Teško mi je
kada u tugu utopiš oči
i puštaš vreme niz dlanove da curi.
Tvoja me bol k'o vetar razdire
i moje uzdahe nosi kroz nedostajanje,
svaki put odlaziš
skrivenih reči u ćutnji dubokoj,
korak po korak nekuda odmičeš
u nekom uzdahu tuđem odgovor tražiš.
Teško mi je
kada u tišinu ranjiva uploviš
lice skrivaš od mojih pogleda,
znam da ćeš doći kao nekada
raspletene kose u moje snove.