ne budite me
NML iliti Naša Mala Ludnica
Dan u NML je protekao kao i obično.
Opet gužva i opet isti šefovi ispadi, urlanje, živčanjenje, dramatiziranje. 
Naš šef je kralj drame. Niti jedan glumac mu nije ravan.
Kada bi ga netko čuo pomislio bi da stiže kraj svijeta. Ili da mi šef boluje od neke opake smrtonosne bolesti.
Ili da mu je cijela obitelj upravo nestala u nekakvoj užasnoj tragediji.
I sada to već postaje smiješno. 
Ma zapravo, oduvijek je ta silna drama bila smiješna samo što mi se u takvim situacijama izgubi smisao za humor.
Kod nas u NML stvari stoje ovako:
ako netko dođe kod nas i kaže npr. da je bio kod nas prije par dana i da mu nešta ne štima/da mu nije jasno/da mu nešta nedostaje - naš šef odmah počne urlati na nas, a da ni ne pita uopće što nije u redu i da li smo mi uopće krivi za to.
Uglavnom, bez obzira na sve prvo će udarit dreku na nas. I to mi nije nekako fer. 
Koliko puta se desilo da neka od mojih kolegica nešto zabrlja. I ja znam da je ona zabrljala. Ali uvijek ću ju pokušati nekako obraniti, naći neko objašnjenje ili opravdanje zašto je to tako napravila.
I onda naravno opet popušim. Jer tada šef sere meni.
Znači trebala bi u takvim situacijama držati jezik za zubima 
Ali opet, i ja bih voljela da mene netko brani kad nešto zabrljam (pogotovo ako u tom trenu nisam prisutna tamo kad se o tome raspravlja).
Sutra se hvala Bogu ne radi.
Mada bi se moglo desiti da moram doći u ured i sutra. Ako nešto iskrsne.
A kod nas je naravno sve moguće ;)
Danas ja i dragi idemo na kavicu kad završim s poslom.
Idemo u jedan kafić u kojem sam ja provela svoju mladost.
Kafić u kojem već duugo vremena nisam bila.
Za desetak dana imamo 3. (treću) godišnjicu. Već sam i naručila poklon.
To vam je eksterni disk (nešto za komp), a pošto znam da mu to treba sigurno neće biti razočaran s poklonom.
Ta mala igračkica košta oko 900,00 kuna, ali za mog dragog ništa nije previše. 
Eto baš sam se raspisala, ali tko nema vremena i volje neka ni ne čita ove moje gluposti.
A sada idem šljakat.
Puno pozdrava i pusa svima.
Javim se u petak. E da: Sretan vam Halloween
Evo samo da se na brzinu javim.
Danas je opet bila ludnica na poslu. Ne toliko zbog toga što smo imali puno posla već iz razloga što nam se šef ponaša kao luđak.
Za svaku glupost se krevelji i iščuđava kao da smo ne znam šta napravili.
Ne moram ni spomenuti da on cijelo dopodne hoda po kavama, a poslijepodne po doručcima, ručkovima i večerama što znači da je u uredu 10% radnog vremena.
A to malo vremena što je u uredu provede pričajući na mobitel (privatni razgovori naravno), čitajući novine ili praveći paniku među nama, urlajući i prigovarajući.
Još jedna loša stvar mi se desila danas.
Dragog mi je pokupila policija, odveli su ga na nekakvo ispitivanje.
Nije on ništa napravio (duga priča), ali svejedno se ne osjećam ugodno zbog toga.
Nije mi se javio cijeli dan i uopće ne znam kakva je situacija.
A i svakakve priče čujem o našoj policiji pa nije ni čudo što sam sišla s pameti kad mi je njegova mama javila tu vijest.
Otišao je tamo oko podneva, a još nikakve novosti nisam čula.
Zato sam danas ostala na poslu cijeli dan, otišla sam samo na kavicu i vratila se natrag na posao.
Manje razmišljam o problemima kad sam zaokupljena poslom.
Toliko za sada od mene, javim se kasnije....
Dan mi definitivno nije dobro počeo.
Jutros kad sam išla na posao prolazila sam preko puta osnovne škole gdje je stajala hrpica nekih klinaca. Pored njih je stajala mačka. Jedan od klinaca je zamahivao nogom kao da će udariti mačku. Ja sam se cijelo vrijeme okretala dok sam prolazila da vidim da li će ju stvarno udariti. Odjednom je jedan od klinaca šutnio mačku tako da je odletila par metara.
Mački vjerojatno nije bilo "ništa", ali to je bilo dovoljno da mene zaboli želudac.
Ne mogu vjerovati kako neki ljudi mogu biti tako okrutni. Užasno.
Na poslu isto nije sjajna situacija. Šef sere i prigovara cijelo jutro.
Ne bi mi bilo krivo da sere s nekim razlogom. Ali sere samo da bi on ispao pametniji, važniji, da bi pokazao tko je šef.
Muka mi je od ljudi koji omalovažavaju druge da bi oni ispali bolji. A zapravo su jadni.
Ufff, baš sam loše volje.
Jedva čekam 1 sat da mogu otići doma malo odspavati. Noćas sam legla oko 11 (nakon što sam pogledala doktora Housea) i nisam mogla zaspati još barem sat vremena.
A jutros sam se probudila u 4:45 i jedva sam nekako opet zaspala.
Idem sada pa se javim opet popodne... Pusa
Najbolji dio dana mi je vrijeme provedeno na putu od posla do kuće.
Tih 10 minuta sam sretna što sam završila s poslom i što su sve brige iza mene.
I u tih 10 minuta se uglavnom prepustim nekom maštanju.
Maštam o tome kako će jednog dana Jason Statham doći ljetovati na Jadranu i usput se zaljubiti u mene. Ha, ha. 
Maštam o nekim totalno blesavim stvarima kao da sam tinejđerica, a ne stara baba koja se bliži 30-oj ;)
Tada uglavnom ne primjećujem nikoga oko sebe. I često imam neki glupavi osmjeh na licu, jer maštam o nečem lijepom ili se sjećam nekih smiješnih situacija.
Obožavam kada vani puše vjetrić ili pada kišica i kad je zrak onako ugodan, kada se može disati punim plućima.
Volim i jesen kada lišće šušti pod nogama.
Volim i zimu kada ostavljam tragove u snijegu.
Valjda se veselim toj šetnjici zato što cijeli dan sjedim u uredu, a kad završim s poslom zabijem se u kuću pa opet nešta pišem, spremam, peglam.
Možda će netko misliti da sam luda, ali obožavam sjediti u krošnji drveta. Što veće drvo to bolje. Tada se mogu jako visoko popeti. I jedino se tada ne bojim visine. U krošnji drveta se osjećam sigurno i zaštićeno.
A inače se užasno bojim visine.
I moj tata.
I moja mama.
I moj brat.
Svi se bojimo visine. Smiješno, zar ne?
Danas je konačno petak. A sutra je moja slobodna subota.
Sutra bih se konačno mogla naspavati, ali vjerojano neću.
Imam premalo slobodnog vremena da bih ga trošila na duugo spavanje. I previše toga za napraviti.
Svaki vikend uvijek isti planovi, a svaki vikend ne napravim gotovo ništa od toga 
A sada odoh šljakati. Ako bog da još samo 2 i pol sata pa idem doma.
Juuupi.
Ugodan vikend želim svima i svima šaljem jednu veeeejiku pusu.
Započela sam nekoliko postova, ali niti jedan nisam dovršila. Zapravo ništa bitno se nije događalo ovih par dana.
U subotu sam umjesto do pola 1 ostala raditi do 3 popodne. Dobila sam i nešto para za prekovremene sate, ali svejedno mi nije bilo drago što sam morala ostati. Sva sreća da nisam imala nekih velikih planova za subotnje popodne.
U nedjelju sam bila na kavi sa prijateljicom koju nisam vidjela od 6-og mjeseca. Živimo u istom gradu, ali obje smo uglavnom na relaciji kuća-posao-kuća tako da nismo imale vremena za druženje.
Na poslu sve po starom. Zbog ovog šugavog kišovitog vremena nemamo gužvu, ali ni meni se ne da ništa raditi.
Jučer sam (opet) počela piti B-kompleks (vitamine B) pa se nadam da ću sada malo živnuti.
Svako jutro sama sebi kažem: "Danas ću ranije otići na spavanje" ali na žalost nikada ne odem spavati prije 11, pa se još neko vrijeme vrtim u krevetu...
A ujutro se sama od sebe probudim oko 6 pa onda pokušavam odspavati još pola sata.
Baš mi teško pada to ustajanje. Sva sreća da se moji ustanu prije mene i uključe grijanje pa se ne moram ustajati u hladno. Nema mi ništa gore nego kad se po zimi moram oblačiti u hladnoj sobi. Fuuuj.
A zima još nije pravo ni počela.
Ne volim zimu. Ne volim kad mi je hladno. Od zime volim jedino kada sjedim na toplom radijatoru u toploj sobi i gledam kroz prozor kako snijeg pada. To volim.
A sada odoh malo šljakat pa možda napišem još šta kasnije ako mi padne na pamet. Adios...
Evo upravo sam pročitala jedan dobar vic:
"Majka i kćeri
U majke tri kćeri, sve tri nevine.
One se u isto vrijeme udaju.
Budući da su u seksu neiskusne, majka je zabrinuta te ih zamoli da joj s bračnog putovanja svaka pošalje kartu i opiše iskustvo iz prve bračne noći.
Prva je poslala kartu s Tahitija na kojoj je samo pisalo: "Nescafé"!
Majka se začuđeno zapita što li to znači? U istom trenutku svrati pogled na jednu staklenku Nescafea na kojoj je pisalo:
'Božanstveno sve do zadnje kapi'
Majka je sva sretna!
Drugu je kartu majka dobila dva dana kasnije iz Cote d’Azur na kojoj je pisalo: 'Rothmans'
Majka sad zna što joj je raditi. Odmah kupi kutiju Rothmans cigareta i pročita 'King Size'.
Malo joj je neugodno, ali se veseli kćerkinoj sreći.
Od treće kćeri ni glasa. Majka strpljivo čeka tjedan dana, pa dva tjedna i konačno nakon tri tjedna stiže karta.
Na njoj su drhtavim rukopisom napisane tri riječi:
'South African Airways'
Majka odmah nađe neki časopis u kojem je je bila reklama SAA.
Tu stoji napisano: 'Deset puta na dan, Sedam dana u tjednu, I to u oba pravca."
Opet me ljute neke situacije na poslu... neki ljudi i njihovo ponašanje.
Ali ne želim pisati o tome. Mogao bi netko jednom slučajno nabasati na moj blog pa onda bolje da neke stvari prešutim.
Situacija je inače relativno o.k. ... na poslu. Privatnog života gotovo da i nemam :)
Jučer sam bila sa dragim. U zadnje vrijeme se ne viđamo svaki dan. Pa ni svaki drugi. Znam da jedva čeka da dođe s posla doma pa da može igrati svoj glupi WOW ;P
Više se ni ne čujemo 6 puta dnevno ko prije. Ali iskreno rečeno nisam ljubomorna na njegov kompjuter i njegove igrice. Ovako imam više vremena za sebe. Nije da ja šajbam i tulumarim bez njega ili nešto slično, ali ovako barem mogu u miru obavljati svoje kućanske poslove. Ne moram slušati njegove glupe komentare tipa: "zašto spremaš i čistiš kad će se ionako opet sve zaprljati" i barem mi nitko ne serenda što nosim posao sa posla doma.
Danas sam cijelo popodne nešta pisala (ne na komp nego ručno) pa će me sad opet ruka boljeti. Opet ću morati stavljati oblog od komovice ;)
Još 20 minuta sam na poslu pa onda idem doma. Idem malo pospremati sobu pa se izvaliti u kadu na bar sat vremena.
Laku noć...
Evo me natrag iz metropole, ali sada nemam vremena za pisanje.
Javim se kasnije. Poozdrav
...
Evo me natrag na poslu. Ovaj tjedan radim i dopodne i popodne.
Šef stalno kuka kako nema novaca, da nas je previše zaposleno kod njega i da će možda morati nekoga otpustiti. Još je razmišljao i o tome da možda ne radimo više cijeli dan kao do sada (do 8 navečer) nego da nam radno vrijeme bude od 8-16.
Ako uvede to novo radno vrijeme to će biti super. Neću više morati raditi ovu glupu smjenu 8-13 i 16-19.
Kad radim tu smjenu cijeli dan mi propadne.
U Zagrebu je bilo o.k. osim što sam se morala ustati u 5 ujutro (a kasno sam zaspala) pa sam bila cijeli dan pospana.
Bili smo u Avenue Mallu koji me se nije baš nešto dojmio. Odjeća je ili preskupa ili prešarena (nešto što ja ne mogu obući za ured). Nisam puno ni hodala po trgovinama jer smo morali obilaziti rodbinu, a u 6 popodne smo već krenuli natrag doma.
Jedino mi je drago što sam uspila dragom kupiti World of Warcraft - Burning Crusade. Kad sam mu dala igru veselio se k'o malo dijete (pa kad i je malo dijete) ;)
Iskreno se nadam da ću danas malo ranije otići spavati jer sam mrtva umorna, nikako da se pošteno naspavam.
Odoh sada šljakat. Pusa
Konačno vikend
Danas je neka gužva na poslu, a šef ko i obično pizdi (ne znam radi čega) tako da sam u 10 sati već bila premorena.
Sva sreća da je sutra subota i to moja neradna tako da ću se barem odmoriti od posla i ljudi.
U nedjelju rano ujutro idemo za Zagreb pa se ni ovaj vikend neću naspavati. A vrijeme je k'o stvoreno za spavanje. Danas ne pada kiša, ali je opet neko usrano vrijeme.
Evo sad sam dobila od jednog klijenta 100 kuna za kavicu, a već mi je zadnji puta dao 60 kuna tako da mi sada već postaje sumnjivo što mi tako daje lovu ;)
Tip ima oko 50 godina, ali nije neki matori ljigavac nego je kulturan i fin. Pa se odma' vidi da čovjek živi vani, a ne ovdje među ovim našim divljacima ;) Ha, ha.
Ali ja ipak ne bih nikada išla negdje van živjeti, kad sam smotana pa mi je neugodno pričati njemački ili engleski. Obadva jezika relativno dobro znam, ali ne želim pričati da ne bih nešto krivo rekla. Baš sam tupava.
Još sam sat vremena ovdje pa idem domeka. Juuupiii!
Pošto me nema na poslu do ponedjeljka (što znači da neću ni pisati blog do ponedjeljka) svima šaljem jednu veeeejiku pusu i želim vam ugodan vikend.
Jesen stiže dunjo moja...
Evo stigla je jesen... I danas opet pada kiša i hladno je.
Na poslu još nismo počeli grijati, a svako malo neka budala ostavi vrata otvorena pa su mi se noge smrzle. A već sam ionako sva neka trula pa stalno moram u wc.
Planiram se upisati na fitnes, ali najteže mi je prvi puta otići tamo, nikako da se pokrenem. A i doma uvijek imam posla preko glave pa kao nemam vremena za fitnes. Baš sam lijena buba ;)
Danas nije bila gužva na poslu pa me taj lagani tempo uspavljuje i još mi se manje da raditi.
Ali da mi šef uvali neki posao koji moram brzo završiti odmah bi se razbudila i živnula.
Sutra je već petak, a ovu subotu hvala bogu ne radim. Što je najgore vjerojatno se opet neću naspavati nego ću se ustati ranije pa ići na pijac (tržnicu).
Svaku subotu si tamo kupim litru kupinovog vina. Željezo u krvi mi je katastrofalno nisko, a kupinovo vino mi je finije od onih nekih tabletica pa ga pijem 3 puta dnevno. Trebala bi piti po jednu štamplicu (ne znam drugi naziv za to) 3 puta dnevno, ali si ja nasipam i malo više (ali ga razrijedim s vodom jer je jako). Baš mi je fino 
Ovih dana sam odlučila da definitivno prestajem piti pilule (barem na neko vrijeme) jer ih pijem već 7 godina bez prestanka (a to sigurno nije dobro).
Dragi je na to izjavio da ćemo se prestati sexati. Ufff....
Nisam baš neki ljubitelj prezervativa jer mi je bar 50% njih puklo i nimalo im ne vjerujem, ali stvarno mi se više ne da trovati s pilulama.
A sad odoh opet posjetit jedno meni drago mjesto
Ne znam šta sam točno htjela reći (napisati) pošto baš i nema nekih novosti kod mene, pa eto samo javljam da sam živa i zdrava 
Na poslu je o.k.
Još jedan posao sam uspješno riješila pa mi je pao kamen sa srca jer se radilo o ljudima iz Austrije i ne bi bilo dobro da sam im nešta zabrljala.
Šef me neki dan obavijestio da će mi od idućeg mjeseca povisit plaću za 200 kn tako da ću sada dobivati 4.200,00 kuna
Evo počela je padati kiša i već mi se spava, tako rado bi se sada izvalila u krevet i odspavala koji sat. 
Radim do 4 pa onda idem doma ručati i pogledati Svi vole Raymonda.
Mom dragom je ta serija dosadna, ali ja ju obožavam.
Što se tiče karaktera i ponašanja moj dragi je isti kao Raymond. Jedno malo razmaženo derište koje stalno nešta prigovara i kojemu mamica pravi sendviće i radi sve umjesto njega.
Da mi dragi nije tako sladak već bi ga davnih dana ostavila. Nekad me stvarno izluđuje, ali je većinu vremena dobar i sladak tako da mu sve oprostim. 
Stvarno ne znam šta sam htjela napisati, ova kiša me omamila i uspavala pa ne mogu ni razmišljati kak' spada.
Idem sad još malo nešta piskarati pa odoh polako doma. Adios...
Još jedan vikend je iza mene.
Naravno da opet ništa korisno nisam uspila napraviti jer mi je vikend jednostavno proletio.
U subotu sam radila do pola 1, došla doma, ručala, malo odspavala, bila s mamom u kupovini i oko 6 otišla sa psom do parka. Dobro mi dođe malo šetnje jer cijeli dan sjedim na poslu.
U nedjelju dopodne sam išla na krstitke i na ručak (koji je završio oko 4 popodne) tako da mi je i taj dan prošao "bez veze".
Jučer sam se probudila oko pola 11, malo pomogla mami oko ručka i iza ručka cijelo poslijepodne peglala (konačno neke koristi od mene 
).
Ovaj tjedan hvala bogu radim samo do 4 pa možda i uspijem napraviti nešto korisno, jedino je šteta što već oko pola 7, 7 bude mrak pa ne mogu raditi ništa po vani.
Jučer smo se svi dobro posvađali s bratom pa je na kraju rekao da više neće dolaziti kod nas (kad bude dolazio iz Zagreba). Čak se i na mene bio otresao jer sam mu prigovorila što nikada ništa ne radi kada dođe doma.
Tata mu je rekao: "Kako možeš biti takav, to ti je sestra", a on je na to odgovorio nešto u stilu: "ne bih bio takav kad bih imao normalnu sestru".
Još je rekao i da ja stalno nešta serem i glumim mu mamu. E pa žalosno je to što umjesto da se moj stariji brat brine za mene ja se moram brinuti za njega.
I na kraju mi se tako zahvali, kaže da nema normalnu sestru. I nije to rekao u smislu da sam luda, opičena, smotalan ili nešto u tom smislu, nego u smislu da njegovi prijatelji nemaju takve sestre, da drugi ljudi imaju bolje sestre, da njegova sestra ne valja, da mu je žao što ima takvu sestru... trebam li dalje nabrajati?
Uglavnom baš sam se usrano jučer osjećala, mogu si misliti kako je tek mami i tati bilo. I cijeli taj show se desio za vrijeme ručka, brat se pjenio i urlao ko idiot, a naša jadna baka je samo govorila: "pa de nemoj vikati toliko". 
Ovaj vikend idemo u Zagreb, trebali smo prespavati kod brata u stanu, ali ćemo na kraju krenuti u nedjelju ujutro i vratiti se naveće.
Sve u svemu usrana situacija.
Ne gledaj horrore prije spavanja!
Sinoć sam gledala na tv-u onaj neki horror The Grudge i naravno da sam se kasnije bojala.
Ušla sam u sobu, ugasila svjetlo, brzo legla u krevet i pokrila se preko ušiju. Sva sam se zamotala u jorgan, zabila se do zida i više nisam htjela otvarati oči da slučajno ne bi vidjela onu groznu facu.
A naravno da nisam mogla odmah zaspati i bilo mi je jako vruće tako ispod jorgana i deke.
Probudila sam se negdje u pol noći (nakon što sam zaboravila na film) mokra k'o miš pa sam se morala presvući.
Začudo nisam sanjala nikakva čudovišta (ili se barem ne sjećam), znam samo da sam sanjala hrpu pasa. Valjda zato što sam jučer cijeli dan razmišljala o tome kako ću danas ići šetati psa u park.
Jutros kad sam se probudila padala je kiša (još i sada ja neko bezvezno vrijeme) tako da ne znam da li će mi se uopće dati ići u šetnju.
A možda se vrijeme i popravi...
&%$#"*##"&
Danas nisam baš nešto dobre volje. Imali smo gužvu na poslu, a sve sam morala sama raditi.
Jedna kolegica je imala neke klijente i nije mi mogla pomoći, ali je zato druga pisala neke ugovore i mogla mi je malo uskočiti - da je htjela!
Par puta sam ju pitala da li je gotova s tim ugovorima da mi pomogne, ali očito da nije bila gotova jer mi nije ni došla pomoći.
Znam da ni ja nisam savršena i da ja nekad radim nešto što "kao nije bitno", ali ako me netko od kolegica zove da dođem pomoći dođem.
Onda mi je ona još htjela uvaliti i da pišem neke gluposti za šefa - e pa da ne bi!
Baš sam bila ljuta. Još me je i neki djedica počeo daviti, deset puta mu objašnjavam jednu te istu stvar, a on ništa, samo mi je gužvu napravio. Glava me od njega zaboljela. A opet moram biti fina, a najradije bi ga opalila nogom u tur i izbacila van 
Ne volim kada dođem na primjer u poštu/socijalno/poreznu, a one tamo službenice nadrkane, ne smiješ ih ništa ni pitati.
Ili kad dođem u trgovinu, a prodavačica me preko kurca pita: "mogu li vam pomoći". E, pa pomozi sebi kozo.
Sinoć mi je u ured došla neka žena i to 20 minuta poslije kraja radnog vremena. Već sam i lovu izbrojala. Čak sam joj i popunila neki ugovor (jer ga je ona dva puta krivo popunila) i kopirala joj nekoliko primjeraka, a ona mi na kraju nije ostavila ni lipu (ni taj kusur od 3,40 kn), a kamoli da mi je dala za kavu što sam joj ugovor popunila i što je došla iza radnog vremena. Nije da ću propasti za te 3-4 kune, ali opet malo pošizim na takve stvari.
Ja uvijek ostavljam bakšiš (napojnicu) u kafićima i kad god mi netko napravi neku uslugu uvijek mu dam za kavu (ili za gorivo, ako me netko nekud vozi).
Kad sam već kod novaca sjećam se, kad sam bila mala, kako mi je uvijek bilo drago kada bi od rodbine dobila koju kunu (dinar) za sladoled (kasnije sam dobivala novce za izlaske). A sada kad sam starija kad god mogu svojoj maloj sestrični dam 10-20 kuna za čokoladu ili šta god.
I nekako se više veselim kada ja nekom nešto poklonim nego kad nešto dobijem. Kada me moji pitaju šta želim za rođendan/Božić/Uskrs ja im uvijek kažem da ništa ne trebam, da imam već sve. Sada uglavnom od roditelja dobijem novce pa si onda ja kupim nešta što mi treba, ali često puta mi kupe i neku plišanu igračku, jer oni znaju da sam ja luda za tim čupavim glupostima :)
Ovo će biti jedan jaaako dugi post, a inspiraciju za njega sam dobila čitajući
malijanicu.
Ovo je post o mom bivšem dečku.
O mom prvom dečku. O prvom dečku s kojim sam se ljubila, o prvom dečku s kojim sam spavala, o prvom dečku s kojim sam bila u vezi.
Ovo je post o jednom dečku koji će uvijek imati posebno mjesto u mom srcu.
Znali smo se cijeli život. Živio je samo dvije kuće dalje od mene.
Moram priznati da sam se većinu života njega bojala. Jer je bio na lošem glasu. Jer je bio narkoman, alkoholičar, s propalim brakom iza sebe, često je razbijao po kući, galamio na roditelje, mislim da je čak koji puta svog tatu istukao... Uglavnom, on nikako nije bio zet kakvog bi roditelji poželjeli.
Za doček 1996. godine (davno je to bilo) smo se (slučajno) našli u istom kafiću (ja sam tada imala 16 godina). Ja i moj brat smo nekako završili s njim u društvu i on me očarao sa svojom iskrenošću i neobičnim smislom za humor. Nije se pravio fin, bio je iskren i otvoren. A i osim toga bio je poprilično zgodan.
Ne sjećam se kada točno sam se ja zaljubila u njega, ali znam da je prošlo dvije godine prije nego što smo ja i on završili u vezi.
U te dvije godine smo ja i on zajedno izlazili, dolazila sam kod njega kući, slavili zajedno Nove godine, išli na koncerte, ali sve to vrijeme je on bio u vezi s nekim drugim curama, a ne sa mnom.
Ja i on smo se viđali samo kad bi se on posvađao sa svojom curom pa ne bi bio sa njom nego sa mnom.
Ja sam bila luda za njim i nije mi smetalo to što pravi budalu od mene. Nije mi smetalo to što je sa mnom samo kad mu to odgovara.
Ma ustvari, normalno da mi je to smetalo i boljelo me, ali nisam mu htjela postavljati ulitimatume tipa: "ili ja ili ona" jer sam se bojala da ga ne izgubim.
Ali opet, ne mogu reći da me nije volio i da mu nije bilo stalo do mene.
Uvijek je govorio: "Šta ti radiš sa mnom? Ja nisam dovoljno dobar za tebe."
Da li sam rekla da je bio 17 godina stariji od mene ? (ja to u početku nisam ni znala jer mi je izgledao mlađe).
Ali nisu godine bile problem već to što se on stalno drogirao i užasno je puno pio. Pio i vozio. Stalno sam se bojala da mu se nešto ne dogodi.
Jedne večeri on je odjurio autom u grad (i već je bio malo "pod gasom"). Ja sam ležala u krevetu i osluškivala kada će se on vratiti kući. Nakon nekog vremena kod njega doma je došla policija.
Mislila sam da ću sići s pameti od brige. Nisam znala šta mu se deslilo, da li je uopće živ. Ispalo je da je imao saobračajnu nesreću, ali je samo natukao rebra.
Taj put je dobro prošao.
On je uvijek bio u dugovima, posuđivao je novce i od mene (za drogu naravno) ali mi nikada nije vratio te novce (niti sam ih ja uopće tražila).
Skidao se s heroina milijardu puta (ali bezuspješno). Imao je i hepatitis C koji je nekim čudom izliječio, ali mu je jetra bila u komi pa sam ja naravno šizila što on tako puno pije.
Sve to vrijeme koje smo bili zajedno ja nikakve droge nisam probala (par puta u životu sam pušila travu i to je to).
Zaboravila sam reći da su moji roditelji naravno bili strogo protiv te veze. Tata mi se prijetio da će mi kičmu polomiti ako me bude vidio s njim tako da smo se stalno morali skrivati po gradu, morala sam paziti i kad sam išla kod njega doma da me nitko ne vidi.
Nakon pola godine veze ja sam se valjda umorila od svih tih briga pa sam se (možda će glupo zvučiti) ODLJUBILA od njega.
Nakon prekida on prvo nije pričao sa mnom, pa onda jedno vrijeme je, pa nije.
Najgore mi je bilo to što se nismo ni pozdravljali kad bi se sreli u našoj ulici. Jednom smo (slučajno) završili zajedno u jednom kafiću pa mi se čak i obratio. Bio je naravno pijan i pitao je da li sam došla s autom da ga nekuda vozim.
I tko zna kako bi cijela ta romansa završila i da li bi (opet) postali prijatelji da jednoga dana kod nas nije došla susjeda i sva uplakana nas obavijestila da je moj bivši dragi umro. Imao je moždani udar.
Mislim da je imao 42 godine kad je umro.
Ja nekako nisam ni shvaćala što se zapravo dogodilo sve dok nisam došla na sprovod i vidjela njegove roditelja kako plaču. To me dotuklo. Užasno sam se osječala. Dobra stvar u svemu tome je što mi nekoliko godina prije njegove smrti nismo ni razgovarali pa sam valjda nekako lakše podnijela njegovu smrt.
Da smo još bili u vezi kad se to dogodilo ja bi se vjerojatno ubila. Mislim da ne bih mogla to podnijeti.
Previše sam ga voljela.
Gotovo ne prođe niti jedan dan da ne pomislim na njega i koliko god teških trenutaka sam provela s njim uvijek će mi ostati u lijepom sjećanju.
Ne baš tako dobro jutro....
Sinoć oko pola 12 sam išla po tatu na kolodvor. Dok sam došla doma i uspjela zaspati bilo je već barem 1 iza ponoći.
A jutros sam se probudila u 6 kada je tati zvonio sat. Užas!
Cijelo jutro me boli glava pa jedva čekam pauzu da odem doma odspavati sat vremena.
Sva sreća da mi je šef uvalio neki posao pa sam se sada zavukla u njegovu sobu, nešto piskaram na kompu pa ne moram previše komunicirati sa ljudima ;)
Vikend mi je opet "proletio" nisam gotovo ništa napravila od planiranog. Mislila sam pospremati cijelu kuću (i kat i prizemlje), a na kraju nisam ni kat sredila kako spada.
Tata je za vikend bio u Zagrebu pa smo se ja i mama odma' opustile i zabušavale, gledale TV i hodale po trgovinama. Od posla sa posla nisam isto skoro ništa radila. Baš sam postala prava ljenčina u zadnje vrijeme ;)
