Četkica za zube. Komada jedan.
Zuba. Komada svi na broju sem jednog. Tako mi lakše da računam.
Japanke. Crne sa zelenim cvetnim đonom. Bar beše takav. Slažu se uz sve ali uz ništa ne idu.
Lanene zelene lone. Komada jedan. Sežu do celih pola listova, iako su nekada ambiciozno padale pobeđene silom gravitacije, sve do betona, pomažući gradskoj čistoći u održavanju divnih li nam ulica. Ali jednog popodneva makaze pokazaše zube. Od tada se vode kao bermudolone.
Lanena bela suknja. Komada jedan. Neodređene dužine, neodređenog oblika, neodređene namene. Neodređena suknja. Ima sitan sitan sitan crni vez. Ali je bela.
Bela koša. Kratak rukav. Komada jedan. Poluprovidna. Pravi safari komad. Jebena mana. Zahteva peglanje. Ali...ne znači da se njeni zahtevi i ispunjavaju.
Majica na bretele. Široke. Komada jedan. SMB zna se. Ona ona, što se skuplja na leđima. Kao sportska...a u stvari do j... za "šetanje". Ima neku džidža bidžu napred. Something. Uz japanke, ih.
Majica na bretele. Uske. Komada dva. Crno i belo. Omiljene jer se ne peglaju. Nisu iz priče, kad nađeš dobro, kupi dva. Ove putovale stotinama kilometara. Prvi pazar gap-a online. Odlična kupovina.
Crne pamučne lone. Komada jedan. Totalno trendy. Ali trendy od pre pet godina. Što znači ravne, velike široke i duva. Ne stoje nikako. Vise.
Tunika. Komada tri. Iz one priče, kad naletiš da nešto valja, kupi odma dva. Jer ćeš teško posle naći. Vrše funckiju haljine, majice, spavaćice, krpe za čišćenje naočara, brisanje znoja, podloga za flekanje sa breskvama. Tri tunike a toliko ispunjavaju. Vraški dobre. A da, narandžasta, bela i naravno...šta. Maslinasto zelena. Kapirate polako ? :)
Gaće. Komada mnogo. Gomila koju uvatiš iz fioke nije podložna brojanju. Sve dugine boje u opticaju. Kvalitet - ne znaš da ih imaš. To su gaće.
Grudnjak. Komada nula.
Patike. Convers. Komada jedan. Bele ako se redovno peru. Odaju naznake umora, i želje da budu promenjene, ali moj sentimentalni mod saopštava da to neće tako lako ići.
Aljina. Bez H. Komada jedan. Ili dva. Vlasnica još nije odlučila kom će se broju u ovom slučaju prikloniti. Onoj do, ili onoj iznad kolena. Ili obe.
Kupaći. Komada dva. Jedan vrišteći adidas crveni. U slučaju gubljenja, lakše dati opis izgubljenog. Drugi šmekerski crni. U njemu nema gubljenja.
Foto aparat. Komada jedan. Muško na putu. Pravo. Okida šta stigne.
Memorijske kartice. Komada dva. Prave žene. Uvek se trpaju, ali imaju kapacitet. Kvalitet rabljenja stvarno opravdan u garantnom listu.
Knjige. Komada jedna omanja torba. Izbegnuti tvrdi povezi.
Diskmen. Komada jedan.
Diskovi. Komada KAKO-DA-PONESEM-CELU-POLICU?
Pasoš. Komada jedan.
Lova. Par kartica.
...

Pamet. Komada nula.

Odo na odmor!!!

Hodate ulicom. Sretnete davnog poznanika. Mnogo mu se obradujete. Stanete kao svaki civilizovani građanin da razdelite reč dve (naravno sklonite se malo da ostali mogu da nastave sa svojim tabananjem).
- I šta ima novo?
- Pa eto, smorih se plaćajući ceo dan ovaj šareniš?
- Kakav šareniš?
- Ma račune?
- Ah, da, mudro odgovarate vi, današnja vremena i današnja krađa para…
- Ne ne, mislim na boje računa!
Wtf?!
Opet ćutite mudro. Davno viđene ljude nije lako odmah nazvati ludim, kao prijatelje jel, ali ko vam brani da tako mislite. Niko. Vaš davno viđeni poznanik, je definitivno za ovo vreme odlepio. Brojevi i boje. Nemoguće.

Eh neverne Tome. Na tone.
Čoveku niš ne fali.
Čovek samo ima sinesteziju.

Elem.
Za vikend slučajno pogledam sjajnu emisiju na RTS2 o sinestezijama, o kojima sam poodavno pisala neke seminarske radove, u vreme kad se spavalo do podne i mislilo da će umetnost promeniti svet. Ah kako divno vreme.
Sa vama delim svoje skromno znanje o sinestezijama.

SINESTEZIJA nastala od grčkog syn – unija, i aesthesis – senzacija. Nemam kod sebe nešto više etimološkog znanja a ni literature. Za ovo pomoglo samo googlanje.
Spontana reakcija na nadražaje čula, ali ne samo na ona čula koja su trenutno izložena nadražaju, nego na čula koja sa tim nadražajem nemaju direktne veze. Npr. oblici mogu da se čuju, reči mogu da mirišu, slova i brojevi se vide u bojama. Jedna od najčešćih sinestezija je da određenim tonovima pridajemo određene boje.
Aha, sad i nismo ludi!
Utvrđeno je da skoro svaki stoti čovek ima sinesteziju. Da vidi brojeve u boji, ili određene nizove u bojama, da mu određene reči mirišu, čak i sama imena. Pa nije baš svejedno da kažete svoje ime, a neko vas doživi kao miris pacova :).
Naučnim istraživanjima je utvrđeno da kod “normalnih” osoba, centri za čulne nadražaje nisu međusobno povezani. Ali kod sinestetičara aktiviraju se i drugi centri. Gledate žuto, a u mozgu…svetli lampica na sluh. Divne li zanimacije.
Da bi otkrili koliki je broj sinestetičara, izvršeno je istraživanje na ogromnom broju ljudi, gde su im je data abeceda, i da na svako slovo izaberu određenu boju. Ljudi koji nemaju sinesteziju su pravili greške od 50 posto, ali sinestetičari nisu grešili nikad. Uvek jedno slovo, tj. jedan slovni znak, jedna boja. I to je ne tako mala cifra. Svaki stoti kao što rekoh... Ona teta preko puta ulice u pekari, ko zna kako vidi kusur otkucan na fiskalnom računu.



”Dokazivanju sinestetskih iskustava pridonelo je i američko istraživanje u kojem su ispitanici trebali među mnoštvom crno belih petica sa ekrana prepoznati dvojke. I dok se većina namučila pronaći skrivene dvojke, sinestetičarima je bio dovoljan jedan pogled na ekran. Naime, dvojke su se izdvajale po različitoj boji koju kod njih izaziva taj broj za razliku od broja pet.
Zanimljiv je i podatak da sinestezija ostaje prisutna i nakon što neko od čula više ne funkcioniše. Sinestetičar koji oslepi u starosti svejedno će videti boje koje kod njega izazivaju reči kao i pre nego što je izgubio vid!“
Jedan od najvećih istraživača ovog fenomena je naučnik Richard Cytowic. Lično me je posebno impresioniralo da je vodeći naučnik trenutno na ovom polju jedan sipmatični indijac, čije ime na žalost nisam zapamtila, a koji akcenat najmanje stavlja na stvarno otkrivanje neuroloških “procesa”, a više na otkrivanje fenomena i “istine”.
Što? Pa nekako mi uliva poverenje sa tim arhetipskim “sinestetičkim” nasleđem.

Zašto imamo sinestezije ?

Pa zbog umetnosti i kreativnosti!!!

Najveći broj umetnika je imao sinesteziju ili je ima. Da, često su ludi :).
Da nije tako, nikada ne bi bilo divnih rečenica Šekspira, Nabokova…Jer kako drugačije objasniti “kiseo vazduh”, “oštar pogled”, “baršunasti govor” ili “purpurne tonove Milesa”…

Još nešto.
Kako smo počeli uopšte da imenujemo svet oko sebe? Pitaju se oni koji istražuju sinesteziju. A i oni koji je ne istražuju nego se kuvaju ovako ko ja. Na osnovu čega? Evo jedan linkić gde ćete videti dva oblika koja su pokazana desetinama hiljada ljudi i pri tome su im bile date dve reči bez realnog značenja da ih intiktivno pridruže jednom od dva oblika...Rezultat je više nego očigledan :)


Suština stvari OBLICI, BOJE, MIRISI su često u prošlosti jedini parametri na osnovu kojih su nastajale REČI, SLOVA, IMENA, SLIKE, BROJEVI....
Slova ostala…a kod nekog i boje.
I mirisi.

Meni dan miriše na breskvu a kod vas ne znam kako je :)

Uživajte.

Na pomolu.
1 2 3 4 5 ....

Ne.
Ne brojim ovce. A ni ovde.

Pokušavam da mislim.
Redom. Random.
2R. Bez pi ovaj put.

PUT.

Kad se rudar* odluči na letovanje, to ne može nikako da prođe bez don kihotskog poduhvata ili eventualno manjeg broja mrtvih. Možda i većeg broja povređenih. Ionako "osvajanja i povređeni" je aktuelna tema na svim medijima, stoga parola "uklapam se u prenesenu nam medijsku realnost" ima smisla.

Kako rudar* PUTuje?

Redom.
Prvo smisli. Gde će. Da. Da. I rudari misle. Doduše ne baš tako pravolinijski, ali to se pripisuje profesionalnoj deformaciji neorganizovanog kopanja. Stavljaj kramp gde stigneš. Samo da se kopa i da šlemče svetli.
Drugo smisli. S kim će. Prijatelji rudari uvek spremni da se odazovu na PUTovanje. Rade i drugi kopovi.
Treće smisli. Kako će.

E tu kreće Random. Gospodin glavom i bradom. Više bradom doduše. Nikad uredno obrijanom, ali zamislite ga urednog. Tja. Nije on lickavac. On je majstor nervnog sloma. Tuđeg.
Stao ispred ambasade da preda papire. Sa sve rudarima. Ma taj ne zna šta je RED. On je RAN. DOM.
Cupka, psuje, kao da samo njemu dahću za vrat. Gura se u svoju kockicu na popločanom delu ispred, ali gura se i u tuđe! Ulazi preko REDa. Gospodin RAN. Rudari pomalo iznervirani takvim malignim ponašanjem, ali naviko radni svet na smrdljive gadove po tuđim kockicama. Pametniji popušta? Ili popuši?
Sada ni jedno ni drugo.
Samo preda papire.

....ali Random. Kome taj stane u kockicu, najebo je.

Redom:
- dobije vizu na manje dana
- crkne mu već crknuti telefon
- uvale mu u kopu posla za još dva šlemčeta a on nosi samo jedno
- dobije silnu glavobolju i talas tuge
- pokuša da kupi bombu na crnom tržištu da digne par ambasada u vazuh ali slaba vajda, prodalo se. Izrael pokupovao sve. A i ovi protiv njih nisu dali manje para.
- odluči da primi stvari mirno
- tom odlukom skapira da dobija čir
- sa čirom se nije igrati
....


1 2 3 4 5 ....
Pokušavam da mislim.



* idealista zaljubljen u svoj posao

Mnogo šta volim.
Štošta i ne.
Bar ne ovih dana.

-čekanje u redu za vizu
-grudnjake sa svim dodacima
-šljokice
-zonske igrače na centralnim pozicijama
-pivo sa penom
-mudre savete
-sniženja
-voditelje bez dikcije
-velika očekivanja a male nade
-francuski manikir na ženskim nogama
-roza boju
-bicikliste koji uzbrdo guraju bajk
-uštirkane frizure
-ljude sa sunčanim cvikama i kad zađe sunce
-življenje tuđih života



....

i svakako one koji ljube dupeta. I to loše rade.

Evo kako izgleda kada se jedno čeljade zajebava sa platnom :)
U tamo neki prethodnim postovima sam opisala dramu između mene i nje, kao i šta se stvarno dešava u glavi stvaraoca.
Evo je i borba. Post Merenje.





PS. Moram da napomenem da je deo fotke isečen, jer blic je na ulju uradio svoje. Ali gaće su tu :)



a sa ovom nastavljam dalje.



Mah mah.

Volela sam kao dete mađioničare.
Fore sa kartama.
Zagonetke.
i
Iluzije.

Nista se nije promenilo do sad. Što implicira...da ne starim :)

Evo mali komadić iluzija srednjevekovnog slikara gospodina Giuseppea Arcimbolda.


Giuseppe Archimboldo je bio sudski slikar, umetnik na usluzi nekoliko italijanski imperatora. Ferdinanda I, Maksimilijana II, i Rudolfa II. Rođen je 1527. godine tokom pada renesanse. Umetnički talenat ga je odveo među mnoge studente možete i pretpostaviti koga. Leonarda Da Vinčija. Posle pohađanja kursa (kako li se to onda zvalo, ne znam), ubrzo je postao kraljevski slikar. Ovaj posao je obavljao narednih 25 godina.
Jedna od dužnosti Archimbola je uključivala i slikanje partija vladajućih porodica. Na svim tim proslavama, nalazilo se mnogo šareniša, egzotične hrane, odeće, mirisa.... (dajte si mašti na volju, hedonizam je royala to).
Drugi deo posla je bilo kopiranje portreta kraljevskih porodica, ali znamo da tada nije bilo Canon ili Xerox mašina, sve je to moralo peške. Odnosno..ugrej dupetom stolicu.

Sve to kopiranje, verujem da svima presedne pa je i njemu izgleda izašlo na nos...ali tu je igra, koja je uvek zaslužna za ono po čemu je ovaj slikar i poznat.

Zemlja.


Voda.


Vatra.


Vazduh.


Prolece.


Leto.


Jesen.


Zima.





U potpisu:

Iluzionista

- Halo, evo me u redu idem ka gore!!!

Kojem redu pobogu?
Reka za streljanje.
Na jačim halucinogenima one čike-u-žutim-prslucima-što-nešto-obezbeđuju-a-nisu-im-porasli-ni-brkovi mogu vam delovati kao Hitlerova garda. Za odstrel dabome. Hodajući sapuni. Ma da. Sve, samo ne sapuni. Sapuni mirišu. Bar po definicijama.

- Da videćeš me u masi, podići ću ruku!!!

Čujem li ja to abnormalne nalete optimizma drečećeg telefoniste ispred mene? Optimizam veći od svih drugih ruku. Ili ima duge ruke? Nokte? Nešto na rukama. Zagledah. Ne. Čist neopravdan optimizam. I veoma glasan glas.

Je li neko čuo za naći-ćemo-se-tamo-kod-nečeg?
Je li neko čuo za ne-podiži-ruku-u-moru-podignutih?
Je li neko čuo za izmesti-se-iz-reke-za-odstrel-možda-te-i-primete?

- Ma videćeš me sigurno, znaš da sam drugačiji!!! He, he, he...tu tuuuuuuuu tu tuuuuuuuuuu tu tuuuuuuuuu

Opet optimizam telefoniste čas ispred mene, čas na mojim stopalima i stopalima okolo?
Ne.
Mislim da je u pitanju čista iluzija.

Ali ovaj put Bagdad.
...

Painter: I like that word.


Magic: What word?


Painter: Vision!


Magic: How does it come there in the sky?


Desert road from Vegas to nowhere
Someplace better than where you've been
A coffee machine that needs some fixing
In a little cafe just around the bend.

I am calling you
Can't you hear me
I am calling you.

Hot dry wind blows right through me
Baby's crying and I can't sleep
But we both know a change is coming
It's coming closer
Sweet release.

I am calling you
I know you hear me
I am calling you

I am calling you
I know you hear me
I am calling you

Desert road from Vegas to nowhere
Someplace better than where you've been
A coffee machine that needs some fixing
In a little cafe just around the bend
Hot dry wind blows right through me
Baby's crying and I can't sleep
And I can feel a change is coming
coming closer Sweet release.

I am calling you
Can't you hear me
I am

Preseljenjem se dobije mnogo šta.

Prazna gajba bez ičega.
Manja stanarina.
Dve terase.
Zvuk vozova. Nekom buka. Meni zvuk. Klaj klaj klaj...
Pogled na vodu.
Mesto za bicikl. I skulpture.
Komšije koje se ne bune na lupanje klompama i pevanje u naletu spremanja stana.
Lift koji ne koristim.
Pijaca u blizini.

Ali i...
...pogled na tuđe živote.
Onako malo. Kradom.
Samo sa jedne terase :)

Tu je Teta sa petog, preko puta, koja obožava da jede breskve presamićena preko ograde, u nečemu što bi se moglo nazvati propala spavaćica odavno namenjena za krpe, ali sentimentalizam srednjeg doba je to. Pri tome, uredno isfleka sav navrat-nanos rašireni veš komšije/nice, ispod. Ne mari.
Do nje, gospođica čiji ljubavnik stiže kasno. I gase svetla. Seljaci. Mora da je tajno jer u onom roza šortsu navučenom do ramena (to je poznati trend uvlačenja svega u dupe), ne deluje ni malo stidljivo.
Iznad, neka čudna grupacija članova, koje ovim putem imenujem kao porodica, iako nikako da povatam ko tu kome šta dođe. Svi isti. Okrugli i uvek jedu. I to poprilično često.
Malo desno...još malo desno...e tu! Ta terasa sa drečeće žutom tendom na bele pruge. Vidiš? Šarmantni penzionerski par. Igraju šah. Mislim da je on pušta da pobedi. I šetaju svako veče. Srećem ih. Drže ruke u poznatom penzionerskom položaju. Prekrštene na leđima. Ona se lepo smeje.
Sprat niže, nemoguće odrediti niti broj stanovnika, niti gustinu naseljenosti. To je prava prašuma. Ne vidi se od iste da li stanovnici ovog dela imaju prozore uopšte. Ako i imaju, koji će im. Verujem da bi svi botaničari, ili makar studenti Poljoprivrednog fakulteta na odeljenima kućne i čudne flore mogli doktorirati.
Ispod njih. Tipična teen zajednica studenata. Daju se prepoznati po neunifornim plastičnim kutijama hrane na prozorima. U sred leta! Ima i pokoja tegla, i muške patike. Nekom smrde noge sigurno.
Treći, da stigosmo do trećeg, muškarac, čini mi se samac, previše puši. Puši non stop. Pedanterac. Sve utegnuto koliko mogu da naslutim. Gomile malih slika po zidovima. Iznajmljen stan sigurno. Muškarci ne kače male slike po zidovima. Ne tako neartikulisano.
Desno od njega. Spuštene roletne. Piiiiiiiiip. Informacije nedostupne. Ili je to samo tokom leta.
Prvi sprat. Right view. Žena opterećena pranjem veša. I širenjem istog. Kao da to radi po nekoj dobro ucrtanoj šemi. Nemam uvid u unutrašnjost kao ni kod onih sa prašumom. Ili se u toj kući svi prljaju ko svinje Ili je žena jedna od onih koja non stop testira sve moguće reklamirane praškove za veš. I to pakovanja od 9 kila. Nema dece.
Desno od nje. Neki totalni fenseraj. Mlad bračni par. Bez ukusa.
Prizemlje. Frizerski salon. KOD BUCE.

U trenutku pisanja ovog posta, verujem da je i meni neko prebrojao neoprano suđe. I prazne piksle od piva na terasi. Od sinoć.
Kao ona teta sa breskvama. Ne marim.

E sad. Pošto sam u prethodnom postu načela meni zanimljivu temu, reših da podelim još neke zanimljivosti.
Kupe tata i mama pastelne boje. I ko je koju najviše rabio?
Ja ljubičastu.
Zato ova bojica.

Malo naučniji deo
Jedna od zanimljivih stvari vezanih za ovu boju da ona “objektivno” ne postoji, prvo zbog nemogućnosti našeg oka da je uvek jasno vidi ili da je vidi uopšte, a drugo, ne postoji čist talas ljubičaste svetlosti koji možemo jasno definisati kao purpuran ili ljubičast. Obično ovo opažamo kao miks plavog i crvenog talasa, ili miks plave i crvene boje.
U svakom slučaju uvek će ova boja biti ili više plava sa crvenom ili crvena sa plavom, u zavisnosti kojoj će se boji više prikloniti. Ali.
Purpurna ima jasno svoju boju u sprektru.
E sad, da li je violet i purpurno isto?
I jeste i nije.
Tehnički gledano violet je plavo, jer violet nije ništa drugo do tamna strana plave boje, nešto kao indigo. Po definiciji, ova boja nema u sebi ni malo crvene, iako je uvek doživljavamo kao da ima.
Istina, mogu se mešati plava i crvena boja i stvoriti ljubičasto i mogu se svi ti mixevi nazvati i indigo ili violet, ali moramo biti svesni da kada vidimo ljubičasto, da je to samo iluzija kreirana u našim glavama. Da je realno ne možemo opaziti kakva ona stvarno jeste. To je samo simbol nastao mešanjem plave i crvene boje. Kako li stvarno izgleda taj deo spektra koji ne možemo da vidimo. :)

Malo istorijskiji deo
Po staroj antičkoj legendi od 1500. pne, Herkules je svaki dan šetao pored obale sa svojim psom. Jednog dana, pas je upao među mekušce i njegova usta su se poprimila jednu novu i do tada neuobičajenu boju. Neviđenu. Mekušac poznat kao murex, je jedan od prvih znanih izvora za proizvodnju pigmenta ove boje – pigment poznat pod nazivom Tyrian purple. Proces kojim se obojeni sastojak dobijao zahtevao je so, toplotu, vodu i verovatno još tone nekih parametara, i kao svaki proces bio je veeeeeeoma težak. Još kad se doda da je taj mekušac davao toliko male količine pigmenta te su bile potrebne hiljade i hiljade da bi se napravila jedna mala "mera", onda nam je jasno o kakvom se raritetu radi. Ovo je razlog zašto je u to vreme purpurna bila toliko skupa i povezana sa kraljevskom bojom. Jer ko je imao tada love za to? Zna se.
Tu bih dodala i podatak, da plavi pigmenti, koje su korišćeni na oslikavanju ruskih fresaka kao i kod nas, nisu bili ništa manje jeftiniji. Čak su u to vreme, bili skuplji od zlata sa kojim su vizantinci gradili svoje mozaike.
Elem.
Čak i 1800. godine purpurna boja je i dalje bila veoma teška za proizvesti, jer se mogla pronaći samo u prirodnim izvorima u veoma malim količinama. Ali, dođoše sintetička vremena.
Kako? Naravno, neverovatno slučajno.

Ponekad se pitam, je li neko nešto namerno smislio :)

1856. godine mladi 18 godišnji student hemije imena William Perkin, radio je u svojoj kućnoj laboratoriji, pokušavajući da sintetiše kinin, koji je bio antimalaričan. Kao što to uvek biva sa studentima (u današnje vreme padaš ispit), jedan od njegovih experimenata nije uspeo.
Slutim da ih nije uspelo mnogo više, ali ovaj neuspeh je bitan!
Sa ovim neuspelim eksperimentom proizveo je prekrasni puderasti talog koji kada se rastvori, proizvodi prekrasnu purpurnu boju. Boja poznata pod imenom MAUVE. Ubrzo su se potom sintetisale i ostale boje...i tra la la laaaaaaaaa.


Naravoučenije 1. Kada nosite farmerice, setite se neuspelih studenata, ili bar Perkina :)
Naravoučenije 2. Eksperimentišite. Možda jedan ne uspe :)

A ja odo da gledam Color of purple po istoimenoj knjizi Alice Walkera za koju je dobio Pulicerovu, a Spilberg napravio jedno od svojih boljih ostvarenja 85-te.

Približavamo se kraju. (Ne verujem u krajeve kako god, ali nema boljeg termina nedeljom).
Valjda su svi kapitalistički zamorčići sa šlemovima uredno to uradili u petak, sletvali se od alkohola, jednom, dvaput... uspeli da uredno i bolno odmamuraju, eventualno čak i da se aktivno bave sportom, imaju sex-više puta...i sad uredno uživaju u nadolazećim nedeljnim ručkovima.
U ovom delu kopa, ova tipična kapitalna zabava zamenjena sa brifovanjem boja za sutrašnju prezentaciju. I u svemu tome se dalo saznati mnogo zanimljivih stvari koje se nisu znale pre. Neke ste znali, neke sam znala, neke niste, neke nisam. Evo random:

- Kleopatra je obožavala ljubičastu boju. Čak od tada se ta boja povezuje sa kraljevskom bojom.
- Egipćani su sebe smatrali crvenom rasom. Farbali su tela u crveno, pogotovo kada su iznosili neke važne govore, jer su time pridavali važnost rečima.
- U južnoj Africi crvena je boja tuge.
- Crvena boja je najčešća boja svih nacionalnih zastava. Tu ćemo naravno da dodamo i onu boljševičku iz 1917 kada se rodi taj j.....komunizam.
- Crvene košulje nosili Garibladijevi vojnici, i time začela moderna Italija.
- Egipćani su bojili svoje podove u zeleno. Zašto, nemam pojma ljudi.
- U antičkoj Grčkoj, zelena je simbolizovala pobedu.
- U starom Rimu, plava boja je bila boja javnih sluga. I od tada sve javne službe nose te boje. Ta murija. Ali ne zaboravimo i plava odela.
- U stara vremena verovalo se da veštice ne vole ovu boju.
- Na Tajlandu žene nose ljubičastu/puprpurnu boju na prvi dan žalosti od smrti njihovog muža.
- Leonardo da Vinči je verovao da se meditacija uvećava i deset puta ako se izvodi pod purpurnim svetlom.
- Ričard Vagner je komponovao u Ljubičastoj sobi, koja je bila njegova soba inspiracije.
- U Burmi, žuta predstavlja oplakivanje i tugu.
- U indiji, žuta je simbol trgovaca i farmera
- U desetom veku u Francuskoj, vrata kriminalaca i izdajnika su farbana u žuto
- U srednjem veku, glumci koji su igrali u tadašnjim predstavama smrt, su farbali lice u žuto.
- Žuta štampa, pa svi znamo šta to znači :)
- Žuta ima najveću vidljivost, ali moramo znati da je to čista fizika putovanja njihovih talasnih dužina, pa se upozoravajuće stvari (ono na putu što vam kaže da smanjite brzine), farba u te boje.
- Sve u daljini je plavo. Pa plava manje talasa :), i putuje duže. (ima sad tu još fakata oko upijanja čestica, odbijanja talasa, ali ovo nije naučni esej)
- Bela je boja žalosti u Kini i Japanu
- U prostorijama koje su ofarbane u plavu i zelenu vreme brže prolazi. Aha!
- Crna mačka od Egipćana nosi tajne moći.
- Žuta je povezana sa trećom čakrom i muzičkom notom E. Wtf? Valjda ono planeta Merkur, treća po redu, kao i žuta u spektru. Ovo je sad već prim.prev. by me.

Sve u svemu, odo da pojedem CRVENI paradajz :)