Kristov poslanik
Ja baš prominila naslov kad ono...
Je li vam se ikad dogodilo da ste napokon sretni, a to ljudi oko vas ne mogu podnit pa vas omalovažavaju, sole vam pamet nečim što "nije baš u redu" i te sheme?
Sinoć sam bila sa jednim dečkom (prijatelj) na piću i kad je vidio da baš i nisam nasmijana kao prošli put kad smo se vidili (a vidimo se svako 2-3 miseca jer mu cura studira u Zagrebu, a on u Splitu(apsolvent), još živi blizu Stanića pa svako malo ide gori itd.
Kad sam mu rekla da mi je momak u Austriji i da ga nisam vidila dva tjedna i da ga neću vidit još tjedan dana, a on mi je posla sms da bi bilo najbolje da se uopće ne čujemo dok je on gori jer će nam biti teško kad se on vrati (kršćanska veza, ništa prije braka- samo vas podsjećam), reka je da nezna kako će me oraspoložit zato jer sam prošli put svojim optimizmom pozitivno utjecala na njega. Da će se dečko vratit i da se boji da ne budem razočarana kada jednog dana shvatim da ovi iz Studentskog djira i Zajednice i nisu onakvi kakvi su mi se predstavljali.
Razumim ga (dečka), bit će nam teško kad se vrati, meni je već sad teško jer me doma ignoriraju (znate kako je to užasno? Npr. moja sestra koja živi u Zg kada dođe doma mama joj odma sve kaže, dok ja koja živim s roditeljima i braćom ništa o ničemu nemam pojma, kao da ne živim s njima, kao da me se srame, kao da me mrze- je, je reći ćete: "Šta govoriš gluposti! Roditelji te vole! Njihovo si dite! Baš si luda!"....ok to vi kažete, ali ja doma proživljavam noćnu moru! :-( :-( :-( :-( :-( :-( :-( :-( :-( :-( :-(
Evo zašto:
Boga ne mogu ni spomenit, jer sam ja u njihovim očima u nekoj sekti, a nisam.... Kada mi otac psuje Boga (a on je katolik ljudi moji (!!!!) , ali on je alkoholičar, ovisnik o duhanu, televiziji, lovačkim pričama!)
I ja njemu kažem lipo "Nemoj psovat Boga."- čak se i ne derem kad mu to kažem, a on da to nije psovka, da kad sam ja njega čula da psuje Boga (ej alo!) , da je to: "B-t" samo poštapalica da on to govori za neke siromašne, i da vam više i ne nabrajam... On "svaku" nedjelju (zimi) ide na misu( počeo je kada je umro Tuđman-(koja je to glupost!)-), a ljeti je svaki dan pijan...
Isto tako i moja mama svome sinu (20 god) dopušta sve, satima ga sluša kako je neki njegov prijatelj pijan slupa novo auto koje mu je stari kupija, a ako je ja pitam jedno pitanje, e onda sam "Ajme ****** baš si dosadna!", kako mu šune vozi ga u grad (a ima pokaznu kartu!), a u krizi smo i stvarno mi je neki dan mater rekla da ona nezna oće li imat para da nam kupi za peti misec pokaz, a njemu daje novce kada ide vani, daje mu 20 kn za marendu, a u srednjoj je školi, a meni koja sam na faksu uopće i neda marendu, a putujem sat vremena u jednom smjeru i stojim po 6-7 sati na faksu, npr. ovaj petak.
Nemojte mislit da sam ljubomorna! NISAM! i da mi daje pare ko bratu rekla bi joj da nije normalna, ali ovo je čisti primjer RODNE STRATIFIKACIJE!
I moj frend mi sinoć kaže da se ONA možda boji za mene, ali to je glupost jer sam joj jednom rekla da zašto ništa ne govori sestri koja je ateista od 1. srednje (već kojih 8-9 godina), bratu koji ne ide na misu otkad se krizma (on je onaj tipični katolik koji ode na blagdane-Božić i Uskrs kao i 50% Hrvata katolika- neznam pravu statistiku, oprostite), a ona mi kaže da sestra ima svoj stav (znate li koji joj je stav? Svi koji viruju da je jedan čovik umra za nju na križu prije 2000 godina- oprosti neverine, prije 1976 godina- da je lud, da je Biblija napisana od čovika da bi kontrolira drugog čovika, da nema povijesnih podataka da je Isus uopće bio živ, da je samo Biblija a di su neki dokazi za Bibliju....i muka mi je uopće pisat šta je sve još rekla.
Muka mi je doma, neznam s kime mogu i pričat i baš sam prominila ime bloga kad sam opet u nekoj depri,,,,duša mi jauče i triba mi utjeha...
Momak mi se sinoć javio jer je reka da će se on meni još par puta javit jer nema puno para na bonu, a neda meni da mu kupim bon, reka mi da guštam sutra (tj. danas) u Zajednici, da hrabrim druge i budem ohrabrena. Ja nisam pesimističarka, samo me hvataju faze, ko jedanput kad sam bila u bad moodu i uzela sam Bibliju i rekla Bogu da želim da me utješi i baš otvorila na Blaženstva, to je bilo super, ali sad sam izgubila Bibliju-znam da sam je unila u kuću i generalno sam čistila sobu i nisam je našla, po kući sam isto pogledala i nisam je našla, a ima osjećaj da sam je unila u sobu.
Bilo je dobro u Zajednici, na kavi poslije upoznala sam dvoje ljudi, smijala se, kad sam došla doma posli 2 (14:10) nije me dočekalo ono "A mogla si i doć na ručak. Ti nisi tila doć na ričak!". Mama je čitala nešto(popodne dok sam s ocem pila kavu) i rekla sestri "A vidi ova je mater, supruga i još studentica, a ima 23 godine! Triba joj mater čuvat dite kad je ona na faksu!" , ja sam rekla da ja imam 2 kolegice koje su isto to (a u biti imam 3, zaboravila sam na jednu), da jedna živi s mužem (novopečena mama- sin ima 6 mjeseci), a da jedna živi sama sa sinom, da joj muž i obitelj živi na Hvaru, ona je sa Hvara, muž tamo radi. I odma mi je sestra rekla da joj ne mogu pametovat (dok joj ona govori da je ovca, a mater na to ništa), sin je može psovat (znate onu "u pm", a ona će se smijat na to, a mene čim malo (prije u srednjoj školi i prije godinu dana) povisim glas dočeka šamar, i sad joj je valjda teško da nema na kome(meni) izbacivat svoj bijes jer sam se ja u 6 mjeseci promijenila za 360° i više niti ne psujem (ovo gore nisu bile psovke, molim Boga za oprost), niti pušim, niti vrijeđam, niti ostavljam sve za sobom (perem suđe ekvivalentno njoj), ne klevećem.... i kada ne može naći ništa da me tuče iz čista mira onda se okrenula mojoj vjeri jer zna da sam tu najosjetljivija. Kaže da nije normalno prominit se u misec i po dana( kad sam imala misec i po dana duhovnog života), da se ljudi nemogu godinama prominit- to govori jer se udala za mog oca kad je njemu bilo 36 godina i valjda ga nije uspila prominit- a čovika ne možeš prominit kao šta puno žena prije nego šta uđe u brak planira jer je to nemoguće- ovo govorim kao budući pedagog- rekla nam je prof. Maja Ljubetić. A ja sam istinski kršćanin, trudim se, moram misli sredit jer imam bludnih misli kojih se teško rješavam i baš kad sam se počela dogodilo se da sam našla dečka, pa su se vratile, ali ako ćemo živit čistim životom do braka (tjelesno i emocionalno) onda ću se priviknut i za koji mjesec potpuno otarasit misli i onda nakon nekog vremena udat i odselit. A to namjeravamo, samo je sada malo rano (on kaže jer sam mlada kršćanka- iako sam katolik od krštenja kao jednogodišnje dijete (tada su me krstili jer sam iz bolnice izašla sa 3 mjeseca-kažu), i ima pravo, moram duhovno rast prije braka).
Meni moj dragi nedostaje, ne poljubac, već on...znam...teško je objasnit... Po čistome životu nema ljubljenja (jezikom nikako-to uvik vodi nečemu više!!!), nema dijeljenja tajni jer rekao je netko...možda Wilhelm Bush ili Bill Bright da budemo svjesni da nam ta osoba neće biti muž/žena i da dijelimo tajne nečijem tuđem mužu/ženi.
Kad sam to sinoć rekla frendu (koji je moj zadnji bivši momak, to je onaj koji je vozio motor, s kojim sam bila skoro pa dvi godine, dobro...priznajem...), on je reka da zna neke moje tajne, da ja znam neke njegove tajne, pa je li se sad sramim toga šta znamo jedan o drugome, ja sam rekla ne...
Naravno ja sam još beba u novom životu i triba mi vrimena da narastem, sazrijem, upoznam svoj novi život i molim vas molite za mene da uspijem u tome....
P.S. Oprostite zbog grešaka ako ih ima...
Pozdrav i čitamo se!
