ne budite me
Još jedan vikend je iza mene.
Naravno da opet ništa korisno nisam uspila napraviti jer mi je vikend jednostavno proletio.
U subotu sam radila do pola 1, došla doma, ručala, malo odspavala, bila s mamom u kupovini i oko 6 otišla sa psom do parka. Dobro mi dođe malo šetnje jer cijeli dan sjedim na poslu.
U nedjelju dopodne sam išla na krstitke i na ručak (koji je završio oko 4 popodne) tako da mi je i taj dan prošao "bez veze".
Jučer sam se probudila oko pola 11, malo pomogla mami oko ručka i iza ručka cijelo poslijepodne peglala (konačno neke koristi od mene 
).
Ovaj tjedan hvala bogu radim samo do 4 pa možda i uspijem napraviti nešto korisno, jedino je šteta što već oko pola 7, 7 bude mrak pa ne mogu raditi ništa po vani.
Jučer smo se svi dobro posvađali s bratom pa je na kraju rekao da više neće dolaziti kod nas (kad bude dolazio iz Zagreba). Čak se i na mene bio otresao jer sam mu prigovorila što nikada ništa ne radi kada dođe doma.
Tata mu je rekao: "Kako možeš biti takav, to ti je sestra", a on je na to odgovorio nešto u stilu: "ne bih bio takav kad bih imao normalnu sestru".
Još je rekao i da ja stalno nešta serem i glumim mu mamu. E pa žalosno je to što umjesto da se moj stariji brat brine za mene ja se moram brinuti za njega.
I na kraju mi se tako zahvali, kaže da nema normalnu sestru. I nije to rekao u smislu da sam luda, opičena, smotalan ili nešto u tom smislu, nego u smislu da njegovi prijatelji nemaju takve sestre, da drugi ljudi imaju bolje sestre, da njegova sestra ne valja, da mu je žao što ima takvu sestru... trebam li dalje nabrajati?
Uglavnom baš sam se usrano jučer osjećala, mogu si misliti kako je tek mami i tati bilo. I cijeli taj show se desio za vrijeme ručka, brat se pjenio i urlao ko idiot, a naša jadna baka je samo govorila: "pa de nemoj vikati toliko". 
Ovaj vikend idemo u Zagreb, trebali smo prespavati kod brata u stanu, ali ćemo na kraju krenuti u nedjelju ujutro i vratiti se naveće.
Sve u svemu usrana situacija.
