Marketing
Reči koje mirišu, dani u bojama
Hodate ulicom. Sretnete davnog poznanika. Mnogo mu se obradujete. Stanete kao svaki civilizovani građanin da razdelite reč dve (naravno sklonite se malo da ostali mogu da nastave sa svojim tabananjem).
- I šta ima novo?
- Pa eto, smorih se plaćajući ceo dan ovaj šareniš?
- Kakav šareniš?
- Ma račune?
- Ah, da, mudro odgovarate vi, današnja vremena i današnja krađa para…
- Ne ne, mislim na boje računa!
Wtf?!
Opet ćutite mudro. Davno viđene ljude nije lako odmah nazvati ludim, kao prijatelje jel, ali ko vam brani da tako mislite. Niko. Vaš davno viđeni poznanik, je definitivno za ovo vreme odlepio. Brojevi i boje. Nemoguće.
Eh neverne Tome. Na tone.
Čoveku niš ne fali.
Čovek samo ima sinesteziju.
Elem.
Za vikend slučajno pogledam sjajnu emisiju na RTS2 o sinestezijama, o kojima sam poodavno pisala neke seminarske radove, u vreme kad se spavalo do podne i mislilo da će umetnost promeniti svet. Ah kako divno vreme.
Sa vama delim svoje skromno znanje o sinestezijama.
SINESTEZIJA nastala od grčkog syn – unija, i aesthesis – senzacija. Nemam kod sebe nešto više etimološkog znanja a ni literature. Za ovo pomoglo samo googlanje.
Spontana reakcija na nadražaje čula, ali ne samo na ona čula koja su trenutno izložena nadražaju, nego na čula koja sa tim nadražajem nemaju direktne veze. Npr. oblici mogu da se čuju, reči mogu da mirišu, slova i brojevi se vide u bojama. Jedna od najčešćih sinestezija je da određenim tonovima pridajemo određene boje.
Aha, sad i nismo ludi!
Utvrđeno je da skoro svaki stoti čovek ima sinesteziju. Da vidi brojeve u boji, ili određene nizove u bojama, da mu određene reči mirišu, čak i sama imena. Pa nije baš svejedno da kažete svoje ime, a neko vas doživi kao miris pacova :).
Naučnim istraživanjima je utvrđeno da kod “normalnih” osoba, centri za čulne nadražaje nisu međusobno povezani. Ali kod sinestetičara aktiviraju se i drugi centri. Gledate žuto, a u mozgu…svetli lampica na sluh. Divne li zanimacije.
Da bi otkrili koliki je broj sinestetičara, izvršeno je istraživanje na ogromnom broju ljudi, gde su im je data abeceda, i da na svako slovo izaberu određenu boju. Ljudi koji nemaju sinesteziju su pravili greške od 50 posto, ali sinestetičari nisu grešili nikad. Uvek jedno slovo, tj. jedan slovni znak, jedna boja. I to je ne tako mala cifra. Svaki stoti kao što rekoh... Ona teta preko puta ulice u pekari, ko zna kako vidi kusur otkucan na fiskalnom računu.
”Dokazivanju sinestetskih iskustava pridonelo je i američko istraživanje u kojem su ispitanici trebali među mnoštvom crno belih petica sa ekrana prepoznati dvojke. I dok se većina namučila pronaći skrivene dvojke, sinestetičarima je bio dovoljan jedan pogled na ekran. Naime, dvojke su se izdvajale po različitoj boji koju kod njih izaziva taj broj za razliku od broja pet.
Zanimljiv je i podatak da sinestezija ostaje prisutna i nakon što neko od čula više ne funkcioniše. Sinestetičar koji oslepi u starosti svejedno će videti boje koje kod njega izazivaju reči kao i pre nego što je izgubio vid!“
Jedan od najvećih istraživača ovog fenomena je naučnik Richard Cytowic. Lično me je posebno impresioniralo da je vodeći naučnik trenutno na ovom polju jedan sipmatični indijac, čije ime na žalost nisam zapamtila, a koji akcenat najmanje stavlja na stvarno otkrivanje neuroloških “procesa”, a više na otkrivanje fenomena i “istine”.
Što? Pa nekako mi uliva poverenje sa tim arhetipskim “sinestetičkim” nasleđem.
Zašto imamo sinestezije ?
Pa zbog umetnosti i kreativnosti!!!
Najveći broj umetnika je imao sinesteziju ili je ima. Da, često su ludi :).
Da nije tako, nikada ne bi bilo divnih rečenica Šekspira, Nabokova…Jer kako drugačije objasniti “kiseo vazduh”, “oštar pogled”, “baršunasti govor” ili “purpurne tonove Milesa”…
Još nešto.
Kako smo počeli uopšte da imenujemo svet oko sebe? Pitaju se oni koji istražuju sinesteziju. A i oni koji je ne istražuju nego se kuvaju ovako ko ja. Na osnovu čega? Evo jedan linkić gde ćete videti dva oblika koja su pokazana desetinama hiljada ljudi i pri tome su im bile date dve reči bez realnog značenja da ih intiktivno pridruže jednom od dva oblika...Rezultat je više nego očigledan :)
Suština stvari OBLICI, BOJE, MIRISI su često u prošlosti jedini parametri na osnovu kojih su nastajale REČI, SLOVA, IMENA, SLIKE, BROJEVI....
Slova ostala…a kod nekog i boje.
I mirisi.
Meni dan miriše na breskvu a kod vas ne znam kako je :)
Uživajte.
Post je objavljen 24.07.2006. u 19:43 sati.