I'll be waiting Time after time After my picture fades and darkness has Turned to gray Watching through windows you're wondering If I'm OK Secrets stolen from deep inside The drum beats out of time If you're lost you can look and you will find me Time after time If you fall I will catch you I'll be waiting Time after time You said go slow I fall behind The second hand unwinds If you're lost you can look and you will find me Time after time If you fall I will catch you I'll be waiting Time after time If you're lost you can look and you will find me Time after time If you fall I will catch you I'll be waiting Time after time |
bog je duhovit
|
oh, jebeno duhovit.... |
28.08.2004., subota
zajeb
|
sve je bilo ok dok nisam vidio bocu pelina postala je moj prijatelj te neprijatelj memorije mi oh, što učinih? ispricavam se svima kojima sam se obratio jučer :D :D znam samo mali detalj Reebok (6:00 PM) : znam da si poslije kad smo izašli iz purgeraja maltrao neke trebe Drito (6:00 PM) : je da fakat Drito (6:00 PM) : vrijeđal sam ih nekaj jel? Drito (6:00 PM) : :D Reebok (6:00 PM) : malo bahahahahhah Drito (6:00 PM) : u picku materinu Reebok (6:01 PM) : jedna je skoro popušila, i onda si joj reko da je glupa ko kurac a ja se ne sjecam :( :D |
26.08.2004., četvrtak
uglavnom...
|
nemam fon i uspijem se izvuc na 15 minuta svaka 2-3 dana jebiga |
dakle
|
Znate kakav je osjećaj gurat tonu i pedeset kila težak automobil dva kilometra? E, ovak. Užitak je predmnijevam, jednak onome guranja mladog anksioznog dikobraza u sezoni parenja u analni otvor, no to ne bih znao jer nisam nikad ni vidio dikobraza. Ali čuh priče. Stvarno mislim da je to tak. S druge strane, ne samo da sam otkrio mišiće za koje nisam znao da postoje, otkrio sam kompletne skupine istih i sada testiram postojanje čistim pomicanjem. Pomaknem se i ko da sam u video igrici, prelazim na drugi nivo. Mama, mama...imam novi mišić pokraj bubrega, znam jer me jebeno boli, vidi, vidi! Čarobno. Nakon kaj sam iza zavoja osjetio ne tako neobično podrhtavanje automobila, znal sam o čemu se radi. Veselje mi je oblikovalo lišce. Oh, gorivo. Pogledah onaj kurac koji se da resetirat a kojime mjerim koliko smijem preć s 30 kuna goriva. Bio je 10 milja iliti 16 kilometara preko dozvoljene situacije. Radosnim kliktajem «jebo ti hitler mater» sam izrazio svoju neopisivu radost poradi novonastale situacije. No, uvijek sam optimistično išao preko mogućnosti, pa reko - majmune, ko ti je kriv. Šizofreni smješak koji nitko u mraku dubrave nije mogao primjetiti krasio mi je lice. Bilo je to jedno sretno lice za nekoga ko živi u žutim i inim zgradama. Gurajuć sam prolazio pored svakojakih ljudi iz dubrave. Nisam ih gledao u oko da mi doticno ne iskopaju širajzlom ili nekakovom sličnom sofisticiranom napravom koje običavaju nositi sa sobom u svrhu zabave i igre. Izađoh na glavnu cestu. Stao sam na crveno, naslonio se na svoj sportski automobil i šeretski ne nasmješio stričeku u žutom golfu s natpisom ptt il kak se to sad već zove. Pogledao me pogledom «glup si» i okrenuo glavu. Oh, da me samo vide sve djevojke kako sam uspješan – pomislih. Svjetlo se promjenilo u zeleno i ja sam uključio turbo na svojim brzim tenisicama ne bi li prošao križanje prije no njime prođe pijani cigan te me odnese u raj za glupe ljude. Idući dio koji se događao bio je uzbrdica. Bio sam premokar i preuspuhan da bi na glas psovao pa sam se nastavio retardirano smješit. Smijeh liječi. Oh, da. Kroz neko vrijeme dođoh na benzinsku i natočih za 50 kuna. Reko, fešta. Stara mi je dala karticu i bio sam jak te ponosan hrvat iz dubrave u momentu tome. Dok nije zasvjetlilo «odbijeno». Ne znam kako je u tom momentu zgledala faca mi. Nemam pojma. Već sam se dislocirao ko zadnja pička 200 metara prije benzinske. Sad sam vjerojatno zgledal ko nekakav izvanzemaljski entitet koji nemre popravit hiperpogon i želi se ubit čekićem svemirske smrti užasa i galaktičke agonije. Reko sam tipu da izbaci pljuge iz igre. «odbijeno», pisao je pakleni stroj. Oh, kako sam tada prokleo siromaštvo i svoju urođenu lijenost. Lažem, nisam proklinjao lijenost. Samo činjenicu da mi starci nisu bogati grofovi il neki kurac. Reko tipus, eto ti osobna i bankomat kartica. «znaš ti koliko ja osobnih doma imam?» - reče gospodin u plavoj kuti. «ne znam gospodine» - odgovorih. Ali sve mi je bilo jasno. Ostavil sam mu mobitel koji sam zvadil iz gepeka. Nikaj ne vrijedi fon, ali sam mu ipak nakon 10 minuta donio lovu te uzeo bezvrijedni komad korejske plastike s čipovima nutra. Došao sam doma gdje smo se svi skupa grohotom nasmijali. I ostajem doma. I idem gledat terminatora koji već traje. I idem preko do slavice, možda mi da da opizdim ovaj post na net, tko zna. Bilo bi to zgodno. Kad već ne idem u grad. Jebeš grad, za to je potrebno gorivo. Ako ideš noću. I da, slavica spava. Terminator it is. |
22.08.2004., nedjelja
moj video uradak
|
Jebote, totalno sam nadahnut. Eto, nisam ni spojen na velebna prostranstva interneta trenutno, al moram napisat ovo. Mislim, jebo mater. Reko, kakav bi si ja spot delal. Ono, sister tu pregledava neke košulje i nađe neku kaj mi je dala majka od bivše mi meni. Jebote, košulja je čista strava. Ali ono, žasu. Zelene i ljubičaste štrafte i to okomite te onak nekak fluorescentne, tak da te peče mozak dok okom zapneš za paklenu krojačku tvorevinu. I sad, obucem ja tu košulju i odmah moment nadahnuća. U momentu nađoh se razdrljen, s onih 16 nestašnih dlaka koje posjeduju mlada mi, gotovo dječačka prsa rekli bi neupuceni u moju biološku starost. Oh, nadahnuća. Kao da je svemirska muza užasa i patnje sišla s neba drito u taj gotovo negledljiv odjevni predmet te mi prišapnula ideju od koje se rudlaju dlake lijevog jaja samo tako. Spoznao sam. Ćofi i zlatne felge. Da, dobro ste vidli. Ćofi i zlatne felge lajtmotiv su tog fantastičnog spota. I moje dlake. Ima ih aproksimativno šesnaest. E sad, klousap na taj nestašni žbun pored kojeg se nalazi lanac od najfinijeg zlata zlatara kojeg se reklamira po raznim televizijama dične nam rvacke države. I sad, kamera se udaljava i tu dolazi do izražaja moja pojava u dubrava gti ćofiju sa zlatnim felgama, čupavcem volanom, sicevima na tufnice, las vegas kockama veličine njujorka i glomaznim zvučnikom urešenim zlatnim uresima na stražnjem sicu. Kamera se udaljava a ja repam socijalu. Dečki z kvarta su u banani, droga jebe mater, ja jebem mater. Dolazim z ćofijem pred šalatu, i tu je pizdarija. Moram napomenut da su felge na ćofiju minimum 19 i da je krov odrezan ubodnom pilom. Izlazim van u paklenoj košulji i everlast kratkim hlacama u kratku mrkvu te blagom fucom na glavi. Mogu imat i solo brk, jer repam na njemačkom. Pičke iz gajeve i ekipa me čeka na onom minimalnom bazenu na šalati gdje se vraški dobro provode zalijevajući se vodom iz istog te pijuć bezalkoholna pića od sponzora. Frajeri imaju euroturs istetovirano na podlaktici. Pičke su dobre ko kruh, svi su nasmješeni, vraški se dobro zabavljaju. Šeretski im se smješim i tu bacam spiku sa socijale na zabavu i igru. Ekipa repa u valovima. Idu rukama i vičeju hej-hou. Kao, zajebano je, ali i dalje se znamo šaliti i biti prava ekipa. Djevojke se lagano skidaju. Cobra, dugi, beli, štanga i flomić već pomalo drpaju komade a neki diskretno vade kifle koje su onda, ukoliko ugledaju obzorje, obneviđene natpisom «kifla» ne bi li izbjegli snebivanja naroda i povecali gledanost doticnog programa. Ja ne vadim kiflu, jer nema dovoljno malog fonta da se napiše «kifla». Tu je šega i zabava, očito je da se ljudi koji idu na šalatu dobro zabavljaju. Luda zabava, ko u reklamama za pivo. Svi su retuširani ne bi li bili lijepi poput arijevskog momčića na kinder čokoladi. Tu prestaje zabavni dio spota i ja se vraćam u dubravu, pljujuć po obližnjim prosjacima koji nemaju za kruh te se ne znaju zabavljati kao mi koji se zabavljati znademo. Nekoliko penzionera pokušavam pogodit automobilom, ali nemrem jer mi 19 gume to ne dopuštaju. Skreće se polako i oprezno. U dubravi spot završava u prostorijama obližnjeg kulturnog centra gdje su preko aktera u svrhu cenzure glomazni natpisi tipa «droga», «čudan seks» i tako dalje. Sad, ja bi snimio 4 pjesme za taj spot. Jedan socijala rep, things of less importance, jedan narodnjak i jednu tehno disko dens poskočicu. Vidjeh vani kako ljudi snimaju 4 verzije spota za jednu pjesmu, a to je kurac. Snimit 4 pjesme, a sve ono, ćofi, zlatna felga, lagana fuca i ekipa. To je situacija. I lagani solo brk. Tako bi ja snimio svoj prvi, odnosno svoja prva 4 spota. Napominjem da je za sve 4 pjesme totalno isti spot. Isti. Kakvo je vaše viđenje svjetske video produkcije 'tisućitih? p.s. kod ane sam. hranim mačke. stari joj sad dolazi. ubije me nogom ako me nađe na netu. oh, jada i užasa :D |
...
|
Bijah vani, grad dismr totalno. Jebena katastrofa. Zapravo brijem. Zabrijao sam da necu pit pa mi je sve zakurac. Blog mi se ne da pisat kad ga nemrem pisat kad ja hocu, nego kad telefonske prilike odluce, jebeš to. Imam ono, milijardu super stvari za napisat a kurac, valjda zato kaj je ljeto il nekaj, neam pojma. Nije sve tak bed i u kurcu ipak. Brijem da cu u devetom mjesecu opet pocet pisat neke pizdarije kaj ce eventualno i imat smisla. Mozda i do onda, kurac znam. Al mi se cori sad. I idem spavat. Nemam ni pojma zakaj ovo sad pisem. Cisto toliko. |
21.08.2004., subota
nemam fontele
|
nemam pa me nema ali imam dragu bivsu koja mi da da koristim njen fon 15 minuta dnevno :D |
20.08.2004., petak
Donio sam odluku
|
iako u iste ne vjerujem. ali ova je jebena. opet cu si kupit nintendo64 sa 4 joypada i super mario karts te zelda - ocarina of time oh, lijepe odluke :D |
18.08.2004., srijeda
u kurac
|
I ono, opet se zbudim ko zadnji kreten, s mislima o njoj, tojest sestra me zbudila i to, ali jebemu majku. I mislim si da koji mi je glupi kurac. I zakaj mi se ne javi il nekaj. Nemre to bit sve tak kajaznam ovo ono i onda zaboravit da postojim. Il može? Ma može, naravno. Ne kužim to previše. Nisam ja nekakav presuper odlican moralan tip, ali nikad nisam sijao kaos okolo ovak. Jebeš mi mater ako jesam. Ali kak je glupo osjecat se ko outsider. Baš je. Postoji taj neki njen život i onda nekak mimo toga postojim ja. I to kaj je između nas ne da nema dodirnih tocaka s njenim zivotom, nego jednostavno ne postoji, a meni to nije jasno. Kak možeš imat kompletni komad života mimo drugog koji bi nazvao osnovnim? Kakva je to sjebana vrsta bijega? Kako možeš postavit jednu vrijednost i stvar kao želju a radit sasvim drugu? I opet ne kužim, i opet imam masu jebenih pitanja na koja mi nitko nit može nit želi odgovorit. A da mi i odgovori, da li bi to promjenilo stvari. I kak ljudi žele bit ono kaj nisu. I kako repovi iz prošlih odnosa jako definiraju ili cak onemogucavaju nove. Ma jebemti mater, niš ne kužim više. Znam da fakat ali fakat godinama nisam bil onak sretan. I onda pogledam natrag na to i stvarno se cini kao i sve ostalo, jebeno lažno, jebeno nikakvo. I kak onda vjerovat da ima još jebeno normalnih pički? Ima moj jebeni kurac. I onda mi i ona oduzme ono kaj mi je najbitnije a to je komunikacija. I to jebeno znajuc to. Nije bitno valjda. To nisu osobine dobre osobe. I ok, ali jebeno priznaj to onda. Ali ne, lakše je sijat kaos pod maskom osmjeha i rastresenosti. I valjda je lakše pojebat u guzicu više ljudi. Neke maskom lažne emocije, neke prekidom komunikacije. I uzrujavam se jer mi je i dalje stalo. I ja bi sad valjda trebao vječno čekat il nekaj da dokažem da mi je bitna il nekaj. Ma marš u kurac da marš u kurac. Od svih idiota na svijetu, zakaj si morala spizdit baš mene? Oh, Humphrey! Nek sve ide u kurac. Nisam sretan. ponovit ću zlatna pravila koja su malo drugačije davno rekli elvis i zz top "ne diraj mi pičku" "ne diraj mi auto" "ne daj toj pički da ti dira auto" ukoliko to ne kužiš, nisi muško nego jebeni muzgavac. morah. jebo mater da jebo! |
Oh, more, ko te jebe!
|
Ma jebeš more i sva sranja. Ne znam nikaj, opet možete uživat u mom jadu, znam da vas to veseli i da je to onak, najbolji dio ovog bloga. Maleni virtualni reality show. Kad meni u životu nekaj ode u kurac, pa onda napeto pratite dramu i to. Ko španjolske sapunice za virtualnu generaciju valjda. Bil sam na moru, da, guba je malo se maknut iz zagreba. Al fakat jebeš to. A ne smijem nikaj napisat tu zapravo. Zabranjeno mi je. Da se ne bi znalo nikaj jebeno. Jer ne smijem postojat valjda, iako greškom postojim. I kak sad jebeno ikaj smisleno reć? Nemrem niš ni napravit. I grdo mi je bilo na moru zapravo iako je put obilovao zanimljivim sranjima, fakat je. Ali mi je bilo jebeno grdo, jebeno usrano i nek sve ide u tri pičke materine. Jer, žene su jebeno u kurcu. Ne nalazim logiku i njihovom ponašanju, ne nalazim logiku u odlukama, ne nalazim nikaj jebeno smisleno po putu, nema. 1+1 bi trebalo bit 2. Ali ne, žene su jebeni tram 11, njima 1 i 1 nije 2 već jebenih 11. I još su jebeno ponosne na tu briju valjda. Kad je slika kristalno jebeno jasna, one nađu malenu tockicu, recimo smeđu, na slici koja obiluje zelenim tonovima i vele – «Vidi! Slika je smeđa». I kaj je najgore, uvjerene su da je slika jebeno smeđa. Ajmo konkretizirat. Ona je uvjerena da je slika smeđa jer posjeduje smeđu točkicu i da će valjda snagom misli pretvorit čitavu fakin sliku u smeđu samo ako to dovoljno jako želi. Ali slika je i dalje zelena. No, ko to jebe. Ima smeđu jebenu točkicu. Ne kužim kak, fakat ne kužim, već 2 dana mi se po glavi mota jebeno pitanje kak neke tak jednostavne stvari mogu bit izvitoperene strahom, racionalizacijom, pizdarijama koje nemaju smisla nimalo. Kak? I zakaj ne postoji jedna istina nego se prilagođava senzibilitetu onoga ko ju sluša? Ne razumijem ni to. Brijem da je istina jedna od najboljih stvari kaj postoje. Ali uporno se izbjegava. Sav sam sjeban, iskreno. Fakat jesam. I nađeš ženu za koju bi preplivao mora, prešao planine i sva ta sranja i da to NE BUDE samo fraza, nego da to tako bude i kurac. Jebeni kurac, jebena laž i pregolema kurčina. I ljut sam, razočaran, živčan i svakaj. I opet me se ne shvaca ozbiljno, ko me jebe. I ovaj put nisam ljut jer se laže meni. Meni se nije nikaj lagalo, nadam se. Sjebao sam se sam, svjesno sam ušao u sranje i eto, izlazim iz njega kao žrtva njene samoobmane i to me tako jebeno jebe. I ne bih smio nikaj pisat o tome, ne bih, obećao sam. Ali odluke su laž. Sve je jebena laž. Zakaj je tak teško priznat da si pogriješio u odluci koju si smatrao bitnom? Jer osjecamo odgovornost prema drugima i suočavamo se sa vlastitom krhkošću i nesavršenošću? Zakaj je tak teško priznat da smo nekad prije mislili drugačije i osjecali drugačije? Da se mijenjamo? Da nismo jebeno savršeni? Moja bivša djevojka, recimo. Jebeš mi sve, jedna od najmudrijih pički koje znam. Sve mi je to jebeno objasnila dok smo prohodali. A ja ju smatrah bezosjecajnom radi toga. A sad kužim samo da nismo bili jedno za drugo. Jebiga. I trebala me davno prije ostavit jer sam bio jebena pičkica. Tu se ona sjebala, dopustila mi je da budem dovoljni njonjo da ostane sa mnom zato kaj sam ju toliko volio da me voljela natrag iz sažaljenja i to si predstavila kao ljubav. Onu, pravu. Jebiga, koja jebena laž. I mislim si jebote, kolika sam ja šupendara jadna morao bit da je ona bila sa mnom bez da me je voljela? I smrznem se jebeno od gađenja nad sobom. I njoj zamjeram kaj mi je dopustila da budem takav, kaj me spustila još niže i time mi strgala kičmu više nego kaj je to ikaj drugo moglo. A anu volim zato kaj me odjebala cim me prestala voljeti. Fino mi je rekla. Ne volim te više. Eh, sranja. Mrzil sam ju onda, ali totalno. No danas imam za nju apsolutni i prejebeni respect radi toga. To valjda skužiš nakon kaj ti polome kičmu. I fakat bi plivao, prelazio planine i sva ta sranja. Ali mene se ne shvaća ozbiljno. Nisam dovoljno vrijedan. Nisam dovoljno pouzdan. Jebi se. I radije bih bio sam nego utopljen u svijetu lažnih i polovičnih emocija. I sad direktna poruka tebi. Ne srdim se nikaj, nema smisla, samo sam strašno razočaran, žalostan, štali. I nemam ti kaj puno za reć, iako bih mogao pricat satima s tobom. Kurac satima, to je jebeni understatement. Ali ne znam kaj da velim više, osim da nisam godinama bil onak sretan. Fakat godinama. I da ko ga jebe, da se neću dat jebat ovaj put, da neću bit jebeni njonjo i pušit ta sranja. I da sam to šatro odlucio a da ne vjerujem u odluke, jel. Tak da fakat nemam pojma kaj da radim. I da sam blago zgubljen, iako znadoh da se to bude dogodilo. Samo kaj si nemreš predocit taj moment dok razmišljaš o njemu. Na kraju ću samo citirat svoju mamu «Ti si idiot. Popušit ćeš» p.s. a za koji dan cu se raspisat o moru valjda. iako sjeban, i dalje pamtim sranja. :D |
13.08.2004., petak
Odoh na moreno
|
so long suckers :D |
10.08.2004., utorak
oh uh
|
Gledam ovog idiota dole kaj pita dal imam malu kitu. Na osnovu dubrava GTI topica, pjesmice, kajgod, pita on mene dal imam malu kitu. Stari moj. Malo prije rekoh. Posuo bih svijet čarobnim prahom smisla za humor. Da, to bi učinio. Kaj bi zapravo bilo kad bi imbecili poput gorenavedenog imali smisao za humor? Jebemti mater, pokušam zamislit metiljavog oligofrena poput ovog i ono, nemrem si zamislit da on ekšli KUŽI kaj sam ja di napisao. Taj čarobni prah koji bi ja posuo bi ne znam kaj cinio. Dodao ljudima koji ajkju bod? Ne znam jebote, kak promjenit percepciju kretenoidima. Nikak. Nema čarobnog praha. Nema deda mraza a ako ga i ima onda je debeli alkoholičar koji siluje sobove, ne znam, tak se meni čini. Nema deda mraza, nema trijeznog/inteligentnog političara, nema majke koja ne smatra uporabu droga zlouporabom osim ako sama to ne čini i nema policajaca koji ti ne uzmu vozačku ako si intoksiciran, nema božića u dubravi bez bombi i nema ni moje susjede slavice doma trenutno, fakat, htel sam ju pitat nekaj. Nego, nemam pojma kaj bi sad pisal više. Pa i ne budem. Ko vas jebe, ljeto je. |
08.08.2004., nedjelja
Nabrijavanje
|
Danas sam popušio od fiata tipa 1.8 16v gt. Ostavio me tip za 2 duljine auta a možebitno i više. Nisam bio sretan nimalo te odlučih nabrijat auto. Kako nemam novaca za nabrijavanje nekim hardverskim pisovima, odlučio sam ga nabrijat jeftinije, no ništa manje efikasno. Eto kaj nam je potrebno da od obicnog civilnog automobila napravimo pilu brzu da se zasereš. Sve sastojke možemo nać na placu. Moj automobil sada u startu ima 130ks. Pogledajmo kaj mi je sve potrebno i koliko ce na kraju konja auto posjedovati. Najbitnija stvar su dakako, naljepnice. One dodaju najviše konja. Kenwood dodaje samo 15, pa njega neću, uzet ću jegermeister. Pogledajmo. Naljepnica jegermeister, glomazna, stražnje staklo +30ks Neonska svjetla za onaj kurac iz kojeg štrca voda, komada 2 +10ks/5 komad Stražnji spojler + 5ks Zatamnjena stakla, sva, 3 ks po komadu +15ks Šatro kromirani nastavak za špulju s placa + 5ks Kenwood zatamnjivac gornjeg dijela šajbe + 7ks Pogledajmo rezultat 202ks sa tako malo muke i truda. Ubrzanje je nevjerojatno a auto je estetski tako podešen da si svaki điber iz dubrave poželi jetru ščupat dok te vidi, skrivaju pičke po podrumima i iza drva dok prolaziš, da im ih ne otpeljaš ne radeći ništa. Samo se voziš svojim «dubrava GTI» vozilom po kvartu. Ovo je zaslužilo malu pjesmicu. Dubrava GTI Vozilo bit će moje Uz Dubrava GTI Čučonjare u redu stoje Dubrava GTI Žele imat svi Jer samo je jedan Dubrava GTI |
07.08.2004., subota
Slušam metalce
Nisam jebote metal slušao prepun kurac. I sad mi u rucice doleti roadrunner promo cd «new shit». Pa jebe milu mater. Ne racunam machinehead, meshuggah i panteru pod to, jer je to biblija te se tu i tam mora poslušat ne bi li simulirao sviranje imaginarnih instrumenata mahnitim mahanjem ekstremitetima te tako išao nakurac i onima koji me inace šatro vole. Argh. Nego, ovi tu jebu majku. Prvi su neki angažirani do jaja. Onda ima neki ljubavni jebote, kako tip urla da ju voli i zašto je ošla, da nije bed, da ce se napit i razbit lobanju o obližnji stup sotonsko ritmičnim udaranjem o isti. Argh!! Ovi JEBU MAJKU. I ljubavni i angažirani. Ajmo malo mimo metalaca koji me sad toliko vesele. Koliko vas zna bibliju? Judgment night soundtrack. Kak je taj album promjenio uvjetno receno modernu glazbu jebote. Ak gledamo tak, kriv je i za masu imbecilnih projekata di se nekaj kao repa te pjeva i sranja. No! Taj soundtrack razvaljuje. Ko to nije slušao je jebena papčina. No, to sam samo je, hardkoraš tu d boun. Steppin to ya 2004 mothafuckaz, straight from dubrava...die, argh!A samo ti tekstovi. U kvartu je sve u kurcu jebote. Svi ih jebeju. Klinci dobivaju metak. Svako ima svoj ejkej čersedam. Svako ima sestru koja je najebala, ili mamu. Bratića ili prijatelja njegovog susjeda. Da, bilo je to dobro doba, tekstualno gledano. Duboki tekstovi u kojima naucis o oružjima sve kaj nisi od klinta istvuda ili sleđhamera. Ne da mi se pisat u zadnje vrijeme. Imam vočka za ćitat sad, on je divno vočan, jako ljubavno guy. Ma nek sve ide u kurac. Imam novi album od slayera, dobio zabadava. Nisu mi nikad bili nekaj ali imam ga. Ali nakurac mi ide kaj mi se ne da pisat. Prevruce je valjda il nekaj. Il imam auto, pa slucajno mogu brijat okolo. Oh, mora da je to. Sad cu citirat par momaka: ANOTHER BODY MURDERED! UGH! BANG YOUR HEAD TO THIS! Sisajte kitu vočnom blogu. |
06.08.2004., petak
hm
|
nekak manje pišem, nije voćko, ne :D ali dobro, jebo, nemam vremena prošao sam još jedan đir BB bumo vidli... |
04.08.2004., srijeda
Vočak, oh! još jedan!
|
Molim Pogledati (MP) sreča je biti tu sreča je kad si tu to je sreča meni kad sam tu moram bit blag. zadnji je pobjego. bila je afera. nisam bio korektan. :D |
aha! oh, tu kupit konja.
|
Google gdje kupit konja / Google alias drito konj / Google jebanje sa konjem / Google markec blog /index.2.html Google goli zeni / |
03.08.2004., utorak
dinamo...dinamo...
Mi ljudi smo kreteni po defaultu. Svi hoćemo bit jebeno ispravni, super il nekaj. I kaj je najgore, trudimo se dokazat drugima da to jesmo. No, neću o tom pisat, nego o sranju. Ja kad serem, moram imat na zahodu sirius ili alana forda. U zadnje vrijeme je to tv story koji stara kupuje. Postoji tu jedan užasan zajeb. Ali jebeno užasan. Kad nemaš štivo, a znaš sve proizvode. Ja poludim jebote. Znam reć toalet papir na 12 jezika, znam sastav toalet papira na 12 jezika. I to od jednoslojnog do troslojnog. Znam sve omekšivace. Znam sve šampone, gelove za tuširanje i sapune. Malo prije sam kod frenda kod kojeg i dalje jesam, kenjao. On nema čitački konfigurirani zahod. Treba veš mašina bit odma pokraj školjke. Na veš mašini moraju bit proizvodi s kojih čitaš i časopisi, stripovi. Eto, ja ću sad reć do čega je mene doveo nedostatak proizvoda jednom. Do ultimativnog horora i užasa. Pričao nama davno frend kak je ko klinac namazao jaja aftershaveom i kak ga je peklo i koliki je bio kreten. On je to napravio ko klinac. I sad, prije jedno 2 godine...kenjam ja, kenjam a ostavio sam sve novine u sobi, alana forda koji je bio na mašini sam procital vec 19 puta samo taj tjedan i bio sam u dupendari. Reko kaj sad? I spazim aftershave na polici iznad lavaboa. Nježno sam ga primio, poput neke čuče i reko aftershave, prijatelju moj za donji dio glave. Razbij mi dosadu. Bome ju je jebeno razbio.Jaja mi je razbio isto. Uzel sam omanju količinu te za donji dio glave i nakon brijanja blagotvorne tekućine te sam ju ravnomjerno nanio po donjem dijelu mošnji. O, užasa. O, patnje. Mislim, bilo mi je dosadno, jebemu. Reko, nisam si nikad nanio aftershave na jaja. Moram probat. Ni danas to ne smatram greškom, iako sam patio. Ljudi dragi, pa to je nekaj užasno i nevjerojatno. Prvo lagano hladi, na licu se pojavljuje smješak a u glavi slika mulatkinje kako ti liže reproduktivne vrećice nakon netom u usta nanešene mrzle vode, koja se drito dogodila iz boce leda ostavljenog na suncu. Ali vec iduci tren počinje patnja i jad. U mojim prekrasnim očima blage i duboke boje pojavila se suzica. Brada se zatresla. Nedugo zatim, zgradom se prolomio pakleni urlik. Bio je to aftershave na mojim jajima in full effect. Skakutao sam po stančiću lamačući jajima ne bi li nešto promjenio u stanju stvari. Ništa nisam mogao. Mogao sam barem obrijat jaja prije il nekaj, da potez ima smisla. Ali ne. Nisam. Dokonost prilikom sranja je zajebana stvar. I znam da nitko drugi to ne bi napravio, ali svejedno. Dragi ljudi. Konfigurirajte svoje zahode. Donesite si štivo. I držite aftershave dalje od dosega ruke ak sjedite na školjci. Nikad se ne zna. Nikad. |
02.08.2004., ponedjeljak
:)
Sjetil sam se veceras neceg. Sjetil sam se vlakića. Kad sam bil mali, obožavao sam vlakiće, ali totalno sam ih obožaval. Onak, znali smo ic u tehnički muzej na izložbe tih malih vlakova i ja sam bil lud, ali skroz lud za njima. Dobil sam jednom od bake set tih vlakića, onaj neki jugoplastika il nekaj. Bil sam presretan, ali presretan. Lokomotiva je bila amerikanka, oni zeleni vagoni kaubojci, isuse, ja opisat to nemrem. Znam da su se samo u krug đirali, ali to je bil moj predobar krug s amerikankom i kaubojcima. Baka mi je jednom kupila i skretnicu, onu neku daljinski upravljanu, daljinac sa žicom i te stvari. Nisam ju imal kam prikopčat, jer nisam imal nikaj tračnica osim onog osnovnog kruga pa sam ju spajal bezveze samo da mogu napravit škljoc s njom i vlaku promjenit smjer. Onda je moj drugi bratić šupendara bogata došao i rekao kak on ima puno tračnica i kak ce njemu bit korisnija pa da mu posudim. Posudil sam i nikad više ne vidjeh svoju prekrasnu daljinski upravljanu skretnicu. Šupendarčina.U tehničkom muzeju su brijem jednom godišnje bile te izložbe. E, tam je bila akcija, ali totalna akcija. Kad sam ja vidio ta ogromna prostranstva, planine, tunele, mostove po kojima su vlakići brijali, mini čemprese koji stoje pokraj, bio sam totalno zaljubljen. Kolodvor s pet perona, halo! Pet perona! I sve kompozicije briju okolo, ne sudarajuć se, isprogramirane predobro za moje mlado, u vlakovlje zaljubljeno srce. Jednom smo na nagradnoj igri u tehničkom muzeju dobili i kanarinca kojeg nam je tip metnuo u škarnicl za doma, ali ne na izložbi vlakova pa nije bitno sad. Tam sam skužil i one male vlakove, ful manje od onih jugoplastika, genijalne, detaljnije izrađene, fantastične. Nemrem vjerovat čega sam se sad u momentu kad ovo pišem sve počeo sjećat. Fak jebemu, pa ja imam materijala za knjigu samo iz toga. E, ti mali mali vlakovi. Isuse, koji doživljaj. Tak su bili genijalni, mislim da sam uništio majku njonjanjem za barem jednim od vagona. I dobio sam ga. Vagon za prevoz tekuceg goriva. Pisalo je 'oil' na njemu. Imao je i svoju plastičnu kutijicu i bio mi je jednostavno neprocjenjiv. Svud sam ga furao sa sobom u toj kutijici, ali svuda. Fural sam ga tak sa sobom, tu i tam pogledal i maštal o svojem stanu dok bum veliki. Sjećam se scene koja je trebala bit moj stan. Ulazi se u stan, malen hodnik, širok i kratak, na lijevom kraju je zahod, pod 90 je kuhinja, desno je soba a ravno su još jedna vrata i pogled na TO. TO je oooogroman stol sa vlakićima, planinama, riječicama, mostovima, tunelima, onim malim čempresima, ma svime kaj se može, više kompozicija vlakova i STALNO su upaljeni. Stalno zvrndaju okolo i rade tu neku super ravnotežu u zvuku. Ravnomjerno raspoređeno zujanje, šum il tak nekaj je meni fantastično. Desno od stola je moja soba di ja nekaj radim. Onda još nisam znao da ću izrast u neradnika. Stan je vjerojatno bio u centru jer su stropovi bili jako visoki a i namještaj je bio relativno grdi. No, kak sam ja volil te vlakiće. Prestrašno. I večeras se sjetim te scene, sjetim se svega i pomislim si, kaj me realnost toliko uništila ili se takve stvari više ne događaju? Takve izložbe bedarija, situacije gdje možeš pustit mašti na volju i bit totalno totalno dijete i gdje znaš da su svi bedasta djeca. Ne kužim kaj se promjenilo s godinama, ali ja nisam o ovome razmišljal jako dugo, a najveće sam dijete koje poznam. U zadnje vrijeme mi se nekak sve to polako vraća, sve kaj sam toliko volio a kaj ti jednostavno ubiju s vremenom, zaboraviš, ode nekam od kam se skoro pa nemre vratit. Ak sam ja zaboravil, kak je onda drugima? Pokušavam si zamislit to. I ne mislim sad na ono kad odeš nekam tak, ako i postoji, pa te malo razveseli, guba ti je. Nego kad pogledaš to ili se sjetiš i osjetiš isto ono stezanje u želucu, isto ono strahopoštovanje i ljubav kak to može osjetit samo klinac. Onak, jednostavno osjetiš, nemre se to drugačije opisat. I mislim da znam zakaj zaboravimo. Jer nemamo s kime to podjeliti. Nemamo jednostavno. Nemamo kome s tim ushitom reći da isuse kakav sam vlakić vidio, kako je genijalan i kako ima genijalne ono nekaj dole kod kotača. I mislim da večeras konačno kužim svog buraza, ali totalno. Mislim da sam se skroz sjetio kak je to bit mali i voljet nekaj tak jako. Ubili su nas, jebemu mater, odrastanje je jebena laž. Kak sam uspio zaboravit voljet na način na koji sam to onda činio, nemam jebenog pojma. Kak, zakaj? I mislim da nikad više neću burazu reć da nemam vremena sad kad mi dođe sa «eeee buraz joooj e videl sam ti ono joj e takve felge, auto ima miljon konja, ima mali onaj joj jel to ajnšpric il al ne, joj, htel sam ti reć da ima takve felge, odi vidi...» i da ću otić s njim pogledat jebene felge i s njim se veselit njegovom otkricu. Otkrit ga skupa s njim na nacin na koji on to čini jebemu. Nema te love koja može zamjenit emociju koju je zbudilo ovo sjećanje. Nema. I to me jebe malo. Ali ovaj moment ne bih mijenjal za niš. |
01.08.2004., nedjelja
Pokaral sam si frenda
|
Sinoc sam si pokarao frenda. Da, jebote, mozete to procitat masu puta slobodno. Frenda sam si pokaral. Bar sam mislil da je frend dok nisam karal i to, mozda koji sat ranije. Jebote internet. U picku, pricamo mjesecima na icq i kit je skroz ok, zajebavamo se, sve 5, reko jebote ono, dobra zajebancija, loče i drogira se lahkijem drogama, pati za droljama. Ali avaj. Reko ja njemu jučer daj ajmo na pivu il nekaj, a veli on gle, moram ti nekaj reć, sam da se ne zajebeš na pivi. Reko kaj. Veli, ja sam žensko. Reko ajd u krasan kurac, nema jebene šanse. Veli ima. Reko, mrak, kako me jebeno zajebala, ali JE-BE-NO. Spika, sve jebote. Mjesecima jebote. I ono ne, nisam naivac. :D Reko koka, da zgledaš ko tuberkulozni čudnovati kljunaš kojeg su netom pregazila 3 kamiona i ugrizao slon te pojeo pola glave, što bi zapravo bilo i logično, dođi na madafakin pivu. Spika je do jaja, to kaj imaš sise i te situacije mi je možda malo čudno i to, ali nema veze. Našli smo se, lokali a bit, zajebavali se, još sam jebeno pijan. Mislim, jebo majku. I seks je bil odličan. Kaj da velim? Pokaral sam si frenda. Koliko vas si je pokaralo frenda? Da čujem vaša iskustva. :D Dr. Ito Konj |