DRUGAČIJE
slika: digital art
Sve je drugačije.
ništa nije isto kao pre
ni moje oči,
ni moja duša,
ni moji snovi.
Moje oči
nemaju istu boju,
sve je tako mutno,
neko se sivilo
sručilo u njih,
traje bol i trajaće,
dok treptaj ne klone.
Moja duša prepukla je,
tražila sklonište
na dlanovima umornim,
lutala razapeta
između tišina ledenih,
ostala zgažena i slomljena
kao staklo razbijena
i moji snovi nedosanjani
lutaju tamom tražeći izlaz,
tražeći zrak, da se ugreju
i počnu ponovo,
da veruju u ono
što istinu sačinjava istinom,
da je samo senka
ostala od trajanja,
a da je sve
tako drugačije.
...milica.v
NE SVIĆE
slika: digital art
Dugo vremena
treba da prođe,
skoro pa život,
da se razume
ono nerazumljivo
kao kada svetlost
utihne u očima,
osećaj tame i sivila
pada i obuzima svest.
Nemoćan vladam sad
već nečim sigurnim i jasnim,
da je zora tako daleko,
iako u očima sviće.
Sve će proći,
ali ono što je prošlo
samo je trag,
da je jednom bilo.
Pokušaj da se nešto izmeni
i učini osmeh,
da ima smisao,
uzalud je.
Koraci se čuju
negde u daljini,
odzvanjaju kao beg
od verovanja.
Verujem,
ali uzaludno sam
tražeći samo tragove
izgubljene u senci
onoga što je ostalo.
Moje se reči ne čuju,
a vičem na sav glas,
moje se oči ne vide,
u njima nevreme vlada.
Izgubljen i sam
hodam između dve linije istine,
iako umoran tražim,
gazim, osećam,
da svanuće neće
svanuti nikada.
...milica.v
NEDOSTAJEŠ
slika: digital art
Ne želim da odeš,
ali svaki korak do tebe
sve je teže i teže preći.
Nemoćno tražim i biram vreme,
da te sustignem
dlanovima još jednom dodirnem,
u mojim očima nestalo je sjaja,
umorna buđenja na jastuku milujem
i pokušavam uzdahom da privijem bol,
još jednom usne da mi ožive.
Ne želim svetlo osmeha da mi se ugasi,
tvojom blizinom sija kao dan,
pokušavam da umiirim svaki drhtaj,
telo što mi kameni
još samo jednom u sreći da se okupam.
U čežnji živi svaki tren našeg vremena,
kroz tren se dajem bezuslovno,
pokušavam da sačuvam sećanje
i svaki miris kose tvoje
čekanjem okitim.
Pokušavam da ostanem živ
u ovom nedostajanju.
...milica.v
SVE JE PRAŠINA
slika: digital art
U ovoj propasti samo mi treba mrva mira,
da sklopim oči i mislima odlutam
u neke nedokučive ravnice,
u neke ljubičaste sume,
da lutam horizontom kupajući se u umoru
gde oči su tvoje poput sjaja
nepresušni izvor mojih jutara.
Da odem daleko, dušu da razdvojim,
umoran i žedan ovde kolena gulim,
u ovom porazu da nađem samo tren sreće,
da osetim treptaj, osmeh da podelim
i umaknem vremenu što strah mi donosi.
Sloboda izvire iz dlanova što drhtaj dele,
strepnju pod noge da bacim,
nateram suzu da tuđa postane
i sigurnim korakom krenem u pravcu ćutnje
što sšmi i doziva me
ne strepeći da je tišina znak,
da ću pred vratima
biti napušten i zauvek ostavljen.
Dok klečim i glas u vrisak pretvaram,
samo još jednom žedan
sa drhtavih ruku istine
mrve sreće da se napijem
pa ću nestati daleko kao prašina
koje se niko neće sećati.
...milica.v
ZID
slika: digital art
Pokušavam da srušim zid ćutnje,
noktima grebem,
krvavi i bolni tragovi ostaju,
pukotinu da napravim
i okusim svetlost istine
što je kao trunka ostala.
Ledenih usana dodirujem
još hladniji zid,
dajem suzama da spiraju reči
nekada izrečene.
Kao vuk kidam
sopstvenu bol na komade
isprskan lažima,
progutan zidinama.
Robijam kao zatočenik
što srce sam spostvenim
rukama iščupao
i na tuđe dlanove spustio.
Raskomadan ću ostati,
u ovoj tisšini mrtvoj,
ispruženog tela
na hladnom pločniku
zarivenih noktiju
u sopstvene oči,
da nikada više
ne ugledam svetlost.
Govoriću svojom tišinom
onima koji je razumeju
i znaju da je žive,
a kada se zid sruši,
ostaću nepomičan
i čekanjem umoran.
...milica.v
ISTINA U MAGLI
slika: digital art
U tvom ćutanju
možda naviknem,
da tišina zaista postoji,
stega koja ubija
pre spostvene smrti.
Daleko sam odbrojao vreme,
išao napred,
a stigao nazad,
uvukao se opet u strah.
Daleko smo ostavili duše
poput truleži,
da gube izgled i lepotu
svega lepog i istinitog u nama.
Daleki i strani
u ovoj stvarnosti
gubimo reči,
obučeni u ćutanje,
grizemo realnost
i sa njom se hranimo,
al' ipak ostadosmo gladni
zakržljalog pogleda
i više se ne prepoznajemo.
Priča iz koje možemo izaći
i zakoračiti u dan pun magle,
toliko guste da istinu guta,
a u magli smo
nekada bili pobednici
svake reči koju smo izrekli.
...milica.v
DALEKI SNOVI
slika: digital art
Ova se tuga u meni umorila,
sapela moje korake i dalje ne mogu
i što je blizu, postaje daleko.
Urezujem u naše vreme žig,
a vreme curi, lagano klizi
nekuda bez nas.
Ove suze su stale, presušile,
neizbrisive boli seku mi po duši
svaki uzdah koji izvire
i kida ovu tišinu na komade.
Ove reči prosute su kao prašina,
odzvanjaju istinom kao zvona
koja zvone zvukom poraza i straha.
Ispijen zurim da dosegnem
nepoznate boje svakog svitanja
u tvojim očima.
Ovaj dan je ogoljen i pust,
budan snivam daleke snove,
utrnuo od hladnih vetrova čekanja
koji mi šibaju misli i želju jedinu,
da se u tvojim očima
bar jednom probudim.
...milica.v
TEŠKO MI JE
slika: digital art
Teško mi je
kada u tugu utopiš oči
i puštaš vreme niz dlanove da curi.
Tvoja me bol k'o vetar razdire
i moje uzdahe nosi kroz nedostajanje,
svaki put odlaziš
skrivenih reči u ćutnji dubokoj,
korak po korak nekuda odmičeš
u nekom uzdahu tuđem odgovor tražiš.
Teško mi je
kada u tišinu ranjiva uploviš
lice skrivaš od mojih pogleda,
znam da ćeš doći kao nekada
raspletene kose u moje snove.
Teško mi je,
da kažem to - idi.
...milica.v
POSTAJEM TIH
slika: digital art
Ništa nije isto kao nekada,
gubim se u rečima bez traga istine,
a čekam da me uteše kao nekada,
da ovu čežnju umire,
a ti to znaš najbolje.
Odlučan da odem, a ne želim,
kroz neku tišinu ostavljam tragove
tražeći mir da misli umirim
i mesto da srce raspuknem.
Osećam da je osmeh svaki
izgubio svoju boju, svoje trajanje,
dok mi vreme izmiče pred koracima
pa uvijen u laž lagano nestajem,
kroz ćutnju odlazim
noseći u sebi miris tuge.
U tvojim dodirima izdao sam sebe,
verovao beskrajno u sjaj očiju tvojih,
dozvolio da se tišina uvuče u moje misli,
u hiljadu reči koje su zamrle na mojim usnama.
Osećam da ništa nije isto kao pre,
dok ova kiša ispire svu laž,
verovao sam da si postojala,
nežna i mirna kao svila
koju sam prstima želeo dotaći.
Nekuda nestaješ i nečujno odlaziš
i ti to najbolje znaš.
Idi, ja biću tih.
...milica.v
MIRNO BUĐENJE
slika: digital art
Da li čežnja izumire ili je besmrtna,
da li je ispravno čeznuti
i uzdahe razbacivati?
A mnogo je potrebno
da se uzdah sagradi,
da traje kao bolna pesma u duši
i svako jutro istu melodiju svira,
tihu, tišu i od crne noći.
Da li je misao prolazna,
ako je, zašto me jedna jedina muči,
nagriza i štipa moje dane,
uzima i crpi moju snagu?
Osećam da koračam,
ali nikuda ne stižem,
da li je dan zaista dan?
Na nekoj raskrsnici
bez putokaza izgubljen stojim,
pogled mi ne dopire nikuda dalje
od ovog bola kojeg nosim u duši.
U nekoj crnoj magli izlaz gubim,
ponekad se zamislim,
gde ja trajem,
i šta je to trajanje?
Možda tek neko mirno buđenje...
...milica.v
