Pre odlaska na odmor potrebno je obavezno utuviti sebi u glavu da ćeš da se vratiš.
Ili utuviti drugima.
Ili ostaviti glavu.
Roditi se bez nje.
Ionako je ovo svet anomalija i šoka.
Lepota i crvenilo obraza je istrebljeno sa prvim "vreme je novac".
Sa prvim "ja sve znam".
Sa prvim "lako ćemo".
Sa prvim "bolenje kurca".
Linija manjeg otpora je postala jedina koja nije puna. Gde je preticanje obavezno uz svo nepoštovanje pravila svetlosne signalizacije i bez ograničenja brzine. To je đir.
....
Lagano se pomiriti sa istinom da sloboda nije beskrajna kategorija, ma kako sve dijalektike ovog sveta potpisane imenima sjajnih umova, progovarale suprotno. Ali progovarale samo na papiru. Sjajni umovi podcenjeni. Papirići precenjeni.
...
Ako se to skapira na vreme...ili kako već rekoh utuvi, onda se neće desiti iznenađenja sledeće vrste:
- da ljudi kukaju pre nego što ih pitam kako su
- da se ne kupaju redovno, iako izigravaju kurajbere (frajer u snažnim tridesetim čekao u redu u banci ispred mene, svečano obučen u uniformu vidi-me-kaki-sam-baja-i-isti-ko-sve-druge-springfild-baje), a pri tome je smrdeo toliko da se slepi mogu orjentisati po njemu, tipa "Naći ćemo se tamo gde najviše smrdi." U osam ujutro!
- da se nanule sa metalnim dodacima umesto štikli nisu povukle iz izloga (nažalost). A kamoli sa nogu čiji francuski manikiri sakrivaju i blato.
- da se smejanje na sav glas i dalje tretira neukusno. Ali o ukusima zna se....
- da se iskrena rečenica zabada u nečiji neiskren džep, ali ne i više od toga
- da se njanjave prodavačice nisu pretvorile makar u neke predatore (nema veze u šta), koje znaju razlike između ruskih i nekih tamo kragni
- da se još njanjavije poznanice živo interesuju kako si, dozvoljavajući sjaju za usta da im se razlije i preko čela ako može...a pri tome samo žele da znaju koliko te je sve to koštalo. I ko je koga jebao jel.
- da ćeš poželeti da se vratiš opet u tamo neku vukojebinu.
Odmah!
Post je objavljen 22.08.2006. u 20:19 sati.