Marketing
&%$#"*##"&
Danas nisam baš nešto dobre volje. Imali smo gužvu na poslu, a sve sam morala sama raditi. 
Jedna kolegica je imala neke klijente i nije mi mogla pomoći, ali je zato druga pisala neke ugovore i mogla mi je malo uskočiti - da je htjela!
Par puta sam ju pitala da li je gotova s tim ugovorima da mi pomogne, ali očito da nije bila gotova jer mi nije ni došla pomoći.
Znam da ni ja nisam savršena i da ja nekad radim nešto što "kao nije bitno", ali ako me netko od kolegica zove da dođem pomoći dođem.
Onda mi je ona još htjela uvaliti i da pišem neke gluposti za šefa - e pa da ne bi!
Baš sam bila ljuta. Još me je i neki djedica počeo daviti, deset puta mu objašnjavam jednu te istu stvar, a on ništa, samo mi je gužvu napravio. Glava me od njega zaboljela. A opet moram biti fina, a najradije bi ga opalila nogom u tur i izbacila van 
Ne volim kada dođem na primjer u poštu/socijalno/poreznu, a one tamo službenice nadrkane, ne smiješ ih ništa ni pitati.
Ili kad dođem u trgovinu, a prodavačica me preko kurca pita: "mogu li vam pomoći". E, pa pomozi sebi kozo.
Sinoć mi je u ured došla neka žena i to 20 minuta poslije kraja radnog vremena. Već sam i lovu izbrojala. Čak sam joj i popunila neki ugovor (jer ga je ona dva puta krivo popunila) i kopirala joj nekoliko primjeraka, a ona mi na kraju nije ostavila ni lipu (ni taj kusur od 3,40 kn), a kamoli da mi je dala za kavu što sam joj ugovor popunila i što je došla iza radnog vremena. Nije da ću propasti za te 3-4 kune, ali opet malo pošizim na takve stvari. 
Ja uvijek ostavljam bakšiš (napojnicu) u kafićima i kad god mi netko napravi neku uslugu uvijek mu dam za kavu (ili za gorivo, ako me netko nekud vozi).
Kad sam već kod novaca sjećam se, kad sam bila mala, kako mi je uvijek bilo drago kada bi od rodbine dobila koju kunu (dinar) za sladoled (kasnije sam dobivala novce za izlaske). A sada kad sam starija kad god mogu svojoj maloj sestrični dam 10-20 kuna za čokoladu ili šta god.
I nekako se više veselim kada ja nekom nešto poklonim nego kad nešto dobijem. Kada me moji pitaju šta želim za rođendan/Božić/Uskrs ja im uvijek kažem da ništa ne trebam, da imam već sve. Sada uglavnom od roditelja dobijem novce pa si onda ja kupim nešta što mi treba, ali često puta mi kupe i neku plišanu igračku, jer oni znaju da sam ja luda za tim čupavim glupostima :)
Post je objavljen 04.10.2007. u 17:08 sati.