Sunday. Nekom bloody. Meni Sun. Day. Dan K. Kreiramo. Dan S. Slikamo. Pričam u množini, jer brljam za dvoje makar. A čistim za jedno, ako ne i pola. Loše bih prošla na tim zapadnim ušaltavanjima u kapitalizam, kad moraš da kreneš od usisavanja, ili eventualno pranja čaša. Najgore bih prošla sa pražnjenjem piksli/pepeljara/nečega u šta stavljaš pikavce (da se ne limitiramo, jer ima tu i tegli).
Elem.
Komšiluk se razbežao po vikend naseljima ko da su rekli da je Dunav opet u porastu. ( Ni ne znate koliko ih je odlepršalo ostavljajući svoje NA-KREDIT-STANOVE-SA-BEZOBRAZNIM-KAMATAMA kad je Dunav krenuo u evoluciju).
Mi što plaćamo NA-KREDIT-STANOVE-SA-BEZOBRAZNIM-KAMATAMA srećno odahnušmo, jer se Sunday muzika uz kuvanje ručka danas neće čuti. Bar ne tako glasno. Retardirana deca još retardiranijeg para navučenih na retardiranu srpsku udovicu otišla. Obećavajući Sun.
Spremanje palo juče. Bombona. Nekolicina istih još u činiji! Sve pod konac. Bar na prvi pogled.
Tapa tapa tapa tapa...
Odzvanjaju klompe dok se kreator-i pripremaju na savladavanje izazova. Kafa. Piksla, zelena velika. S malom se ne da slikati. Voda. Otvaraj. Otpanji mjuz. Skini se go ako nije ladno. Ako je ladnjikavo, ostani u donjem delu nečega što se zove pidžama pa i to usvinji!
Stav mirno!
Gledaj.
Puši.
Ne nameštaj frizuru.
Gledaj opet.
Ni ne znaš kad si počeo. Ni koliko je trajalo.
Tapa tapa tapa tapa....
Oh. Plava u dnevnoj sobi! Sa klompi! Vid i u kupatilu. Ne obazirati se.
Borba sa četkama. Nekim otvrdnelim od pre, ali sad obavljaju odličnu funckiju otvaranja zapečenih boja. One mekše, već uživaju.
Oboren crven pigment. Na sred. Pri kupljenju istog, ne oprati ruke, nego nastaviti.
Puši.
Zacrveni se pigmentom. Ko karminom.
Javi se na fon. Sad već crveni.
Pomeri stolicu. Crvenu.
Operi ruke!!!
Tapa tapa tapa tapa...
Šta će ova četka u kuhinji? Hm. Da, od kafe. Crni talog kafe, nadopunjen crnim flekama sa četke. VELIKE!
Tapa tapa tapa tapa....
Borba.
Puši.
Menjaj disk. Bar dva puta. Pretvori svoje sivo kućište u pravo carstvo otisaka svakog prsta i svake boje. Murija bi debelo platila za ovakav izvor podataka. Hm. Platila. Teška reč. Pri tome pošalji koji mail. A4 tech bi bio zahvalan na ovoj paleti. Tastature u novim bojama. Samo za vas. Unikat.
Tapa tapa tapa tapa....
Ho ruk!!! Ponesi sliku u dnevnu. Na svetlo. Gledaj iz ateljea/sobe/biblioteke/raja/pakla/svinjca.
Ne daj joj da padne!!!
Pala.
Ko još pada naličjem na patos. Na divni ručni rad od vune, komada koji se zove staza. Niko.
Vrati se u atelje/sobu/biblioteku/raj/pakao/svinjac.
Nekontrolisano gašenje pljuge i po paleti. I u plavu. Tečnija je.
Par pikavaca u tegli. Pepeo NA klompama. Čaša, jedna omanja kafana. Šolja mogu da otvorim grinet ispostavu. Doduše gosti bi dobili odgovor: "Žao nam je, ali nemamo više čistih". Šolja.
Borba. S osmehom. Raj se na slici pojavljuje. Polako.
Red.
Odnosi.
Sve se slaže.
Kreator-i prezadovoljan, iz grla pušta glas pokušavajući da peva Gone Fishing od Chris Rea-a. Srećan što uspeva.
Tapa tapa tapa tapa....
Dosta za Sun. Day.

Jbg, vratili se retardi!

Tapa tapa tapa tapa....


Apendix.
Eve je.
Prava svinjska.
I ostrvska. U razvoju.

...poljubac.




P.S. I kamenje to radi :)

Hrabri rudar (još uvek tamnog tena), stušti se juče poput ove kiše u najavi na kafu sa uvek dragim ljudima. Tačno posle posla. Tačno fucking 4 sata posle radimo-do-četiri. 4-4. Dobar skor.
I kafa. Ladna singl kajsija i još bolji dabl pelin. Prava produžena.

Telefon se oglasio. Tišinom. Kad zasvetli, zvoni. Sinestetički primerak opreme. (U rudniku mora da svetli da bi se čulo!!!)


- Diži guzicu i dolazi gore!!!
- Ama, nećemo sad tako, dupe je dignuto, nego kako gore?
- Ne vrdaj, napusti objekat, i dolazi!!!
- Ma znaš pijem "kafu" u gradu, pa.....kapiraš....
- Dolazim po tebe za pola sata!!!

Tačnih pola sata.
Put Salaxie. Intimnog odmorišta. Pisala o bazi. (sklol, skrol do Salaxie...jbg, i dalje ne znam kako to direktnije da izlinkujem)

- Samo da znaš, nema ti vraćanja nazad!
- Ali..(odustah od ali onog momenta kad se pogledasmo moj prijatelj i ja)

I idemo po uigranoj metodi.
Ćutanje: pola sata obavezno! Blej preko ograde preko preko ...
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Pali spremne aer zvučnike. Pojačalo.
Ide Miles. Sinoć prošarasmo sa Truffazom i Brubeckom. I malo Bowija.
Belo. Ladno. Za početak. Banoštarski podrumi babe Ljube kriju sjajna vina. I odličan sir.
I paradajz iz bašte.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa
Progovor: reč-dve. Ne više od toga. Dosta je kad su reči prave.
Crno. SSS. Suza Suzu Stiže.
Puls: tikaaaaaaaa-takaaaaaaaaa

- Kafa u zoru?
- Mhmmmmm


I svanu mi!


Hvala prijatelju!

Pre odlaska na odmor potrebno je obavezno utuviti sebi u glavu da ćeš da se vratiš.
Ili utuviti drugima.
Ili ostaviti glavu.
Roditi se bez nje.
Ionako je ovo svet anomalija i šoka.
Lepota i crvenilo obraza je istrebljeno sa prvim "vreme je novac".
Sa prvim "ja sve znam".
Sa prvim "lako ćemo".
Sa prvim "bolenje kurca".
Linija manjeg otpora je postala jedina koja nije puna. Gde je preticanje obavezno uz svo nepoštovanje pravila svetlosne signalizacije i bez ograničenja brzine. To je đir.

....

Lagano se pomiriti sa istinom da sloboda nije beskrajna kategorija, ma kako sve dijalektike ovog sveta potpisane imenima sjajnih umova, progovarale suprotno. Ali progovarale samo na papiru. Sjajni umovi podcenjeni. Papirići precenjeni.

...

Ako se to skapira na vreme...ili kako već rekoh utuvi, onda se neće desiti iznenađenja sledeće vrste:

- da ljudi kukaju pre nego što ih pitam kako su
- da se ne kupaju redovno, iako izigravaju kurajbere (frajer u snažnim tridesetim čekao u redu u banci ispred mene, svečano obučen u uniformu vidi-me-kaki-sam-baja-i-isti-ko-sve-druge-springfild-baje), a pri tome je smrdeo toliko da se slepi mogu orjentisati po njemu, tipa "Naći ćemo se tamo gde najviše smrdi." U osam ujutro!
- da se nanule sa metalnim dodacima umesto štikli nisu povukle iz izloga (nažalost). A kamoli sa nogu čiji francuski manikiri sakrivaju i blato.
- da se smejanje na sav glas i dalje tretira neukusno. Ali o ukusima zna se....
- da se iskrena rečenica zabada u nečiji neiskren džep, ali ne i više od toga
- da se njanjave prodavačice nisu pretvorile makar u neke predatore (nema veze u šta), koje znaju razlike između ruskih i nekih tamo kragni
- da se još njanjavije poznanice živo interesuju kako si, dozvoljavajući sjaju za usta da im se razlije i preko čela ako može...a pri tome samo žele da znaju koliko te je sve to koštalo. I ko je koga jebao jel.
- da ćeš poželeti da se vratiš opet u tamo neku vukojebinu.

Odmah!

Sačekati noć. Sam. I kad je prazno, puno je.

Pevati u amfiteatru. Sam. I kad je prazno, puno je.

Penjati se plavim stepenicama. Crkvice. Prazne, a puna je.

Probati slatko. Sam. I iza zatvorenih očiju ima boja u ukusima. Sinestezija?

Gledati pecaroša. Samog. Sam. Puno je.

Popiti kafu u zoru. Sam. U praznoj kafani, a puna je.

Podići ruke u zoru svetlu. Sam. U prazno, a puno je.



O da. Puno je.

Da bi se otišlo na odmor (kraljevski kako ga krstih - ko zna kako stvarno kraljevski odmori izgledaju), potrebno je još nešto jako bitno, što ne nabrojah u svojoj SSS (spakovanoj stručnoj spremi), a to su sa-odmarači, sa-letači, sa-putnici...sve nešto SA.

SA-komada četiri. Uključujući i menja.
Arhitekata (arhitetaka). Komada dva. Sjajni primerci. Jedan posebno, koji s tugo-radošću pratim u Moskvu. Da moj SA lepo projektuje i po belome svetu.
Jezičara. Komada jedan. Odličan SA primerak za zajednicu. Što zbog jezika, što zbog jebala-je-kevu-agenciji-pa-je-ne-smeju-više-ni-nazvati.
Vajara zaljubljenih u grafički dizajn. Komada jedan. Ponekad i dva. Kako se kad glava i dupe usaglase. Uvek za SA.

Via Grecija.
Via island.
Thassos.
Borovi.
Masline.
Vetar.
Vukojebine.
Med.
Kamen.
Cvrčci.
Ronjenje (zabranjeno zbog silnih potopljenih gusarskih brodova, pa se veruje da ima i zlata). Znači, samo što vazduha naloviš pa zaronjaš, to ti je. Nema veštačkih pomagala. Ronjaj ga na prirodno...pa šta vidiš i ko te vidi. Bog da te vidi :)



Pametno izlaganje suncu!
Noga po noga, mic po mic, sis po sis....i eto ga. Podloga za obilaženje vukojebina nalegla. Brani se ta koža majku mu za par dana svega. Nije da ne prži. Prži. Ali faktori plus milion, koji se razmazuju tako što moraš da oreš su tajno oružje. Mase.
I dok se namalava, obavezno čitanje! Pregazila se biografija Sezana, Aranduti Roj (BOG MALIH STVARI), Neki eseji Hesea (iako nisam nešto ljubitelj istog), jedna vrlo brza knjiga koja se čita u dahu od Siri Hustvet (SVE KOJE SAM VOLEO) i dobri stari britanski humor PG Woodhouse (HVALA TI, DŽIVSE)- par komada knjiga. Ima ih 12...Milina. Može i čitanje naglas. Ako imate dobre SA.

Pokušaji da se nakon petog dana prestane sanjati fucking posao su uspeli!!!

Ali...

Nisam uspela da vidim zvezdu padalicu a spremna želja ko iz pištolja. Sve druge SA uspele po nekoliko puta, moje 16-to dnevno blejanje u nebo završilo samo vatanjem prašine. Ne zvedane.
Od tada ja ČVRSTO odlučih da ću čekam bre neku zvezdu u usponu!
Ako već ove padalice ispunjavaju želju, zamisili tek one što rastu. Ihaaaaa.

Dok se ta ne pojavi, tzv ZVEZDA USPINJAČA...pisaću natenane o doživljajima sa slikicama.

I idemo, pa skoro ispočetka :)
Izveštaj KAKO SE KRALJEVSKI ODMORITI sledi kad se opere sve što se koristi NA KRALJEVSKOM ODMARANJU!