E sad. Pošto sam u prethodnom postu načela meni zanimljivu temu, reših da podelim još neke zanimljivosti.
Kupe tata i mama pastelne boje. I ko je koju najviše rabio?
Ja ljubičastu.
Zato ova bojica.
Malo naučniji deo
Jedna od zanimljivih stvari vezanih za ovu boju da ona “objektivno” ne postoji, prvo zbog nemogućnosti našeg oka da je uvek jasno vidi ili da je vidi uopšte, a drugo, ne postoji čist talas ljubičaste svetlosti koji možemo jasno definisati kao purpuran ili ljubičast. Obično ovo opažamo kao miks plavog i crvenog talasa, ili miks plave i crvene boje.
U svakom slučaju uvek će ova boja biti ili više plava sa crvenom ili crvena sa plavom, u zavisnosti kojoj će se boji više prikloniti. Ali.
Purpurna ima jasno svoju boju u sprektru.
E sad, da li je violet i purpurno isto?
I jeste i nije.
Tehnički gledano violet je plavo, jer violet nije ništa drugo do tamna strana plave boje, nešto kao indigo. Po definiciji, ova boja nema u sebi ni malo crvene, iako je uvek doživljavamo kao da ima.
Istina, mogu se mešati plava i crvena boja i stvoriti ljubičasto i mogu se svi ti mixevi nazvati i indigo ili violet, ali moramo biti svesni da kada vidimo ljubičasto, da je to samo iluzija kreirana u našim glavama. Da je realno ne možemo opaziti kakva ona stvarno jeste. To je samo simbol nastao mešanjem plave i crvene boje. Kako li stvarno izgleda taj deo spektra koji ne možemo da vidimo. :)
Malo istorijskiji deo
Po staroj antičkoj legendi od 1500. pne, Herkules je svaki dan šetao pored obale sa svojim psom. Jednog dana, pas je upao među mekušce i njegova usta su se poprimila jednu novu i do tada neuobičajenu boju. Neviđenu. Mekušac poznat kao murex, je jedan od prvih znanih izvora za proizvodnju pigmenta ove boje – pigment poznat pod nazivom Tyrian purple. Proces kojim se obojeni sastojak dobijao zahtevao je so, toplotu, vodu i verovatno još tone nekih parametara, i kao svaki proces bio je veeeeeeoma težak. Još kad se doda da je taj mekušac davao toliko male količine pigmenta te su bile potrebne hiljade i hiljade da bi se napravila jedna mala "mera", onda nam je jasno o kakvom se raritetu radi. Ovo je razlog zašto je u to vreme purpurna bila toliko skupa i povezana sa kraljevskom bojom. Jer ko je imao tada love za to? Zna se.
Tu bih dodala i podatak, da plavi pigmenti, koje su korišćeni na oslikavanju ruskih fresaka kao i kod nas, nisu bili ništa manje jeftiniji. Čak su u to vreme, bili skuplji od zlata sa kojim su vizantinci gradili svoje mozaike.
Elem.
Čak i 1800. godine purpurna boja je i dalje bila veoma teška za proizvesti, jer se mogla pronaći samo u prirodnim izvorima u veoma malim količinama. Ali, dođoše sintetička vremena.
Kako? Naravno, neverovatno slučajno.
Ponekad se pitam, je li neko nešto namerno smislio :)
1856. godine mladi 18 godišnji student hemije imena William Perkin, radio je u svojoj kućnoj laboratoriji, pokušavajući da sintetiše kinin, koji je bio antimalaričan. Kao što to uvek biva sa studentima (u današnje vreme padaš ispit), jedan od njegovih experimenata nije uspeo.
Slutim da ih nije uspelo mnogo više, ali ovaj neuspeh je bitan!
Sa ovim neuspelim eksperimentom proizveo je prekrasni puderasti talog koji kada se rastvori, proizvodi prekrasnu purpurnu boju. Boja poznata pod imenom MAUVE. Ubrzo su se potom sintetisale i ostale boje...i tra la la laaaaaaaaa.
Naravoučenije 1. Kada nosite farmerice, setite se neuspelih studenata, ili bar Perkina :)
Naravoučenije 2. Eksperimentišite. Možda jedan ne uspe :)
A ja odo da gledam Color of purple po istoimenoj knjizi Alice Walkera za koju je dobio Pulicerovu, a Spilberg napravio jedno od svojih boljih ostvarenja 85-te.
Post je objavljen 03.07.2006. u 19:47 sati.