Sve je drugačije.
ništa nije isto kao pre
ni moje oči,
ni moja duša,
ni moji snovi.
Moje oči
nemaju istu boju,
sve je tako mutno,
neko se sivilo
sručilo u njih,
traje bol i trajaće,
dok treptaj ne klone.
Moja duša prepukla je,
tražila sklonište
na dlanovima umornim,
lutala razapeta
između tišina ledenih,
ostala zgažena i slomljena
kao staklo razbijena
i moji snovi nedosanjani
lutaju tamom tražeći izlaz,
tražeći zrak, da se ugreju
i počnu ponovo,
da veruju u ono
što istinu sačinjava istinom,
da je samo senka
ostala od trajanja,
a da je sve
tako drugačije.